Kako kaže već ona stara narodna – i da se goli skinemo, ostaće nam naše maske. U ovoj misli besmrtne Marine Tucaković se valjda krije ta potreba čoveka da nikad ne bude iskren pred drugima i da se konstantno ulepšava, bilo da ima ili nema nešto na sebi. Ili se možda samo dobro rimovalo za potrebe refrena? Bilo kako bilo, maskarada u muzici nije nešto retko i novo. Često ume da privuče, a često i da iznervira. Sa jedne strane, lakše ćete upamtiti da se neka dva tipa oblače u robote sa kacigama, nego da neka dva rendom Francuza, kao milion drugih, vrte haus. Sa druge strane, bendove sa maskama je često lakše okarakaterisati kao cirkuzante ili diletante, jer zaboga – oni su probali da privuku pažnju nečim što nije svirka. I ma koliko ovo drugo imalo donekle smisla, poenta je da bez dobre pesme ili pesama ovo drugo na kraju neće biti mnogo važno i imaće samo taj kratkotrajni efekat.
Mnogi među onima koje ćemo pomenuti ovde su taj primer. Lepo je što ti možeš da natakariš nešto na glavu i glumiš ludilo, ali ako se ja posle tvoje svirke ne vraćam sa melodijom u ušima i pesmom koju ću pevati narednih dana, onda ti je sve džaba. Međutim, ono što je bitnije i ono čime ćemo se baviti dalje je zbog čega bendovi nose maske i kako su se na to odličili. Malo sam pročačkao šta su neki govorili ranije, a neke sam čak uspeo i da pitam.
Pomenućemo nekoliko njih, stranih i domaćih (dobro, regionalnih). Fokusiramo se na one pod maskama, ne pod šminkom, tako da nema bendova kao što je Kiss. I da, naravno da sam zaboravio neke izvođače. Slučajno, ali i namerno. Ovo nije neki veliki presek, već izvođači koji su pričali o svojim maskama i nastupima.
Daft Punk
Postoje dva benda koja mi padaju na pamet danas kad se priča o maskama. Prvi su ova dva Francuza koji su počeli da sviraju pod maskama da bi zaštitili privatnost. To im nije uspelo, jer par klikova na Guglu, i saznaćete gde žive. Imena Tomas Banglater i Gaj Manuel de Homem Kristo su već sad poznata, i često pitanje na pab kvizovima. Hitove svi znamo, mnogi od njih su postali standard elektronske muzike. Bend kao takav više ne postoji, ali niko se ne bi iznenadio kada bi se ponovo okupili.
Pored anonimnosti, momci su izjavljivali za života da su maske tu da bi skrenule pažnju sa njih, njihovih života i stavova, i da bi samo muzika trebalo da bude u prvom planu. A i tako su lakše kontrolisali svoj imidž.
Slipknot
Drugi bend koji svima padne na pamet je grupa Slipknot. Ludaci iz Ajove već 30 godina rokaju tvrdo. Metal, hard kor, hard rok i šta već sve ne, uz kombinaciju urlanja i melodije osvajali su kako metalce širom sveta, tako i one kojima ta vrsta muzika nije najbliža.
Za maske kažu da ih posmatraju kao totem, ali i da predstavljaju kako životne, tako i karijerne cikluse. Lik po imenu Clown (naravno da mu je to ime) je jedan dan došao sa maskom, ostali su ih jedno vreme izbegavali, a onda su skontali da iza maskarade može da se razvija cela filozofija. Mlaka, ali efektna i potrebna za ovakvu vrstu karijere.
MF Doom
Jedan od najuticajnijih repera svih vremena za kog možda vi niste čuli, ali vaš omiljeni reper svakako jeste. MF Doom je toliko bio „nepoznat”, odnosno van bilo koje žiže javnosti i naslova, da i kad je umro, do nas je stigla vest sa nekih mesečak dana zakašnjenja. Danijel Dumvil je izmislio svog lika, superzlikovca MF Doom-a, čija maska je podsećala na onu iz Marvelovih stripova koje je nosio Dr Doom. Njegov album Madvillainy je jedan od onih koje music nerd-ovi širom sveta ubrajaju u najbolje muzičko izdanje koje se pojavilo u 21. veku.
Na pitanje što to radi, MF Doom je odgovorio da je ovako smislio lika, kao da je glumac, i da sa maskom donosi određenu mističnost. Nije mu bilo dovoljno da samo piše pesme, već mu je bio potreban i lik koji te reči izgovara.
The Residents
Jedan od najbizarnijih bendova svih vremena, za koje nikad niste sigurni da li su ozbiljni ili se samo samo malo tvrđe šale, kao ni ko se sve nalazi pod tim maskama. Da li su neki rendom likovi ili možda i najpoznatiji muzičari svih vremena, na pauzi od posla zvanog rok zvezda. Iako su menjali maske, najpoznatija je svakako ona pod imenom eyeball, gde bi im cela glava bila kao očna jabučica. Bend je svirao u Beogradu davne 2003, a DSS je slao dopis u kom se bune što se organizuje koncert benda koji ima, pazi sad, satanističke i nacističke motive u svojim pesmama, a još je i koncert bio na Krstovdan. Uf… da.
Inspirisani dadizmom i futurističkim baletom, Residents su počeli sa svirkama još dok je bilo moguće sakriti svoj identitet, i upravo su to i radili. Nisu želeli da budu poznati i da budu okarkatersiani kao ovo što im DSS kači, već da mogu kao umetnički kolektiv da se sprdaju sa svim i svačim i eksperimentišu, bez da im se kači nešto što nisu.
Glass Beams
Da pomenemo i nešto novije izdanje. Na talasu slave poluinstrumentalne lounge muzike koju svira Khruangbin, pojavljuje se sličan im Glass Beams, sa tiha voda breg roni muzikom i miksom psihodelije i istočnog zvuka. Producent Rajan Silva se nalazi iza svega i sa grupom muzičara stvorio je bend sa maskama od sitnih bisera koji zaklanjaju lice, ali ne i poglede, pa bend može neometano da svira.
Za maske kažu da su tu da bi stavile u fokus ne samo muziku, već celu istočnjačku kulturu koja izvire iz svakog tona njihove muzike. A same maske reperezentuju delove hinduističke kulture.
Ako pređemo na domaću stranu, naletećemo na bendove koji ili retko daju intervjue, ili ne postoje. Nipl Pipl je verovatno najpopularniji bend pod maksama. Skoro su napunili dva dana zaredom Dom Omladine u Beogradu, a njihova Frka je ogroman hit čak i među rajom koja ne zna ni da pročita pravilno ime benda. Ipak, momak i devojka ne daju izjave i kriju identitet, relativno uspešno.
Jedna od kultnih metal zajebancija od pre deceniju ili dve je bio bend Zaklana Čeljad. Obučeni u maske, sa crnohumornom tematikom, uspevali su da nasmeju kroz svu buku koju su prozivodili. Drobiću ti kičmu drobilicom za kičmu ostaje taj veliki underground hit i secret handshake pravih poznavalaca sumanute muzuke. U narednim nedeljama popričaćemo sa ljudima iza tih masaka.
A sad spektakl. Uhvatio sam pravi živi primerak benda pod maskama. Skier and Yeti je dvojac koji svira kako u Beogradu, tako i u inostranstvu, a pažnju su privukli kako zbog maske skijaša i jetija, tako i što je skija instrument na kojem se svira. Takozvana skitara. Naravno, momci su odgovarali na moja pitanja, ali u svojim ulogama, tako da kroz ulogu možete da odgonetnete zbog čega nose maske. Ako ih uopšte nose…
U svakom slučaju, približavamo vam ovaj bend pred njihovu svirku u Beogradu 23. novembra u Elektropioniru.
Predstavite nam bend svojim rečima i recite nam otkud ideja da svirate pod maskama?
Nikada u istoriji zimskog sporta nije se desila takva dominacija, sve do pojave misteriozne osobe, pod nazivom – Skijaš! Nakon neprikosnovene dominacije na svim velikim takmičenjima u slalomu, veleslalomu, superveleslalomu, spustu, nordijskom skijanju i ski-skokovima, Skijaš se okrenuo ski-egzibicijama. U okviru revijalnog programa 9 skakaonica, Skijaš je uradio nemoguće, pobedio je gravitaciju! Umesto doskoka, nastavio je let i, poput ptice, nestao u magli planinskih vrhova. Neki tvrde da se kilometrima daleko zakucao u omoriku. Dva meseca je trajala potraga, ali nije mu bilo traga.
Više od tri decenije kasnije, sumnja se da je upravo legendarni Skijaš ponovo u javnosti, ali ne kao sportista… U kuloarima evropskih ski-centara i zabačenih planinarskih domova spekuliše se da je promrzlog Skijaša našao Jeti, misteriozno biće nikada snimljeno kamerom, ali viđeno od strane retkih. Odledio je i okrepio čuvenog sportistu, a rodilo se neobično prijateljstvo. Živeli su zajedno u pećini i razmenjivali iskustva iz svojih svetova, a večno ih je spojila velika ljubav prema muzici. Jeti je Skijašu pokazao svoj improvizovani set bubnjeva sklepan od debala, burića, kanti i raznih drugih predmeta koje je mogao naći u okolini. Skijašu je tada sinulo – pridružiće se novom prijatelju!
„Napraviću Skitaru!!!!” – viknuo je toliko glasno da se i dalje može čuti eho u toj pećini. To je bio početak muzičke avanture i put do svetske slave je krenuo da se utabava. Skijaš je još iz vremena svojih treninga praktikovao slušanje tvrdog rock zvuka, dok su iz Jetija kuljali iskonski tribalni ritmovi. Stvorili su neobične spojeve poput electro-rock, ethno-metal, synth-drum’n’bass… Veoma brzo su se našli na festivalima eksperimentalne, ali i popularne muzike, a cirkuzanti, stripadžije i filmofili danas ne mogu da zamisle svoje događaje bez njih.
Do sada su trijumfovali u Portugalu, Španiji, Švajcarskoj, Holandiji, Letoniji, Hrvatskoj, Makedoniji i Sloveniji, ali njihov veleslalom kroz svetski underground tek počinje, što ćete moći da vidite, čujete i omirišete u Beogradu, 23. novembra, u Anti Shop Elektropioniru u Cetinjskoj ulici, u 21h. Tek će vam tada biti jasnije o čemu se ovde radi.
Koje su prednosti, a koje su mane svirke pod maskama?
Mada ne ide uvek sve glatko, jer se ovaj dvojac ponekad nađe u tehničnim neprilikama. Na letnjim festivalima često bude toliko toplo da se Jeti istopi, te Skijaš sa tehničarima mora brzo da napravi branu kako se Jeti ne bi ulio u more. Predveče, kad zahladni, vrati se u prvobitno stanje – taman pred svirku. Sa druge strane, kada zimi nastupaju, iako više nije u top formi i sa par kilograma viška, Skijaš voli da se pravi važan i skijama pokuša da preskoči kontejner, te neretko završi u njemu.
Da li mislite da ste odlukom da budete misteriozni više „profitirali”, osnosno da time dobacujete do većeg broja ljudi?
Skijašu i Jetiju nije baš najjasnije zašto su pozvani na intervju koji se bavi bendovima pod maskama, jer su oni stvarne, a ne maskirane osobe, ali pošto je novinar bio veoma ljubazan i lepo vaspitan, oni su prihvatili.
Koje bendove pod maskama cenite i ističete kao omiljene?
Muzičari pod maskama koji su po našem mišljenju obeležili muzičku scenu su neprikosnoveni „The Residents”, stara škola fusion jazza „Critters buggin”, elektro kraljevi „Daft punk”, „Primus”, obavezno „Slipknot”, i novi bend koji se jednostavno ne skida sa naših plejlista poslednjih par meseci, „Glass beams”. Ono što nas privlači kod ovih bendova je originalan spoj muzičkog i vizuelnog na sceni, uz dozu misterije i teatarskog duha koji pružaju kostimi i maske.
0 Comments