fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Zašto je važno da (i) žene osvajaju digitalne prostore?

Ono što je podjednako važno je da, osim jednakog broja žena i muškaraca, žene, ali i njihova zanimanja budu podjednako vrednovana

29. June 2023

Poslušaj audio verziju ovog teksta:

U eri tehnološkog napretka kada je računar jedno od naših osnovnih sredstava kojima se svakodnevno koristimo, kako radi lične upotrebe, tako i u poslovne svrhe, sve je veći broj ljudi koji se okreće radu u digitalnoj sferi. Online rad je sve prisutniji u Srbiji, a prema podacima izveštaja Svetske banke iz 2015. godine Srbija je, zajedno sa Rumunijom, svrstana u vodeće zemlje u svetu i u Evropi po procentualnom učešću onlajn radne snage u odnosu na ukupan broj stanovnika i u odnosu na ukupnu radnu snagu u zemlji. Digitalni radnici, kako se navodi u istraživanju Centra za istraživanje javnih politika, najčešće pružaju usluge u oblastima razvoja softvera i tehnologija (IT sektor), pisanja i prevođenja, kreativne i multimedijalne industrije, prodaje i marketinga, birotehničkih usluga i unosa podataka i profesionalnih usluga poput advokatskih, finansijskih i konsultantskih. Ono što je, međutim, primetno je da, kada govorimo o digitalnoj sferi, žene uglavnom zauzimaju pozicije koje podrazumevaju rad i komunikaciju sa klijentima i ostalim zaposlenima, kao i emocionalni rad.

Rodna segregacija – stari patern primenjen na nova zanimanja

Položaj digitalnih radnica ne možemo posmatrati odvojeno od tradicionalnog tržišta rada. Uprkos tome što na IT industriju i platformski rad možemo gledati kao na relativno novija zanimanja koja prate napredak tehnologije, pravila igre na polju tržišta rada ostaju slična, ako ne i ista. Kako se navodi u istraživanju Položaj žena u sindikatima u Srbiji udruženja FemPlatz, položaj žena u oblasti rada i zapošljavanja u Srbiji je nepovoljan:

„Izražene su rodne nejednakosti na tržištu rada, a rodna dimenzija nedostaje u politikama zapošljavanja. Rodni jaz u stopi zaposlenosti je konstantan, a tržište rada karakteriše rodna segregacija po sektorima i zanimanjima. Postoji rodni jaz u zaradama, a zbog barijera za pomirenje profesionalnog i porodičnog života, kao i zbog nedostatka adekvatnih usluga, žene su mnogo neaktivnije na tržištu rada.“

Kada govorimo o zanimanjima, primetno je da postoje profesije koje „vezujemo“ za žene, dok druge, pak, posmatramo kao „muške“. Slađana Jeremić, doktorantkinja na Fakultetu političkih nauka koja se bavi istraživanjem digitalnog ženskog rada, ističe kako veštine žena mnogo više vezujemo za privatnu sferu, emocionalni rad, rad brige i nege, kao i za rutinizirane procese za koje nije potrebna neka kvalifikacija.

„Posle Drugog svetskog rata žene masovnije izlaze na tržište rada. One nisu bile obrazovane, pa su tada radile nešto što se smatra lakim poslom, koji može svako da radi na osnovu obuke i za koje ne treba neko specifično obrazovanje. S druge strane, kako su žene više krenule da se obrazuju, više su težile ka zanimanjima koja liče na to što rade u privatnoj sferi – socijalni rad, pedagogija, vaspitačice, učiteljice, filologija i slično, dok je tehnologija mnogo manje zastupljena. Ali, sva ta njihova zanimanja ostaju devoluirana i manje plaćena, jer se smatra da su to prirodne veštine za koje ne treba obrazovanje“, zaključuje Jeremić.

Žene prisutne u IT-u, ali na periferiji

Žene su u IT sferi mnogo više zaposlene na „periferiji” ove industrije, dakle u sektorima kao što su HR, customer support, cultural managment, dok je znatno manji broj njih na pozicijama koje se bave razvojem softvera i programiranjem. Za ovakvo stanje stvari, osim istorijskih tokova, zaslužan je i određeni kulturološki uticaj. Žene su, kroz školovanje i vaspitanje, kako ističe Slađana Jeremić, mnogo više ohrabrivane da se bave zanimanjima koja su „lepa“ i koja će im omogućiti da rade i brinu se o porodici i nisu razvile veštine potrebne za surovu trku za novcem koju nameće kapitalizam u centru.

„Feministkinja Džudi Vajtmen je rekla kako je sticanje tehnoloških veština utkano u pitanje maskuliniteta i rodnu ulogu. Tehnologija je toliko vezana za muški identitet i to je jako teško da se promeni. Kada biraš ono što te zanima, nikada to nije samo lični izbor, već je uslovljeno i raznoraznim drugim stvarima“, naglašava Jeremić. 

Ona dodaje i da je važno pitanje, koje ostaje u senci, zašto se emancipacija žena i kakav položaj zauzimaju u društvu, meri u odnosu na to šta rade muškarci i u kojim su oni zanimanjima i industrijama.

„Postoji ta mainstream varijnata zašto nema više žena u IT sektoru, ali mora da se postavi i pitanje zašto je IT toliko plaćen u odnosu na nešto što većinski rade žene. Zašto je neka žena koja radi kao negovateljica ili u obrazovanju manje plaćena nego neko ko radi u IT-u? To ne znači da ne treba da ohrabrimo žene da se bave IT-jem, ali mislim da je i važno pitanje – zašto ono čime se žene inače bave nije jednako plaćeno, a ne da težimo da se svi zaposlimo u IT-u i da je to emancipacija“, zaključuje Slađana.  

Nejednaka pravila

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o platama za septembar prošle godine, žene zarađuju manje, bez obzira na to o kom nivou obrazovanja se radi. Što se tiče broja žena na vodećim pozicijama, Slađana Jeremić ističe da taj podatak umnogome zavisi od toga o kom sektoru je reč.  

„Ako govorimo o vodećim pozicijama u HR-u ili customer success-u, tu mogu biti žene, ali kada je reč o samim tehnologijama i razvoju softvera, slabo, pa čak i podaci iz Evropske unije govore da je u okviru visokih pozicija tih tehnoloških zanimanja samo 17% žena, a njihova plata je 20% niža od plate muškaraca za istu poziciju“, naglašava Jeremić.  

Kada je reč o svetskom nivou, žene i devojčice, u globalu, manje koriste interent. Prema podacima International Telecommunication Union (ITU), na svetskom nivou 63% žena koristi Internet u odnosu na 69% muškaraca, dok je u Evropi taj odnos 89% žena prema 90% muškaraca. Na prošlogodišnjoj konferenciji Selo na klik koju je organizovalo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija sa Centrom za tranziciju i ljudska prava Spektar u Privrednoj komori Srbije, izneti su podaci da se u Srbiji digitalno pismenim smatra manje od trećine ženskog stanovništva starosti od 30 do 50 godina, dok je u ruralnim sredinama naše zemlje digitalno pismeno tek 27,3% ženske populacije. Ovaj podatak predstavlja ozbiljnu barijeru za veći broj žena na pozicijama u digitalnom okruženju.

Zašto je važno da žene ravnopravno budu deo digitalne zajednice?

Rad u online sferi ima svojih benefita kao što je nekada fleksibilno, ali i nestandardno radno vreme (mogućnost rada noću ili kada zaposlenima odgovara), opciju za rad od kuće, usklađivanje drugih obaveza sa poslom i slično. Kako se navodi i u istraživanju Centra za javne politike, digitalni rad u Srbiji nosi predznak koliko-toliko dostojanstvenog rada. Danas, na svetskom nivou, ali i kod nas, postoje inicijative koje se zalažu da do 2030. godine broj žena i muškaraca u različitim industrijama bude isti. Kako je IT jedna od najunosnijih industrija danas, važno je da žene sve više budu uključene i ohrabrivane da budu deo nje. Ipak, ono što je podjednako važno je da, osim jednakog broja žena i muškaraca, žene, ali i njihova zanimanja, budu podjednako vrednovana. Posao prevođenja, podučavanja iliti, pak, posao u HR-u ili customer support-u nisu ništa manje važni od razvoja softvera, ali ih društvo drugačije vrednuje. Žene, u skladu sa svojim ličnim afinitetima, ali i pod uticajem određenih društvenih i kulturoloških okolnosti, većinski zauzimaju određene pozicije u određenim sektorima. To ih ne čini manje vrednima niti daje legitimitet poslodavcima da budu manje plaćene. Upravo to je, pored ohrabrivanja devojčica da u većem broju postanu deo IT sektora, važan deo emancipacije žena i pitanje koje treba da postavimo. A društvo da na njega odgovori.

Ilustracije: Olga Đelošević

Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll’n’Share” Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *