fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Zašto se ljubimo?

Kroz poljupce se povezujemo, zaljubljujemo, a takođe, delimo i oko 80 miliona bakterija tokom poljupca od 10 sekundi, a uz to, upotrebljavamo oko deset mišića lica
Piše: Marija Milić

13. January 2023

Poljubac, bilo u obraz ili u usne, jedan je od najčešćih načina za iskazivanje afekcije i ljubavi, bilo da je ona partnerska ili se radi o ljubavi koju gajimo prema prijateljima ili članovima porodice. Ljubimo se kako bismo iskazali emocije i to činimo na rastancima i sastancima, kad smo ushićeni i srećni, ali poljubac pomaže i kada smo tužni. A i složićete se, to je zaista lep osećaj. Međutim, ako bismo se zapitali zašto se ljubimo, retko ko bi mogao da nam pruži jasan odgovor. Da, jeste lepo, i sastavni je deo naših života, ali zašto baš na taj način izražavamo afekciju i bliskost? Posebno, zašto se sa našim partnerima ljubimo baš u usta?

Postoje mnoge teorije o tome kako je ljubljenje nastalo i zašto to radimo. Neki naučnici veruju da je ljubljenje naučeno ponašanje, dok drugi smatraju da je ljubljenje instinktivno i ukorenjeno u biologiji.

Najčešće se ljubljenje objašnjava kao instiktivan proces, te ljubljenje vezujemo za urođenu sklonost dodirivanja usana. U jednom slučaju, taj dodir povezujemo sa dojenjem. Sa druge strane, postoji objašnjenje da se majke i njihova deca vezuju zbog nečega što se zove „premasticirani transfer hrane“. Pretpostavlja se da su majke naših drevnih predaka žvakale hranu kako bi je smekšale i prenosile je ustima direktno u usta beba i male dece, navodi se u tekstu na sajtu BBC-ja. To je nešto što danas možemo da primetimo kao stalno ponašanje kod šimpanzi, ali i kod nekih vrsta ptica koje žvaću hranu za svoje mladunce.

Međutim, postavlja se pitanje, ako ljubljenje ima veze sa evolucijom, zašto ne vidimo više životinja koje se ljube?

Pojedini naučnici tvde da odgovore možemo pronaći u ljudskoj prirodi i hemijskim reakcijama koje se tom prilikom dešavaju u našem mozgu. Za razliku od životinja, ljubljenje kao i zagrljaji, kod ljudi doprinosi rastu hormona oksitocina, koji se drugačije naziva i hormon ljubavi. Ovaj hormon, između ostalog, utiče na brže povezivanje sa partnerom, ali i ojačava bliskost. Tako su brojne studije, kako se navodi u tekstu na sajtu Healthline, dolazile do podataka da su parovi u dugim vezama isticali povećano zadovoljstvo vezom jer su se često ljubili.

Na privlačnost ljubljenja utiče i još jedan veoma važan hormon, hormon sreće, dopamin, koji je zadužen da se osećamo zadovoljno i euforično. Kada se ljubimo ovaj hormone vrtoglavo raste i naše telo ga želi još više, a nivo kortizola se smanjuje, pa se samim time osolobađamo stresa.

Takođe, kada se ljubimo, stimulišemo nerve na usnama, koji putuju do mozga, što objašnjava psihoseksualni terapeut Žaklin Helijer u tekstu za The Sydney Morning Herald:

„Poljubac oslobađa koktel neurohemikalija koje dovode do euforije, pod pretpostavkom da je to dobar poljubac. Tom prilikom dobijate oksitocin, koji je onaj koji povezuje dvoje partnera, kao i dopamin, koji vam daje taj euforični nivo.“

Pored toga, Helijer dodaje da dok razmenjujemo poljupce, otkrivamo kakav je miris te osobe, te naš organizam može da proceni da li ta osoba ima drugačiji imuni sistem od nas, što partnera čini privlačnijim, jer nam daje signal da će, ukoliko je taj signal prisutan, naše potomstvo biti zdravije.

Kroz poljupce se povezujemo, zaljubljujemo, a takođe, delimo i oko 80 miliona bakterija tokom poljupca od 10 sekundi, a uz to, kada se ljubimo upotrebljavamo oko deset mišića lica, svedoče podaci u tekstu na sajtu Science.

Postoji oko dvadeset različitih vrsta poljubaca, najpoznatiji je naravno francuski, ali postoji i leptir poljubac, ledeni poljubac, američki poljubac, lizzy poljubac, spajdermen poljubac i verovatno još milion drugih načina koji partneri sami prilagode sebi.

Međutim, mnoge kulture uopšte ne vole romantično ljubljenje, tako barem pokazuje studija profesora Williama Jankowiaka iz 2015. godine. Istraživači su radili istraživanje na primerima 168 različitih kultura širom sveta, a rezultati istraživanja sugerišu da je romantično ljubljenje uobičajeno u samo 46% (77) kultura koje su uzorkovane. Preostalih 54% (91) kultura ne pokazuje nikakve dokaze o prisustvu romantičih poljubaca u njihovoj svakodnevici.

Prema podacima pomenutog istraživanja, skoro polovina svetske popoulacije ne ljubi na standardno prihvaćen „romantičan način”, odnosno dodirujući se usnama, što nam može delovati jako čudno, jer je takva praksa u našoj kulturi izrazito utemeljena. Zar poljubac u usta nije univerzalan način za iskazivanje bliskosti?

Kako se onda ljubi polovina sveta?

One kulture koje se ne ljube u usta nalaze druge načine da budu intimne. Tako nam je, na primer, svima poznat eskimski poljubac, a smatra se da se eskimi zbog velike hladnoće ljube tako što trljaju nos o nos. Postoji i malajski poljubac koji je Darvin opisao, gde bi žene čučale na zemlji, a muškarci bi visili nad njima i na brzinu njuškali jedan drugog, odnosno, uzimali uzorak mirisa svog partnera.

Na ostrvima Trobriand, na istočnoj obali Papua Nova Gvineja, ljubavnici se ljube tako što sede licem u lice i grickaju trepavice, navodi Sheril Kirshenbaum za BBC. Ovakav način poljupca mnogima od nas danas ne zvuči kao vrhunac romantike, ali oni ipak imaju svoj način za iskazivanje prisnosti i simpatije. Ono što je zajedničko ljubljenu u usta i drugim vrstama ljubljenja jeste zapravo nešto vrlo neromantično, ali evolutivno važno, a to je deljenje imtimnih informacija koje nas informišu o optimalnoj reprodukciji.

Iako brojne kulture ne korsite poljubac u usta za razmenu emocija i povezivanje sa partnerom, postoje razni drugi načini na koje je moguće iskazati bliskost. Naučna istraživanja zaključuju da u suštini, poput životinja zapravo istražujemo miris, te je poljubac izgleda nastao spontano, upravo zbog toga, uz naznake da je taj način iskazivanja bliskosti nastao kao proizvod bliskosti majki i dece. Iz kog god razloga da je nastao, evolutivnim ili instinktivnim putem, ovaj divan čin bliskosti važan je svima koji tako pokazuju svoja osećanja. Bilo da se ljubite na blic ili više volite francuski, možda i američki poljubac, ljubljenje je divna stvar i oslobađa nas od stresa, te jedina poruka može biti – ljubite se češće i na način koji vama odgovara!

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *