fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Zašto se nastavlja trend bacanja stvari na izvođače tokom koncerta?

Da li pojedinci to zaista čine od uzbuđenja, besa, zabave ili da bi privukli pažnju i izazvali pometnju?
Piše: Marija Milić

19. July 2023

Odlazak na koncert omiljenog pevača ili pevačice mnogima je ostvarenje sna, a razume se, gotovo svi mi imamo nekog svog idola, makar iz tinejdžerskih dana. Međutim, danas publika svoje miljenike tretira na nešto drugačiji način. Nekada su fanovi na nastupima završavali u suzama od uzbuđenja jer prvi put čuju omiljenu pesmu uživo ili imaju priliku da ispred sebe vide svog idola. Danas, publika ispoljava uzbuđenje na drugačiji način, između ostalog, tako što tokom koncerta gađa izvođače raznoraznim predmetima, dok su oni na bini.

Nije kao da se slični incidenti nisu dešavali i ranijih godina, ali u poslednjih mesec dana, kako kod nas, tako i u ostatku sveta, gađanje izvođača tokom koncerta kao da je postalo trend. Poslednjih dana ka binama festivala i koncerata širom sveta leti sve što možete da zamislite – upaljači, flaše sa vodom, voće, pa čak i pepeo iz urne.

Poslednji slučaj desio se pre desetak dana, tačnije, 8. jula kada su pevača Harija Stajlsa iz publike pogodili direktno u oko. Pevač je završio pesmu i nije prekidao koncert, a na snimku se vidi da se par sekundi držao za oko, stavljajući ruke preko lica. Stajls još uvek nije komentarisao ovaj incident, iako ovo nije prvi put da su obožavatelji bacali nešto prema njemu. Međutim, do sada su to bili medvedići, brusthalteri ili cveće. Ipak, ovoga puta, kivi je završilo pravo u Harijevo lice, simbolično, reklo bi se, baš kao što glasi naziv jedne njegove pesme sa prošlog albuma.

Svega dva dana pre ovog događaja, tačnije, 6. jula Drejk je nastupao u Čikagu kada je neko bacio telefon na njega. Sličan incident desio se i pevačici Bebe Rexha. Međutim, Drejk je imao sreće jer se telefon odbio o njegovu ruku, za razliku od njegove koleginice Bebe koja je zadobila povrede u predelu levog oka.

Kako prenosi BBC, Rexhu je pogodio dvadesetsedmogodišnji mladić koji je nakon incidenta izjavio: „Pokušavao sam da vidim da li mogu da je udarim telefonom na kraju nastupa jer bi to bilo smešno.”

Ako je verovati izjavi ovog mladića, do povrede je došlo jer je on poželeo da se zabavi, ali iz te zabave Rexha je zadobila masnice u predelu levog oka, što, složićete se – baš i nije smešno, kao što je ovaj mladić očekivao da će biti.

Postavlja se pitanje da li pojedinci to zaista čine od uzbuđenja, besa, radi zabave ili da bi privukli pažnju i izazvali pometnju?

Kako bismo bolje razumeli zbog čega u poslednjih mesec dana često dolazi do ovih incidenata, pitali smo prof. dr Kristinu Brajović Car, profesorku psihologije na Fakultetu za medije i komunikaciju, da nam približi da li iz aspekta psihologije postoji neko objašnjenje za ove događaje.

„Nasilni incidenti u grupnom kontekstu obično počivaju na želji za isticanjem, posebno ukoliko ne postoji konkretan cilj ili očekivanje koje stoji iza postupaka. Boravak u grupi oslobađa pojedinca uobičajenih inhibicija i on gubi u velikoj meri osećaj odgovornosti usled mogućnosti da se anonimnost sačuva uprkos počinjenom deliktu”, navodi ona.

Želja za isticanjem probudila se i kod mladića koji je tokom koncerta pevačice Ave Maks, 20. juna u Los Anđelesu, skočio na binu i udario je.

Posetioca koncerta je obezbeđenje odmah izbacilo sa bine, ali je Maks kasnije na Tviteru izjavila da je toliko udario da joj je ogrebao unutrašnjost oka. Ava je zahvalila svim fanovima koji su bili na nastupu i dodala da taj mladić nikad više neće moći da dođe na njen koncert.

Ipak, za sada možda najbizarnija stvar dogodila se pevačici Pink, kada je jedna obozavateljka tokom nastupa na nju prosula pepeo svoje majke. Pink je tokom tog događaja prokomentarisala da ne zna kako da se oseća povodom toga.

Potpuno razumljivo, jer kako biste se vi osećali da se tako nešto vama dogodi?

Brojni artisti poput Charlie Puth-a su se javno oglasili povodom ovih događaja i zamolili fanove da se ne ponašaju tako.

Međutim, pevačica Adel je odlučila da na svom koncertu upozori fanove, da ukoliko se to dogodi, ona neće ostati bez reakcije. Naime, Adel je i na koncertu kao znak upozorenja u publiku lansirala svoj merch, kako bi im dala do znanja da ovakve incidente ona neće oprostiti, već će uzvratiti istom merom.

Slične situacije događale su se i tokom nastupa mladih domaćih pevačica Breskvice i Eme Radujko tokom Belgrade Music Week Festivala, kada su fanovi iz publike gađali ove dve pevačice, u više navrata. Domaća javnost se oglasila i javno osudila ovaj čin koji dolazi iz publike, te stala u zaštitu mladih pevačica.

Šta je motiv ovih napada na pevače i pevačice?

Posebno je zanimljivo što ovi napadi najčešće dolaze od publike koja se nalazi u fan pit-u jer, u suprotnom, bilo bi jako teško da stvari dobace čak do bine. Postavlja se pitanje – zašto neko plati kartu koja je uvek skuplja u odnosu na regularnu ulaznicu i, umesto da uživa u koncertu, odluči da gađa osobu zbog koje je tu istu ulaznicu i platio?

David Thomas, profesor forenzičkih studija na Univerzitetu Florida Gulf Coast izjavio je za magazin ABC 10 News San Diego, da su društvene mreže utabale put ljudima koji traže svojih 30 sekundi slave, što zauzvrat stvara takozvani copycat momenat, odnosno princip imitacije.

„Društvene mreže pokreću sve što se danas dešava. Mislim da oni koji čine ove prekršaje zaista ne shvataju da bi mogli da izazovu povrede. Oni samo gledaju na to onako kako jeste – svi to rade, tako da ću i ja to da uradim”, rekao je Tomas.

Tomas kaže da velike gužve daju posetiocima više anonimnosti da deluju impulsivno, ali i da je ovo jako teško ograničiti jer posetioci koriste predmete poput teelfona ili ključeva, koje svako kod sebe ima tokom koncerta (i koje ne bi smele da budu oduzete prilikom ulaska na koncert jer spadaju u lične stvari).

„Društvene mreže desetak godina unazad svaki privatni čin, od rođenja do smrti, pretvaraju u viralni fenomen kroz nekoliko klikova”, navodi prof. dr Kristina Brajović Car i dodaje da nije teško zaključiti da će se neizostavno i detaljno izveštavati o neprijatnostima sa posećenih koncerata i festivala.

„Upravo na toj činjenici se gradi bizarno očekivanje da nasilni incident, koji uključuje atak na medijski eksponiranu ličnost u trenutku koji prenose uživo hiljade telefona, dobija veliki publicitet koji prevazilazi fandom grupu i ulazi u informativne medije”, objašnjava ona.

Da li se ovo ponašanje može pripisati uticaju mase u kojoj se ti pojedinci nalaze ili, pak, stvaraju iluziju da su zaštićeni jer su samo jedna od par hiljada osoba, koliko se u tom trenutku nalazi na koncertu? Možda baš ta iluzija može biti olakšavajuća okolnost, neka vrsta štita, jer je često teško identifikovati osobu koja učini ovakav incident.

„Na ovakvim događajima ne smemo zaboraviti ni pristustvo alkohola ili drugih opijata, te u tom slučaju nije dovoljno objašnjavati ove incidente kroz prizmu grupnog ponašanja”, objašnjava prof. dr Brajović Car.

Ona smatra da grupa doprinosi podsticaju, ali ne može pružiti nikakvu iluziju zaštite od odgovornosti, budući da su svi takvi javni događaji dobro pokriveni kamerama i da se radi o grupi ljudi koji imaju između sebe više razlika nego sličnosti, te osim zajedničkog benda, postoji mogućnost da upravo ostali učesnici događaja budu ti koji će obaviti lišavanje slobode i identifikaciju počinioca.

Stoga, ona objašnjava da i to što su u prisustvu velikog broja ljudi ne mora uvek da bude korak da se pojedinac, odnosno pojedinka, odvaži da učini nešto poput ovoga. Međutim, često je razlog potreba za isticanjem, a iza toga se takođe nalazi dosta skrivenih razloga koji zavise od profila počinioca.

„Ono što znamo jeste da su muškarci zastupljeniji i da se to češće dešava usled frustracija u nošenju sa izazovima svakodnevice, bilo da je reč o nestabilnim porodičnim odnosima, studijskim ili karijernim neuspesima. Grupa je tu kao prilika, ne kao uzrok. Što je veći jaz između vrednovanja sebe i realnog postignuća, to je veći rizik da se ekstremni postupci odaberu kao brz način skretanja pažnje na sebe. Najčešće se radi o suštinski nesrećnim osobama ograničenih sposobnosti moralnog rasuđivanja i kognicije”, kaže prof.dr Kristina Brajović Car.

Nikada se ne zna šta nečijih pet minuta zabave može da izazove, a pitanje je šta ovakvo ponašanje izaziva u očima vršnjaka, da li divljenje ili ipak osudu? Čak i da je privlačenje pažnje glavni motiv, ovakvi događaji su vrlo kratkog daha, o čemu nam govori prof. dr Kristina Brajović Car.

„Bez obzira na kratkoročni publicitet, takve uzore niko ne smatra za relevantne i vremenom padaju u dubok zaborav ili se koriste kao odbojni primeri koji više govore o nesreći i neuspehu nego o uspehu”, zaključuje ona.

Bacanje stvari na izvođače tokom nastupa predstavlja zabrinjavajući trend koji može da donese ozbiljne posledice. Copycat efekat i društvene mreže igraju veliku ulogu u širenju ovog problema, a u velikoj meri na to utiče i senzacionalističko izveštavanje. Sa druge strane, nasilno ponašanje iz publike ne samo da narušava sigurnost i dobrobit izvođača, već takođe stvara neprijatnu atmosferu koja može uticati na celokupno iskustvo publike. Društvene mreže često dodatno podstiču ovakvo ponašanje i olakšavaju širenje ovakvih postupaka, koje neretko kod mladih bude protumačeno kao zabavno, a ne kao nešto što ne bi trebalo da bude prihvatljivo. Stoga je neophodno da se javno osude ovi postupci i da se preduzmu strože mere kako bi se zaštitili izvođači, ali i očuvala atmosfera bezbednosti na koncertima i drugim javnim događajima. Jer, razlog odlaska na koncert treba da bude uživanje u muzici koju volimo!

Naslovna fotografija: Getty Images for AD

Preporučeni tekstovi

Svetski dan laboratorijskih životinja

Svetski dan laboratorijskih životinja

Kako bi se okončale patnje životinja koje se koriste za testiranje u laboratorijama širom sveta od 1979. godine, svakog 24. aprila, obeležava se Svetski dan laboratorijskih životinja

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *