„Sloboda medija u Srbiji trenutno je veoma upitna i ugrožena – ono malo slobode što postoji izborili su malobrojni novinari koji žive svoju profesiju i koji su, nažalost, primorani da žrtvuju sve druge sfere života zarad te borbe i osvajanja slobode. Kada kažem da je sloboda sve ugroženija, stvarno to ne kažem kao frazu – konstantno se susrećemo sa novim oblicima pritisaka koji nas usporavaju u radu i utiču na psihičko i fizičko zdravlje”, rekla je za Oblakoder Jelena Radivojević, novinarka KRIK-a povodom Svetskog dana slobode medija u maju 2023. godine.
Kako je ona tada objasnila, već neko vreme u pritiske na medije su uključene institucije i predstavnici vlasti na svim nivoima, od lokalnog do republičkog.
„Sada se susrećemo i sa velikim brojem SLAAP tužbi koje protiv medija podižu ljudi iz vlasti i njima bliske osobe o kojima novinari istražuju. Cilj tih tužbi nije ništa drugo do zastrašivanje i sprečavanje novinara da se bave svojim poslom, uz neminovno iscrpljivanje njihovog vremena i novca”, obrazložila je Radivojević tom prilikom.
Godinu dana kasnije, pred novinarima KRIK-a je nova tužba. Naime, sudija Dušanka Đorđević, zajedno sa suprugom advokatom Aleksandrom Đorđevićem, podnela je parničnu i krivičnu tužbu protiv novinarke KRIK-a Bojane Pavlović i urednika Stevana Dojčinovića. Tužbama koje je sudija podnela, pored novčane odštete u iznosu od 760.000 dinara, ona traži i dvogodišnju zabranu rada novinarima i po 10 meseci zatvora zbog navodne povrede prava na privatnost.
„Tužbe su podneli zbog njenog profila objavljenog u bazi o sudijama „Prosudi ko sudi”, a koju je KRIK pokrenuo krajem 2020. godine s ciljem povećanja transparentnosti sudstva u Srbiji. Baza je nastala upravo iz potrebe da se građani upoznaju sa radom pravosuđa, a u njoj nije objavljeno bilo šta što bi moglo da ugrozi bezbednost sudija”, navodi se u tekstu na sajtu KRIK-a.
U pomenutom tekstu na sajtu KRIK-a dalje se navodi da su pre objavljivanja profila u bazi podataka, novinari kontaktirali sudiju Đorđević i dali joj priliku da detaljno odgovori na njihova otkrića i objasni kako su ona i suprug stekli imovinu. Ona je to odbila i u pisanom odgovoru navela da novinari nemaju pravo da se time bave i da je to krivično delo.
Advokatica Dušanke Đorđević Valentina Đurđević rekla je za N1 da je problem to što KRIK navodno aludira da je imovina stečena korupcijom i kriminalom. S druge strane, Dojčinović je izjavio da ništa loše o njoj nije napisano i da to nisu tužbe za klevetu, već tužbe gde sudija tvrdi da je KRIK odao njene lične podatke i da joj je time ugrožena bezbednost, što Dojčinović smatra apsolutno netačnim.
Kako je ranije pisao BIRN, a prenosi Cenzolovka, u Srbiji su imovinske karte javnih zvaničnika, među kojima su sudije i tužioci, u celini javno dostupne, ali njihova tačnost se zvanično ne proverava. Izuzeci se prave za sudije i tužioce koji se bave organizovanim kriminalom, terorizmom i korupcijom, među kojima je i sudija Đorđević. Njihove imovinske karte nisu javno dostupne sve dok sudije i tužioci koji postupaju u oblasti organizovanog kriminala ne napuste javnu funkciju – one se objavljuju tek dve godine nakon prestanka funkcije.
U nekim drugim evropskim državama, poput susedne Hrvatske, na primer, imovinske karte nosilaca pravosudnih funkcija javno su dostupne.
KRIK-ova baza do sada sadrži 51 profil sudija sa podacima o njihovoj karijeri, najvažnijim slučajevima u kojima su postupali, postupcima koji su vođeni protiv njih, kao i imovini koju poseduju.
KRIK navodi i da u bazi nema informacija koje bi mogle da na bilo koji način ugroze bezbednost sudija ili članova njihovih porodica. Podatke o svim profilima novinari su dobili zvaničnim putem i pronašli u zvaničnim bazama podataka, a pre objavljivanja svakog sudiju su kontaktirali za intervju ili komentar. Trećina njih se odazvala, odnosno pristala na razgovor ili odgovorila na pitanja.
O vrednosti i značaju ove baze govori i globalno novinarsko priznanje „Sigma” kojim je KRIK-ova baza ranije nagrađena. Međunarodni žiri je tada istakao da su „sudije, njihova dela i bogatstvo neke od najbolje čuvanih tajni u srpskom društvu” i da je KRIK istrajnim izveštavanjem uspeo da pokaže šta se krije iza kontroverznih odluka koje su uticale na građane tokom prethodnih decenija.
Tužbe kojima se traži da novinari budu osuđeni na zatvor i da im sud zabrani da se dve godine bave novinarstvom zbog toga što pišu o radu sudija u demokratskoj zemlji, jasan su pritisak na slobodu medija.
Medijske organizacije osudile su i fizički napad na novinara Vuka Cvijića koji se dogodio pre samo nekoliko dana, kao i tužbe kojima se zahtevaju zatvorske kazne za novinare KRIK-a i Pištaljke i pozvale vlasti da se istinski posvete poboljšanju bezbednosti novinara. Saopštenje su potpisali Safe Journalists mreža, Media Freedom Rapid Response partneri i Koalicija za slobodu medija.
0 Comments