Muzički algoritam te prati i sluša, zna šta voliš i to ti vešto servira. Hrani te kašikom i navodi na sledeće korake. Teško mu je pobeći jer pruža komfor – sve je jedan klik daleko. Prosto je suludo tražiti neku drugačiju muziku, neku koja ti se potencijalno neće ni svideti, naročito iz zemalja čiji jezik ne razumeš. Nekada je suludo sesti u kola i voziti se šest sati do Ljubljane, samo da bi čuo nešto što se sluša ispod radara. Nekada je upravo baš to što ti treba! Jer prvi put kada sam posetio MENT, najveći showcase festival u regionu, drugačije sam počeo da posmatram šta zapravo očekujem od jednog festivala.
Showcase festivali su mesto gde bendovi iz raznih zemalja imaju priliku da se predstave promoterima i profesionalcima iz muzičke industrije. To je, takođe, mesto gde ljubitelji muzike mogu da vide iz prve ruke neke bisere iz drugih zemalja i uživaju u još neotkrivenoj muzici.
Ne možemo da pričamo o MENT-u, a da ne pohvalimo lokacije na kojima se dešava. Festival je otvoren programom u Kinu Šiški, koncertnom prostoru sa dve sale, koji neodoljivo podseća na Dom omladine Beograda. Nekadašnji JNA centar pretvoren je u niz malih klubova koji se sada zove Metelkova i tamo se održavala većina programa drugog i trećeg dana. Tvrđava je dodata u rotaciju treće večeri sa još četiri bine. Renovirano zdanje iz srednjeg veka koje stoji iznad grada izgleda impresivno iznutra. Udaljena je petnaestak minuta peške od Metelkove i do nje se stiže organizovanim prevozom ili gondolom iz centra grada. Zujanje između koncertnih prostora na hladnom i svežem vazduhu, komentarisanje bendova na pauzama, pretrčavanje iz kluba u klub i ispijanje piva na minusu su sastvni deo MENT iskustva.
MENT je, takođe, i konferencija gde na panelima promoteri, producenti i umetnici dele svoja iskustva i razgovaraju o stanju muzičke industrije. Meni je najdraži panel Listening session gde četiri promotera iz različitih zemalja slušaju po jednu pesmu od benda za koji nikada nisu čuli i daju svoje mišljenje o pesmi i bendu na osnovu samo te jedne pesme. Atmosfera uvek postane zanimljiva kada promoteri shvate da su bendovi zapravo u publici. Interesatno je čuti od promotera šta zapravo slušaju kada žele da bukiraju nekoga i koji je zvuk sada aktuelan.
Istina je da neki bendovi jedva preskaču lestvicu ozbiljnijeg hobija, ali meni to ne smeta jer znam da me do sledećeg potencijalno omiljenog benda deli ili pola sata ili par koraka do sledećeg kluba. Imati u svom zvuku duboka obeležja regiona iz kojeg bend potiče otvara mogućnost da bend zvuči kao jeftini evrovizijski trik, ali bendovi koji uspeju da donesu sa sobom svoju lokalnu autentičnost, a pri tome da zvuče moderno i aktuelno, odmah zauzimaju posebno mesto u mom srcu. Takav bend je Lalalar, koji sa miksom turskog melosa, The Hives gitara i tvrdog elektra lomi publiku prvog dana. Ili, recimo, Naked koji uspešno kombinuje balkanske uticaje sa elementima fanka i džeza. Ja nikada nisam bio fan kada neko prepakuje balkanske ritmove u moderne aranžmane, ali Naked to toliko dobro čini da sam đuskao u prvom redu od prve do poslednje pesme. Ne smem da zaboravim i bend nemanja koji koristi psihodelične ritmove i afro zvuk da izgradi zvuk koji ima balkanske elemente. Njihov album mi sada svira u pozadini dok kucam ovaj tekst, i jedva čekam njihov nastup u KC Grad.
Ali, muzika je internacionalna i nekada joj nije potrebna regionalna odrednica. To dokazuju Šajzerbiterlemon koji su nas okupali štrokom beogradskog garaž panka. Tehnički problemi koji su pratili ovaj nastup nisu zaustavili trio da izrešeta publiku svojom energijom. Ili 7AM, slovenački bend koji dokazuje da uticaji mogu doći iz Sijetla devedesetih. Njihov energični nojz nastup je završen sa stejdž-dajvovanjem gitariste u publiku koja je urilikajući tražila bis.
Od manjih gafova ostaće upamćeno takođe da je Kamaal Williams nadmeno pitao publiku da li razume njegov londonski akcenat. Neko mu je na to balkanski dobacio da skine jaknu neće mu je niko ukrasti, na šta je zbunjeni Kamaal prokomentarisao da se i dalje samo zagrevaju. Nije se desilo do kraja svirke.
Da postoji nagrada za najboljeg izvođača otišla bi sigurno u ruke belgijske reperke Blu Samu. Na programu MENT-a stoji opis “You don’t know it yet, but Blu Samu is your next favorite rapper” i ja sam apsolutno suglasan. Ona može da isporuči brze rep rime i moderne RnB deonice sa izuzetnom lakoćom. Njena harizma je najbliža Kelis sa početka karijere a njen album se sastoji od barem deset bengera koji mogu da se zavrte na beogradskim indie ili hip-hop žurkama.
Poslednji nastup večeri za mene su bili Zicer Inc. Moj najdraži beogradski čopor pokazuje zašto ih treba pratiti u narednom periodu. U prvom redu uz Hali Gali ekipu đuska i Skinny Pelembe koji je imao odličan nastup nekoliko sati ranije. I to me podseća zašto volim MENT, zajedničko uživanje u muzici od strane i muzičara i fanova.
Jedina zamerka na poslednje veče festivala je što, kako je noć odmicala, postalo je teže prelaziti iz kluba u klub jer su se stvarali redovi usled veće posećenosti. Zbog toga sam ostao uskraćen slušanja još par bendova iz regiona. Takođe, završna žurka u klubu K4 mi se konceptualno nije nikako uklapala sa ostatkom festivala. Ulickani klub sa zvukom Dekmantel ekipe mi nije bio pravi krešendo za savršenih par dana u Ljubljani.
Hvala MENT-u što mi svaku zimu učini kraćom i podnošljivijom. Utiske nosim dugo i plejlistu sa ovog festivala slušam mesecima u novoj godini.
Autor fotografija i teksta: Goran Ojkić
0 Comments