fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹

Zbog čega je važno da pričamo o menstruaciji?

Reč na slovo M se šapuće, krv se na reklamama za uloške prikazuje plavom bojom, dok se ulošci kriju u rukavu
Piše: Marija Milić

25. September 2023

Poslušaj audio verziju ovog teksta:

Sećam se kada nam je u trećem osnovne škole učiteljica jednog dana rekla da mi, devojčice, ostanemo u školi posle časova. Naravno, čitavo odeljenje je bilo zbunjeno, a čini mi se da su muškarci, po prvi put, tada želeli da ostanu duže u školi, samo da bi saznali o čemu ćemo mi to da razgovaramo. Mislila sam da nas možda ostavlja kako bi prekontrolisala da neka od nas nema vaške, najveće neprijatelje svih devojčica u osnovnoj školi. Međutim, mogu i muškarci da imaju vaške, a i uvek se taj famozni pregled obavljao kada smo svi zajedno.

Bilo je jasno da se tu nešto ne uklapa, a ubrzo smo se i uverile da nismo ostale duže zbog toga.

Razlog je bio nešto drugačiji – učiteljica je sa nama htela da popriča o menstruaciji. Sećam se da nas je pažljivo uvodila u priču. Govorila nam je da je to jedna sasvim normalna stvar kod svih žena i navodila je razne primere, trudeći se da nam što bolje približi ovu pojavu – da nekada može da nas boli stomak, da tih dana posebno moramo da vodimo računa o higijeni, da se ne stidimo da kažemo ukoliko se to desi u školi i da će nas svi profesori tog dana pustiti da odemo kući. Takođe, da nije čudno ako neke naše drugarice dobiju menstruaciju pre nas jer smo sve različite. Pitala nas je i da li smo za menstruaciju već čule, sećam se, kao kroz maglu, da smo bile zbunjene i nekako posramljenje tim pitanjem. Ostalog se slabo sećam, ali sam sigurna da nam je to mnogo značilo jer se nijedna moja drugarica kasnije nije stidela da izgovori tu famoznu reč – menstruaciju.

Međutim, iz sadašnje perspektive, uz svu dobru nameru učiteljice, čudno je zašto muškarci nisu bili tu kada je pričala sa nama. Pitam se da li smo mi generacijski učene da se o ovoj temi ne priča ispred muškaraca? Da li je to bio momenat kada smo mi, devojčice, shvatile da je ova tema možda samo „ženska“?

Nažalost, mnoge devojčice nikada nisu imale priliku da sa nekim otvoreno razgovaraju na ovu temu, a neke možda do danas ni same nisu upoznate sa tim šta zapravo znači menstrualni ciklus, koji se sve procesi dešavaju u našem telu, šta se dešava sa našim hormonima, posle koliko dana počinje ovulacija i šta ona znači. U razgovu sa drugaricama shvatila sam da mnoge devojke mojih godina to ni sada ne znaju i vrlo često su pogrešno informisane o svom telu.

Zašto se reč na slovo M šapuće, a ulošci kriju?

„Imam ženske probleme”, „Na poštedi sam”, „Oni dani”, „Došla mi je tetka iz Crvenke” i ostali sinonimi su prva stvar koja svedoči o tome koliko je reč menstruacija stigmatizovana u društvu.

Razlog za to verovatno leži u tome što je ova tema u društvu i te kako skrajnuta, reč na slovo M se šapuće, krv se na reklamam za uloške prikazuje plavom bojom, dok se ulošci kriju u rukavu ili nose u posebnim kutijicama.

Psihološkinja Milica Ninković objašnjava da kroz jezik možemo da uočimo da je implicitno uverenje o nečistoći menstruacije i dalje sveprisutno, te otuda postoji i potreba da je nazivamo različitim sinonimima.

„Istorijski gledano, reproduktivno zdravlje žena je oduvek bilo tabu tema. U gotovo svim kulturama, žene su tokom menstruacije na neki način izopštavane iz svakodnevnog života – od ograničavanja učešća u religijskim obredima tokom menstruacije, pa do primoravanja devojaka i žena da tokom menstruacije spavaju van kuće. Uopšteno gledano, u osnovi ovih praksi leži pogrešno uverenje da je žena tokom menstruacije na neki način nečista, prljava, da može da ugrozi ljude oko sebe“, navodi psihološkinja.

Primarijus dr Aleksandra Kostić, specijalistkinja ginekologije i endokrinologije ističe da je naša sredina u prošlosti bila prilično konzervativna, smatrajući da su mnoge situacije i reči neprikladne za izgovaranje, pa su se koristile ,,prikladniji” izrazi za njih.

Primetno je, takođe, da se o zdravlju reproduktivnih organa žena govori onda kada je to u svrhu rađanja. Tako nam, dok smo mlade, često govore da ne sedimo na hladnom betonu ili kako nije dobro da idemo bose, čak i tokom leta, jer možemo da prehladimo jajnike, a to može da utiče na rađanje.

Odlazak na ginekološki pregled često prate osećanja stida i sramote, posebno u periodima kada se o materinstvu ne razmišlja, govori psihološkinja Milica Ninković.

„Čini se kao da je važno da materica i jajnici budu zdravi dok ne rodiš, a nakon toga ili ako nedajbože ne želiš da rađaš, reproduktivno zdravlje potpuno pada u drugi (treći, peti) plan. Drugim rečima, mi kao društvo imamo dvostruke standarde po pitanju ženskog reproduktivnog zdravlja, praćene neprijatnim emocijama i posledičnim zanemarivanjem i odlaganjem odlaska na ginekološki pregled”, ističe Milica.

Sa druge strane, iako smo kao društvo poprilično uznapredovali, reproduktivno zdravlje često nije stvar o kojoj se dovoljno govori, te odlazak kod ginekologa, posebno u periodu adolescencije, može da deluje poprilično nelagodno. Devojčice uglavnom izbegavaju da razgovaraju na tu temu, a neretko se ne osećaju slobodno da sa roditeljima pričaju o tome. Nameće se pitanje koliko mladih devojčica i devojaka zapravo zna šta im se u tim trenucima dešava i sa kime otvoreno mogu da razgovaraju o menstrualnoj higijeni?

Koliko zapravo poznajemo svoje telo?

Postoji pregršt nejasnoća kada govorimo o menstralnom ciklusu, a prva počinje od pogrešne upotrebe ove sintagme. Menstrualni ciklus ne traje od 3 do 7 dana, što je uvreženo mišljenje većine ljudi, već je menstrualni ciklus period od prvog dana jedne do prvog dana sledeće menstruacije i najčešće traje od 21 do 35 dana. Krvarenje koje se dešava tokom ciklusa, i koje traje od 3 do 7 dana, naziva se menstracija. Tako da je izraz u ciklusu sam, koji koristimo kada imamo menstruaciju, zapravo pomalo nepravilan jer smo mi tokom celog meseca u ciklusu, koji se pored menstralnog krvarenja sastoji i od ovulacije.

„Ovulacija se dešava jedanput u toku ciklusa na jednom od jajnika, najčešće između 12. i 16. dana ciklusa, i u tom periodu može doći do trudnoće”, objašnjava primarijus dr Aleksandra Kostić, specijalistkinja ginekologije i endokrinologije.

Takođe, tokom ovulacije možemo osetiti brojne promene u organizmu, poput pritiska ili bola u donjem delu stomaka, do povećane telesne temperature, promena u vaginalnom sekretu…

Međutim, važno je napomenuti da je svaka žena jedinstvena i posebna pa samim tim i svaka generalizacija nije dobra, naglašava prof dr Ana Mitrović Jovanović, načelnica dnevne bolnice GAK Narodni front i dodaje da često dolazi do nepotrebnog straha kada se dese neka odstupanja. Svakako, u tim situacijama najbolje je konsultovati se sa ginekologom koji će na pregledu proceniti ima li razloga za brigu.

Tokom održavanja redovne higijene, žena je u stanju da primeti eventualne promene, a posebno treba da obrati pažnju ako se pojavi neka izraslina, ranica, ili dođe do promene boje menstrualne krvi, objašnjava prof dr Ana Mitrović Jovanović i naglašava da sve dalje treba da pogleda lekar, a ne doktor Google.

Vrlo čest slučaj je da, kada dođe do nekih odstupanja ili promena na našem telu, prvo guglamo o tome. Nažalost, to je pogrešan način da umirimo paniku u tom trenutku, već se može desiti totalno suprotno. Stvari koje pročitamo na internetu vrlo često nisu proverene i istinite, pa to dodatno stvara zabrinutost, a takođe, može biti prepreka da se na vreme obratimo za pomoć stručnjaka.

Sa druge strane, sve veća dostupnost informacijala ipak se oseti u praksi, navode obe ginekološkinje, te njih dve primećuju da devojke danas mnogo bolje poznaju svoje telo i nemaju problem da pitaju ginekologa sve što ih zanima.

„Moram priznati da se danas vrlo retko, u eri lako pristupačnih informacija, žene sa predrasudama javljaju ginekologu”, objašnjava prof. dr Ana Mitrović Jovanović.

Neki od razloga zbog kojih se odlaže odlazak na pregled mogu biti strah od neprijatnosti tokom pregleda ili bojazan da će pregled biti bolan, a često se odlazak prolongira zbog neke banalnosti, te prof dr Ana Mitrović Jovanović kao neke od čestih primera navodi da devojke trpe tegobe sve dok ne odu na depilaciju ili pedikir, što svakako ne treba da rade.

Jesi li ti to u PMS-u, pa si zato nervozna?

Tokom trajanja svakog ciklusa u ženskom organizmu dolazi do promena rada hormona, što je savim normalna stvar jer hormoni igraju odlučujuću ulogu u menstrualnom ciklusu i učestvuju u svakoj fazi ciklusa. 

„Kod žena su dominantna dva hormona, estrogen i progesteron. Kada je lučenje hormona uredno, kod žena postoji fizički i psihički sklad”, objašnjava primarijus dr Aleksandra Kostić.

Ipak gotovo svaka žena je barem jednom čula komentar poput „Jesi li ti to u PMS-u, pa si zato nervozna”?

PMS često jeste najlakši način da se neke ženske emocije banalizuju, te psihološkinja Milica ističe da PMS zaista jeste kec u rukavu kada treba objasniti „nepredvidive“ emocije kod žena.

„Jednim delom, emocije jesu kulturološki uslovljene, te se od žena ne očekuje da budu besne ili ljute dok, sa druge strane, muškarci ne bi trebalo da pokažu ranjivost, suze ili tugu. To, međutim, nikako ne znači da se ove emocije ne javljaju kod pripadnika oba pola, već da se njihovo ispoljavanje u ponašanju maskira”, objašnjava psihološkinja Milica.

Prema njenim rečima, kada žena ipak ispolji ljutnju i bes onako kako je ispoljavaju muškarci, ili negoduje zbog nekih objektivnih razloga, ta ponašanja se etiketiraju kao posledica PMS-a i samim tim se njihova vrednost umanjuje.

„Čak i šire posmatrano, ako uključimo i one emocije koje ženama nisu zabranjene, postoji imperativ da se one ne ispoljavaju u velikoj meri. Ako se rasplačeš nasred ulice, mora da si u PMS-u, iako zapravo verovatno postoji nešto što je okinulo taj plač van samih hormonskih promena. Istina je, pak, da ovakvo umanjivanje značaja sopstvenih emotivnih doživljaja vodi njihovom neprihvatanju, što može imati značajne posledice po mentalno zdravlje“, zaključuje Milica Ninković.

Moramo biti posebno obazrivi kada je reč o hormonima i njihovom uticaju na ženski organizam. Na primer, zbog povećanog nivoa estrogena tokom faze ovulacije može doći do porasta energije, te se osoba može osećati živahno i raspoloženo. Ipak, ne mora uvek da znači da je došlo do promena u radu hormona ukoliko menstruacija porani ili kasni, već vrlo često spoljni faktori i naš način života imaju veliki uticaj tokom ciklusa.

„Treba napomenuti da, ako jednom ciklus porani ili malo zakasni, ne znači da su se hormoni poremetili, već da je žensko telo odreagovalo na, recimo, promenu u ishrani, putovanje, stres, upotrebu nekih drugih lekova, ili preteranu fizičku aktivnost”, objašnjava prof dr Ana Mitrović Jovanović.

Pravo na menstrualne proizvode?

Još jedna od stvari koju je važno pomenuti, a tiče se reproduktivnog zdravlja i menstrualne higijene je takozvani „porez na roze”. Odnosno, velika stopa poreza na menstraulne proizvode, a samim tim i velika cena ovih proizvoda, što vrlo često dovodi do menstrualnog siromaštva. Tačnije, usled visokih cena ovih proizvoda mnogo žena nisu uvek u mogućnosti da tokom menstruacije priušte higijenske uloške ili tampone, što može da dovede do društvenih, ali i zdravstvenih problema. Porez na menstrualne proizvode u Srbiji i dalje iznosi 20%, isto koliko i porez na luksuznu robu. Poslednjih godina, kako se više govori o ovoj temi, većina evropskih zemalja smanjila je stopu poreza na 10%, dok se o ovome u Srbiji i dalje javno ne razmatra, iako su već pokrenute neke peticije da se smanji PDV.

Uprkos tome, dobrih primera ima, uglavnom na inicijativu entuzijasta ili neformalnih organizacija, te su neke škole i fakulteti uveli besplatne uloške koji su svima dostupni za korišćenje, o čemu je Oblakoder više puta pisao.

Španija je otišla korak dalje, te su žene sada zakonski u mogućnosti da tokom menstruacije budu na menstrualnom odsustvu iliti bolovanju koje će plaćati država, a ne poslodavac, dok su u Škotskoj tamponi i ulošci besplatni za sve.

Mnoge promene vrlo često dolaze na inicijativu određenog dela društva, što dovodi do promena u sistemu, a kada se dese ovakvi iskoraci, otvara se novi pogled na reproduktivno zdravlje žena, te ovi primeri pokazuju da čitava zajednica razume i vodi računa o ovom aspektu.

„Najbolje je već u osnovne škole uvesti dodatnu edukaciju i mlade upoznati sa informacijama o telu i kako ono funkcioniše”, smatra primarijus dr Aleksandra Kostić, koja rešenja za bolje razumevanje pre svega sopstvenog tela, vidi u edukaciji.

Edukacija je, takođe, jedini način da se umanji broj dezinformacija, što je ključ ka zdravom i otvorenom društvu.

Upravo jedan primer dezinformacije na koji je često nailazila istakla je i prof. dr Ana Mitrović Jovanović, rekavši da u svojoj praksi nikada nije imala trudnicu koja je imala redovnu menstruaciju do šestog-sedmog meseca i bila trudna šest meseci, a često to čuje i pročita.

„Dešava se da se u vreme menstruacije tokom trudnoće u prvim mesecima obeleži neko manje krvarenje, bolje reći samo trag, ali da neko ima klasično menstrualno krvarenje, ja nikada nisam videla, tako da koristim priliku da devojkama skrenem pažnju da svako odstupanje u redovnosti i obimu menstrualnog krvarenja mora imati i svoje objašnjenje”, napominje prof. dr Ana Mitrović Jovanović

Mnogo je razloga zbog kojih se o ovoj temi govori u četiri zida, četiri oka ili se, jednostavno, prećutkuje. Stigma u vezi sa menstruacijom vrlo često proističe iz duboko ukorenjenih društvenih normi i predrasuda koje dovode do toga da se o menstruaciji retko javno govori. Ova tišina može imati ozbiljne posledice po žene i devojčice.

Za početak, otežava se edukacija i informisanje o menstrualnom ciklusu i reproduktivnom zdravlju, što može dovesti do nedostatka osnovnog znanja o sopstvenom telu. Osim toga, stigma može dovesti do osećaja srama, stida i nelagodnosti tokom menstruacije, što može uticati na emocionalno i mentalno zdravlje žena. Stoga, sve češćim i otvorenijim razgovorima na ovu temu možemo stvoriti novi prostor u kome bi se o menstruaciji govorilo istim tonom kao kada sa nekim pričate da ste bili kod zubara ili kardiologa. Ključno je, pre svega, raditi na destigmatizaciji, edukaciji i pružanju podrške ženama. Kako bi one bolje razumele sebe, svoja tela i različite procese koje se u njima dešavaju. I kako bismo prestali da pričamo o „onim danima”. Jer -ako ciklus traje tokom celog meseca, oni dani su nam svakog dana, zar ne?

Ilustracije: Olga Đelošević

Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll’n’Share” Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *