Poslušaj audio verziju ovog teksta:
Danima unazad na ulicama Irana odvijaju se masovni protesti izazvani smrću dvadesetdvogodišnjakinje Mashe Amini koju je takozvana „policija za moral” pretukla jer „nije pravilno nosila hidžab”. Masha je nakon prebijanja pala u komu i umrla. Zvanično saopštenje policije je, međutim, bilo drugačije. Naime, oni su odbili da javnosti pokažu snimke iz kombija u kom je Amini pretučena i navode da je umrla od srčanog udara, iako porodica tvrdi da je devojka bila zdrava.
Kancelarija UN za ljudska prava saopštila je da je „policija za moral” u Iranu proteklih meseci pojačala svoje patrole, proganjajući žene koje ne nose maramu na ispravan način. Organizacija je istakla da se na video snimcima, čija je autentičnost potvrđena, vidi kako policija šamara žene, udara ih pendrecima i ubacuje u policijske kombije ako ne nose hidžab na propisan način.
Ubistvo Mashe Amini isteralo je žene širom Irana na ulice. One skidaju i pale svoje hidžabe javno, a ovaj vid protesta traje već danima i, kako mediji prenose, najmasovniji je u Iranu od 2019. godine. Najviše ih je na kurdskom severozapadu države, no iz njenog rodnog Sakeza proširili su se i na prestonicu Teheran, ali i na najmanje 50 gradova širom zemlje, navodi index.hr.
BBC-jeva Rana Rahimpur rekla je da se protestima pridružuje sve veći broj muškaraca i da ovo više nije samo iskazivanje nezadovoljstva zbog obaveznog hidžaba.
„Ovo su sada demonstracije protiv celokupnog postojanja Islamske Republike i rukovodstvo Irana suočeno je sa najozbiljnijim izazovom poslednjih godina”, kaže ona.
U centralnim i istočnim delovima Teherana policija je tokom noći u sredu, 21. septembra bacila suzavac, i uz pomoć snaga bezbednosti u civilu, napali demonstrante u ovim kvartovima, navodi Kasra Nadži, BBC novinarka. Tokom protesta zapaljeni su kontejneri i blokirane ulice, a učesnici su uzvikivali slogane protiv ajtolaha Ali Hamneja, Vrhovnog vođe i šefa države. Demonstranti su provalili u nekoliko policijskih stanica i vladinih kancelarija, a u nekima je podmetnut i požar. Policija je demonstrante hapsila i po kućama, kao i u prodavnicama gde su probali da nađu utočište, prenosi BBC.
Kompilaciju snimaka žena koje pale hidžabe na Tviteru je objavila iranska novinarka i aktivistkinja Masih Alinejad, uz poruku: „Od naše sedme godine moramo da pokrivamo kosu ako želimo da idemo u školu ili da dobijemo posao. Dosta nam je režima rodnog aparthejda”. Na društvenim mrežama takođe su postali viralni snimci devojaka i žena širom sveta koje seku svoju kosu, kao vid solidarnosti i podrške sa ženama u Iranu.
Kako prenosi Danas.rs, Instagram i Vacap, društvene mreže ne funkcionišu, te su korisnici u toj zemlji onemogućeni da razmenjuju i objavljuju sadržaj, a aktivisti navode da se tokom nemira često koristi taktika prekida interneta kako Iranci ne bi komunicirali sa spoljnim svetom.
Podsetimo – pre samo pola veka, Iran je bio sekularna država u kojoj žene nisu bile ograničene religijskim načelima i nosile su kupaće kostime i mini suknje. Tako je bilo sve do 1979. godine, kad je Iranska revolucija (poznata i kao Islamska revolucija) dovela do toga da se kraljevina transformiše u islamsku republiku. Sloboda koju je imao Iran pre revolucije najbolje se ogleda u statusu i položaju žena – najupečatljivije kroz životni stil, čemu svedoče fotografije žena pre 1979. godine, koje govore u prilog činjenici da je ideologija u potpunosti promenila način percipiranje žene u društvu.
Ovo je definitivno još jedan primer koji ukazuje na razliku između države i ljudi koji u njoj žive i još jedan dokaz koliko interpretacija religije može uticati na slobode koje, iako jednom izborene, nisu zagarantovane. Naprotiv, on nam pokazuje da se iste slobode stalno iznova moraju osvajati. Iz današnje perspektive teško je zamisliti da su žene u Teheranu dobile pravo glasa pre nego one u Španiji i Švajcarskoj, da su mogle da upravljaju svojim telom, načinom oblačenja, da su mogle da biraju profesiju i bračni status. Stupanjem šerijatskog zakona na snagu, sve te slobodne su oduzete, a u ime žena počeli su da odlučuju muškarci.
Umesto da država nastavi da se razvija progresivnim putem, baveći se pitanjima kako da poboljša položaj žena, ljudskim i socijalnim pravima, dogodio se veliki distopijski zaokret koji je u tom trenutku delovao (a deluje i dalje) nezamislivo. Odjednom je pravo da se žene slobodno kreću ukinuto, a snimci sa nadzornih kamera na javnim mestima kao što su metroi koriste se za identifikaciju i kažnjavanje žena koje se ne pridržavaju obaveznog pravila o nošenju hidžaba. Žene se zbog „neprimerenog ponašanja” privode, osuđuju na kaznu zatvora, a mnoge od njih bivaju i ubijene.
Međutim, protesti koji se trenutno događaju jasan su znak da ne žele sve državljanke i svi državljani Irana da žive u opresivnom društvu. Pred njima su još mnoge borbe koje će se verovatno tek boriti. Ipak, svaka od sledećih borbi uslovljena je rodnom jer su jednakosti i slobode žena prvi preduslov za ravnopravnije društvo i bolju budućnost.
Naslovna fotografija: Izvor BBC
0 Comments