Život između želja i mogućnosti

Za mlade ljude svet je prepun obećanja i izazova. Putovanja, kupovina garderobe, odlasci na koncerte omiljenih izvođača i inspirišuće izložbe samo su deo mogućnosti koje bi u savremenom svetu svima trebalo da budu dostupne. Međutim, u tom istom svetu novac je često prepreka koja čini neodvojivi deo izazova odrastanja sa kojim se mladi suočavaju, postajući stručnjaci za preživljavanje u trenucima kada se potrebe koje imaju pretvaraju u luksuz. Pritisak i teret ograničenih resursa za većinu mladih u Srbiji ogleda se već u nemogućnosti osamostaljivanja, te tako stanovanje postaje prvi nepremostivi korak ka prelasku u odrasli život.

Mnogi mladi tako sanjare o svom prvom stanu, ali suočavaju se sa visokim cenama stanova i kirija koje su van njihovog dosega. Možda im se čini da će zauvek ostati pod istim krovom sa roditeljima, odgađajući svoju nezavisnost. Onda pomisle da je obrazovanje ključ njihove bolje i srećnije budućnosti, ali kako platiti školarine i ostale troškove školovanja kada prihodi koje ostvaruju nisu dovoljni da ispune sve njihove potrebe?

U kriznim vremenima (koja su na ovim prostorima, čini se, trajna kategorija), kupovne navike mladih ograničene su na pažljiv odabir, a „luksuzni proizvodi” ostaju nedostižni. Stoga ne treba da čudi činjenica da najveći broj mladih u Srbiji najčešće biva prinuđen da bude racionalan u izborima i da mora da vaga svaki trošak. Rekreacija i društveni život su takođe na udaru usled loše ekonomske situacije u našoj zemlji, pa tako odlasci na koncerte, izložbe i putovanja, kao i rekreativno bavljenje sportom i odlaženje na treninge za mnoge mlade češće predstavljaju izuzetak, nego pravilo. Ovaj konstantni nesklad između želja koje mladi imaju i mogućnosti da te iste želje i ostvare, dovodi nas do pitanja – čega se sve mladi u Srbiji odriču zarad zadovoljavanja osnovnih životnih potreba?

Mladi u Srbiji troše više od 40% prihoda na troškove stanovanja

Poslednji izveštaj Beogradskog centra za ljudska prava pod nazivom „Ljudska prava mladih u Republici Srbiji u 2022. godini” pokazuje da su se brojni izazovi u prethodnoj godini izrazito nepovoljno odrazili na ostvarivanje ljudskih prava mladih u Srbiji, i to posebno u ostvarivanju prava na adekvatno stanovanje i prava na adekvatnu zaradu. Unutrašnje i globalne društvene, političke i ekonomske okolnosti dovele su do drastičnog skoka cena stanarine i rasta inflacije, zbog čega je došlo do urušavanja životnog standarda mladih u Srbiji.

Urednica izveštaja i koordinatorka Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava Nevena Trofymenko na predstavljanju pomenutog izveštaja ukazala je na to da su mladi u Srbiji preopterećeni stambenim troškovima, da troše više od 40% budžeta domaćinstva na rentu ili ratu, te da prekarnost u sektoru zakupa, kao i u oblasti rada predstavlja posebno opterećenje za mlade.

Slične podatke pokazalo je i Istraživanje o „Odnosu studenata prema povećanju cena zakupa nekretnina” koje su sproveli studenti master studija Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada u periodu od 23. maja do 6. juna 2022. godine. S obzirom na veliki skok cena zakupa stanova koji se dogodio u tom periodu, cilj istraživanja je bio da se utvrdi da li će ovo povećanje cena uticati na kvalitet i organizaciju života i studiranja učesnika istraživanja u toku naredne školske godine.

Skoro svi učesnici istraživanja (96,1% od 410 anketiranih) kao najčešće razloge za porast cena stanova navodili su: inflaciju, dolazak državljana iz Rusije i Ukrajine, kao i pohlepu i bezobrazluk vlasnika stanova. Prema navodima ispitanika, za poslednjih godinu dana od datuma kada je istraživanje vršeno, vlasnici stanova podigli su stanarinu skoro jednoj četvrtini njih (23,4%), a bilo je i onih kojima je stanarina podizana više puta u toku 2021, a posebno tokom 2022. godine (4,6%). Povećanje cene zakupa stana u proseku je iznosilo 100 evra.

Ovo istraživanje dovelo je do zaključka koji je glasio da su anketirani studenti iskazali visok nivo realnosti u pogledu tržišnih previranja cena iznajmljivanja stanova i zbog toga izrazili zabrinutost za mogućnost nastavljanja studija. Ipak, i pored toga, većina njih nije bila spremna da napusti fakultet i mesto studiranja, čime su pokazali da su spremni na skromnost i različita odricanja, ali i odlučnost da nastave svoje visoko obrazovanje.

Sa ovim stavovima poklapaju se i stavovi mladih uzrasta između 18 i 30 godina koji su učestvovali u Oblakoderovoj anketi, a koji su ocenili da, pored troškova kirije i računa, najviše novca mesečno izdvajaju za – hranu.

Koliko novca je dovoljno za dostojanstven život u Srbiji?

Prema podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine Republike Srbije, minimalna potrošačka korpa za jul 2023. godine iznosi 52.062,53 dinara. Kada se na to dodaju troškovi stanarine i računa, postavlja se pitanje koliko je novca potrebno da bi se na mesečnom nivou pokrili osnovni troškovi života?

„Grupa organizacija civilnog društva i sindikata potpisala je deklaraciju Plata za život ( eng. living wageiliti dostojanstvena zarada) koja podrazumeva onu platu i onaj iznos zarade koji je dovoljan za pristojan život, odnosno onaj iznos koji pokriva troškove realnog života, u ovom konkretnom slučaju u Srbiji. Mi imamo situaciju da se kroz minimalnu zaradu u odnosu na koju se meri životni standard, to zapravo vezujemo za minimalnu potrošačku korpu, a minimalna potrošačka korpa je indikator potrošnje, ona ne govori o tome koliko nama treba da bismo živeli pristojan život”, napominje Nevena Trofymenko, koordinatorka Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava.

Upitani koliko novca smatraju da je dovoljno za dostojanstven život u Srbiji (pod pretpostavkom da je u pitanju jedna osoba koja treba da pokrije troškove stana, računa, hrane i ostalih životnih potreba), 33.7% anketiranih odgovorilo je da je to iznos veći od 120.000 dinara, 32.5% navelo je da je dovoljno imati na raspolaganju između 100.000 i 120.000 mesečno, dok je 24.1% ispitanih mišljenja da je za pristojan život potrebna zarada koja iznosi između 80.000 i 100.000 dinara na mesečnom nivou.

Novinari „Nove ekonomije” od februara 2022. godine krenuli su da prate promene u cenama nekih od osnovnih životnih potrepština – tačnije, cene 15 različitih artikala i njihovo variranje. Cene prate na osnovu tržišnih cena (ne računajući povremene akcijske cene) u jednom trgovinskom lancu u Beogradu.

*Gramaže/pakovanja proizvoda su smanjene, odnosno Nova ekonomija nije uspela da u trgovinskom lancu pronađe u pakovanjima/količinama koje je prvobitno počela da prati (prašak koji su pratili sada se prodaje u pakovanju od 2.7 kg, pasta za zube u pakovanju od 75 ml, a grašak u pakovanju od 400 g).

Kako je navedeno i u tekstu na sajtu „Nove ekonomije”, ako pogledamo njihov „barometar“, lako je uočiti da je najveći broj artikala poskupeo za oko 50% u periodu od 18 meseci. Situacija je još gora ako se uzme u obzir da su pojedini proizvođači počeli da koriste trik sa smanjivanjem „težine“, pa se tako grašak iz tabele Nove ekonomije ne prodaje više u pakovanju od 450 grama već 400 grama, deterdžent više nije u pakovanju od 3 litra već od 2.7 litara, a slično je i sa pastom za zube.

Pored toga, najavljeno je i poskupljenje struje od 1. novembra za 8%, kao i poskupljenje gasa za 10%. Došlo je i do značajnog skoka cene nafte i naftnih derivata. Rast cena energenata uticaće na cene svih artikala, kao i komunalnih usluga. Na primer, cena grejanja direktno zavisi od cene gasa, jer oko 70% troškova elektrana upravo čini cena gasa, kako je objašnjeno u tekstu na istom sajtu.

Čega se mladi u Srbiji najčešće odriču?

Sva ova poskupljenja prelivaju se na čitavo stanovništvo, te ni mladi nisu pošteđeni uticaja trenutne ekonomske situacije u Srbiji. Tako, na pitanje da li su prestali da kupuju ili su uskratili sebi nešto što su ranije kupovali zbog povećanja cena, 77,4% mladih koji su učestvovali u Oblakoderovoj anketi dalo je potvrdan odgovor.

„Garderobu više gotovo uopšte ne kupujem, mnogih prehrambenih namirnica sam se odrekao i kupujem samo najosnovnije, ove godine nisam uspeo da skupim pare da otputujem na odmor”, glasio je jedan od odgovora.

Druga ispitanica navela je kako je morala da se odrekne ajvara, ali je napisala i da čeka da reši ginekološke probleme kako bi mogla ponovo da koristi menstrualnu čašicu i prestala da kupuje uloške.

„Sada kupujem jeftiniji prasak za veš i omekšivač, ne kupujem više određene sireve i ne poručujem hranu”, glasio je još jedan od odgovora.

Ispitanici i ispitanice Oblakoderove ankete kao najčešće stvari kojih su morali da se odreknu naveli su kupovinu knjiga i kozmetike, putovanja, koncerte i izložbe, a nemali broj odgovorio je i kako ne može sebi da priušti redovne i preventivne preglede i tretmane kod stomatologa i ginekologa, kao ni razgovore sa psihologom koje smatraju veoma važnim.

Najveći procenat njih (75%) istakao je kako bi se, u situaciji u kojoj mora da bira, najpre odrekao garderobe, zatim namirnica koje im nisu neophodne (65.5%), ali i izlazaka (60.7%), dok su kao najteže stvari kojih bi morali da se odreknu naveli studiranje (6%), samostalan život (17.9%) i odlazak kod lekara (11.9%).  

Anketiranima smo postavili još jedno veoma važno pitanje – da li stvari koje ne mogu da priušte sebi smatraju luksuzom ili smatraju da su im nedostupne zbog ekonomske situacije u Srbiji?

„Smatram da u Srbiji nažalost ne može dostojanstveno da se živi ni sa platom malo većom od prosečne, pa samim tim neke stvari uslovno postaju luksuz.“


„Smatram da ništa u čemu oskudevam nije neophodno da covek zivi ili, bolje reći, preživi. Isto tako smatram da bih, kao neko ko radi 48 sati nedeljno trebalo da mogu da priuštim sebi i putovanje, i dobre patike, kao i da mogu da sredim stan i pokrijem sve ostale troškove života.”


„Smatram da jednim delom utiče ekonomska situacija, ali i kapitalistično razmišljanje svih nas kako nam je sve potrebno, pa često kupujemo i dosta stvari koje nam nisu potrebne, a mislimo da jesu. Gledam da novac trošim na ono što me zaista ispunjava i, naravno, ono što mi je potrebno.”


„Smatram da su mi nedostupne zbog ekonomske situacije. Sa platom koju trenutno imam pre par godina sam zapravo mogla lagodno da zivim. Ne luksuzno, ali da lagodno.”


„Ja smatram luksuzom kad kupim koka-kolu na trafici jer mi se tad pije, iako ne bi trebalo tako da se osećam, jelte.”


„Na momente pomislim: ma, šta ja izvoljevam, a onda shvatim da to nije izvoljevanje, da to što bih volela da mi je dostupno nije luksuz…”


„Mislim da je gorenavedeno ipak luksuz. Nekad se stidim osećaja da mi to sve fali, ali činjenica je da se zbog terapije i kvalitetnije hrane mnogo bolje osećam. Ne živim sama jer ne mogu to da priuštim, i dalje sam kod roditelja, tako da se odričem svesno već neko vreme jer želim samostalnost. Međutim, u slučajevima kada je trošenje opravdano, mislim da preterujem i da odricanje nije toliko loše (iako nisam zadovoljna generalno). U suštini, nabijam sebi krivicu kada kupim nešto što želim ili što je zapravo dobro za mene. “


„Nisu luksuz, nego je naš životni standard takav da smo mi ubeđeni da je to luksuz. O pravom luksuzu mi praktično nemamo ni pojma.”

Osnovne životne potrebe, poput hrane, stana i zdravstvene zaštite, čine temelj bez kojeg nema dostojanstvenog života. Međutim, mladi su sve više svesni da kvalitetan život ne sme biti luksuz, već pravo svakog pojedinca i traže više od puke egzistencije, izražavajući potrebu za bogatijim i ispunjenijim životnim iskustvima. Svesni su da sreća i zadovoljstvo dolaze iz različitih izvora – putovanja, umetnosti, kulture, obrazovanja i zajedničkih iskustava. Ipak, oni sami teško da mogu da promene ekonomsku situaciju u Srbiji. Tim problemom bi, najpre, trebalo da se bave donosioci odluka.

„Bilo bi zanimljivo uraditi istraživanje informisanosti o pravu na dostojanstven rad, jer to nije bilo kakvo pravo na rad, ali ne da bi pitali mlade o tom pravu, jer mladi u Srbiji žive kršenje tog prava, već da pitamo donosioce odluka, one koji kreiraju politike, da vidimo koliko su oni informisani o pravu na dostojanstven rad”, napominje Nevena Trofymenko.

Kako ekonomska situacija mladih u Srbiji može postati bolja?

Podnošenjem Izveštaja Beogradskog centra za ljudska prava u koaliciji sa drugim organizacijama mladih i za mlade 2021. godine Komitetu za ekonomska, socijalna i kulturna prava, a u odnosu na Pakt o ekonomskim, socijalnim i kultrunim pravima, pokrenut je proces izveštavanja pred međunarodnim mehanizmima koji su dostupni organizacijama civilnog društva. Ovim postupkom pažnja je usmerena na položaj mladih i izazove sa kojima se mladi u Srbiji suočavaju pri ostvarivanju ekonomskih i socijalnih prava. Time je otvoren proces za dijalog sa Komitetom i državom Srbijom o potrebama i preporukama koje se odnose na unapređenje položaja mladih u oblasti socijalnih i ekonomskih prava.

Komitet je dao sledeće preporuke državi i država u sledećem ciklusu izveštavanja država mora da izvesti šta je uradila po ovim pitanjima:

• Intenziviranje napora za smanjenje nezaposlenosti, posebno među mladima;
• Unapređenje mera aktivne politike zapošljavanja otkrivanjem uzroka problema dugoročne nezaposlenosti i osmišljavanjem programa za njihovo rešavanje;
• Preduzimanje efikasne mere za zaštitu učenika u dualnom sistemu obrazovanja i mladih ljudi na programima prakse, kao što je, na primer, „Moja prva plata” od radne eksploatacije i obezbedi da su mladi zaštićeni propisima o radu;

„Zaključna zapažanja o Trećem periodičnom izveštavanju za Srbiju koja se direktno odnose na mlade obavezujuća su za Srbiju koja je ratifikovala i Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i Revidiranu evropsku socijalnu povelju. Pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori su sastavni deo našeg pravnog poretka i kao takva se moraju neposredno primenjivati u Srbiji”, podseća Nevena Trofymenko.

Dakle, potrebno je formulisati ciljeve i mere koje bi osigurale puno zapošljavanje mladih i pravične uslove rada za sve uključene u programe aktivnih politika zapošljavanja (pravo na jednaku zaradu za rad jednake vrednosti, pravo na sindikalno organizovanje i pravo na socijalno osiguranje u punom obimu).

Napredak, obrazovanje, kultura i umetnost čine suštinu ljudske egzistencije i često su pokretači pozitivnih promena u svetu. Ambicija i težnja za napretkom treba da budu podsticaj za sve, a ne samo privilegija nekolicine.

Ilustracije: Olga Đelošević

Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll’n’Share” Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.