Da li ste znali da je Valentina Tereškova prva žena koja je bila u svemiru? Marija Kiri je jedina žena koja je Nobelovu nagradu dobila dva puta. Nađa Komaneči prva je u istoriji ženske gimnastike koja je na Olimpijskim igrama 1976. godine osvojila najvišu ocenu 10/10. Bez sumnje – „kopanje“ po istoriji otkriva nam da je prošlost bogata mnogim ženama koje su menjale svet. Od Kleopatre, preko Jovanke Orleanke, pa sve do Indire Gandi – moć žena nije bila samo politička, a njihova borba da „uđu“ u sve sfere društva prisutna je i u nauci, industriji, književnosti, muzici… Stoga u ovom tekstu pravimo osvrt na žene – pionire u različitim oblastima, čije je delovanje osnažilo druge žene, podstaklo ih da razmišljaju drugačije i koje su ličnim primerom pokazale da su jednako važne, kao i muškarci. Ovo su samo neke od njih.
Valentina Tereškova – prva žena u kosmosu
Valentina Vladimirovna Tereškova je kosmonaut i penzionisana ruska političarka. Postala je prva žena u svemiru koja je sa kosmodroma Bajkonur u današnjem Kazahstanu 16. juna 1963. godine lansirana u kosmos u svemirskom brodu Vostok 6. Za malo manje od tri dana u svemiru napravila je 48 orbita oko Zemlje. Odlikovana je ordenom Heroja Sovjetskog Saveza. Pre nego što je postala kosmonaut, radila je u fabrici tekstila, a amaterski se bavila padobranstvom. Godine 2013. je ponudila da otputuje na Mars, ako se za to ukaže prilika, u jednom pravcu. Prva međunarodna ruska škola u Beogradu nosi ime Valentine Tereškove i nalazi se, simbolično, u Ruskoj ulici na Senjaku.
Marija Kiri – jedina dobitnica 2 Nobelove nagrade iz različitih oblasti
Marija Salomea Sklodovska-Kiri bila je hemičarka i fizičarka sa dvojnim državljanstvom – poljskim i ruskim. Najveća dostignuća postigla je radeći na teoriji radioaktivnosti, tehnikama razdvajanja radioaktivnih izotopa i otkrivši dva nova hemijska elementa – radijum i polonijum. Pod njenim ličnim nadzorom vršena su, prva u svetu, istraživanja o mogućnosti izlečenja raka pomoću radioaktivnosti. Jedan je od osnivača nove grane hemije – radiohemije. Dvostruka je dobitnica Nobelove nagrade, prvi put 1903. godine, iz fizike, zajedno sa mužem Pjerom Kirijem i Anrijem Bekerelom za naučna dostignuća u ispitivanju radioaktivnosti, a drugi put 1911. godine iz hemije, za izdvajanje elementarnog radona. Ona je do danas ostala jedina žena koja je Nobelovu nagradu dobila dva puta. Čak je i Marijina i Pjerova starija kćerka Irena Žolio – Kiri dobila Nobelovu nagradu za hemiju 1935. godine za otkriće da aluminijum može biti radioktivan i da emituje neutrone kada se bombarduje alfa zracima.
Amelija Erhart – pionir avijacije
Amelija Meri Erhart bila je prva žena koja je avionom preletela Atlantski okean, iako nije bila prva žena sa dozvolom za pilotiranje, već šesta. Ipak, prvi put je preletala Atlantski okean od 17. do 18. juna 1928. godine sa pilotom Vilmerom Šulcom, kao putnik, a drugi put od 20. do 21. maja 1932. godine kao pilot. Jula 1935. godine preletela je sama razdaljinu od Havaja do Kalifornije za 18 sati i 16 minuta, pri čemu je prešla put od 3 860 km. Jedanaestogodišnja Amelija je 1908. godine prvi put videla avion braće Rajt na lokalnom vašaru, ali tada nije bila zainteresovana za njih. Kasnije je, tokom karijere, kupila avion koji je nazvala „Kanarinac“, pošto je bio jarke žute boje, u kome je oborila visinski rekord za ženske pilote, popevši se na visinu od 4 267 metara. Amelija je želela i da postane prva žena koja će avionom obići ceo svet. Juna 1937. godine, sa svojim navigatorom Fredom Nolanom, poletela je iz Majamija. Planirali da stignu do ostrva Hauland, ali su oboje nestali. Posle bezuspešnog višenedeljnog traganja za njima, nastalo je mnogo teorija o tome šta se zaista dogodilo, ali nijedna od njih nije dokazana, jer čak ni avion nije pronađen. Amelija Erhart zvanično je proglašena mrtvom 5. januara 1939. godine.
Nađa Komaneči – gimnastičarka koja obara rekorde
Nađa Elena Komaneči je bivša rumunska gimnastičarka koja je za vežbu na dvovisinskom razboju na Olimpijskim igrama 1976. godine u Montrealu prva u istoriji gimnastike dobila najveću moguću ocenu – 10. U tom trenutku imala je četrnaest godina, a tokom pomenutih igara korišćen je semafor koji nije mogao da prikaže desetku. Kada je Nađa dobila 10,0 ta ocena je na semaforu bila prikazana kao 1.0, što je Nađu razočaralo jer je pomislila da je dobila ocenu 1, a ne 10. Na tim je Igrama osvojila ukupno 5 medalja, od toga zlato u višeboju, dvovisinskom razboju i gredi, srebro u ekipnom takmičenju, te bronzu u vežbi u parteru, čime je postala jedna od najmlađih osvajačica olimpijskog zlata u istoriji. Prvi veći međunarodni uspeh ostvarila je na Evropskom prvenstvu, kada je pobedila u višeboju i u svim pojedinačnim disciplinama, osim u parteru, gde je bila druga, što je dovelo do toga da 1975. godine bude proglašena gimnastičarkom godine. Titulu evropske prvakinje osvojila je još dva puta, 1977. i 1979. godine čime je postavila rekord. U njenu čast je jedan element na dvovisinskom razboju dobio ime Komaneči.
Helena Rubinštajn – osnovala kompaniju i danas poznatu u kozmetičkoj industriji
Helena Rubinštajn važi za pionirku kozmetičke industrije i ženu koja je, krenuvši od jedne kreme za lice, uspela da stvori imperiju. Za njen život vezuju se brojne legende, pa tako i priča o bekstvu od kuće, koji joj je otvorio tržište i dao šansu za uspeh. Naime, da bi izbegla udaju na koju su je roditelji primoravali, Helena je, u svojoj 24. godini, iz rodnog Krakova otišla kod rođaka u Beč, a odatle se uputila brodom ka Australiji. Tada je, kako se u nekim izvorima navodi, na spisak putnika broda upisala da ima četiri godine manje, te se do današnjih dana ne zna koliko je Helena zapravo imala godina. Za razliku od žena sa podneblja Australije koje su imale suvu kožu usled stalnog izlaganja suncu, Helenina je bila negovana. Pored nje, u porodici je bilo još sedam sestara, a majka je dosta polagala u njihov izgled, svesna da nemaju miraz koji će im omogućiti dobru udaju. Tako su Helena i njene sestre svake večeri pred spavanje česljale kosu određen broj puta – verovale su da 100 poteza četkom obezbeđuju sjajnu kosu, umivale su lice hladnom vodom i mazale kremu. Kada se uputila na brod, Helena je sa sobom imala dvanaest teglica te kreme koju ubrzo počinje da prodaje, a još jedna legenda koja živi i danas govori da je, želeći da ostavi utisak nekoga ko je ozbiljan, kupcima tvrdila da je završila medicinski fakultet. U to vreme, ljudi su koristili samo vodu i sapun, a kreme i emulzije su dovođene u vezu sa nadrilekarima. Helena je uspela da izgradi kompaniju Rubinštajn koja je imala 100 filijala u 14 zemalja sa oko 30.000 zaposlenih, a njeno lično bogatstvo premašilo je 100 miliona dolara 1965. godine, kada je i umrla, u 94. godini.
Florens Najtingejl – prva moderna bolničarka u istoriji
Florens Najtingejl je prva moderna bolničarka i osnivačica sestrinstva kao posebne discipline u medicini. Rođena je 12. maja 1820. u Firenci, po kojoj je i dobila ime. U to vreme za negovateljstvo nisu bile potrebne kvalifikacije, te je taj posao je bio lišen društvenog ugleda i najčešće su ga obavljale žene iz radničke klase, koje nisu nalazile druge mogućnosti za zaposlenje. Florens je poticala iz bogate porodice, što joj je omogućavalo da dosta putuje. Ona je tu priliku koristila da obilazi bolnice i da razgovara sa stručnjacima koji su u njima radili. Reforme i mere u sanitetskoj službi i nezi ranjenika i bolesnika, koje je ona uspostavila pre više od jednog veka, i danas se koriste. Statistiku je smatrala ključnom u donošenju mera koje bi sprečile dalje oboljevanje i smrt. Prva je napisala zakletvu namenjenu medicinskim sestrama. Po Florens Najtingejl je, u Vašingtonu, 1912. godine, na IX konferenciji Međunarodnog crvenog krsta sa sedištem u Ženevi ustanovljena Medalja za milosrđe „Florens Najtingejl“, koja je dodeljivana na predlog nacionalnih društava Crvenog krsta.
Berta Benc – pionirka u automoblskoj industriji
Berta Benc je, osim što je bila pionir nemačke automobilske industrije, zajedno sa suprugom Karlom Bencom, ujedno i prva osoba koja je ikada upravljala automobilom. Ona je 5. avgusta 1888. godine automobilom prešla veliku udaljenost, prešavši put od 106 kilometara. Uradivši to, svetu je pokazala Bencovo motorno vozilo i tako obezbedila prve porudžbine kompaniji svog supruga. Nakon udaje za Karla, po nemačkom zakonu nije mogla da bude investitor, ali je njen miraz bio finansijska pomoć za proizvodnju kola bez konja. Kompanija Benc je 1886. godine pokazala patent motornog vozila. Napravljeno je 25 primeraka Modela I ovog vozila koje se smatra prvim automobilom na svetu. Imao je tri točka, konstrukciju bicikla i sklopiv krov. Model II imao je četiri točka. Tek je Modelom III Berta prešla pomenuti put od 106 kilometara. Memorijalna ruta Berte Benc danas čini deonicu koju je Berta prešla i nalazi se u skopu turističke ponude Nemačke. Zvanično je uspostavljena 2008. godine i produžena sa 106 na 194 kilometra, a važi za industrijsko nasleđe čovečanstva i spomen na Bertu Benc.
Judit Polgar – najmlađi šahovski velemajstor
Judit Polgar je najbolja šahistkinja u istoriji. Titulu velemajstora osvojila je 1991. godine, sa 15 godina i 4 meseca, oborivši rekord Bobija Fišera, koji je do tada bio najmlađi sahovski velemajstor. Njen otac Laslo i majka Klara su obrazovali Judit i njene dve sestre kod kuće, a šah im je bio najvažniji predmet, te se sve tri sestre Polgar uspešno takmiče u ovoj disciplini. Judit je više volela da igra na muškim takmičenjima, zbog želje da postane svetska šampionka u muškoj konkurenciji. Uspela je da pobedi i u meču protiv Kasparova, koga mnogi smatraju najboljim šahistom svih vremena. Na aprilskoj listi Svetske šahovske federacije (FIDE), 2003. godine je ušla u deset najbolje rangiranih šahista, kao prva žena koja je ikada ušla u prvih deset. U septembru 2005. godine Judit je postala prva žena koja se borila za titulu svetskog šahovskog šampiona. Međutim, igrala je slabo i bila poslednja među osam takmičara.
Elizabet Megi – osmislila društvenu igru „Monopol“
Elizabet Megi 1903. godine predaje pravnu dokumentaciju kako bi patentirala igru Lendlord, svojevrstan vid kritike kapitalizma i jaza koji se stvorio između bogatih i siromašnih u Americi, kao posledica kontrolisanja kapirala od strane velikih mogula poput Karnegija i Rokfelera. Elizabet je svoju igru temeljila na teoriji Henrija Džordža, ekonomiste koji je zagovarao prebacivanje određenih poreznih tereta sa siromašnih na bogate. Patent za igru dobila je 1904, a 1906. godine preselila se u Čikago, gde je nameravala sama da izda igru. Međutim, Čarls Brejs Darou modifikovao je Lendlord i dao joj novo ime – Monopol. Darou je zatim ručno pravio kopije ove igre i prodavao ih za četiri dolara po komadu. Kada je potražnja bila tolika da više nije mogao da postigne da napravi dovoljan broj primeraka, obratio se kompaniji „Braća Parker“ koji otkupljuju prava na igru i Monopol postaje najprodavanija igra u Americi 1935. godine. Kompanija je kasnije platila Elizabet odštetu od 500 dolara, ali je ostala uskraćena za priznanje idejnog tvorca.
Žozefina Kokrein – izumiteljka mašine za pranje suđa
Žozefina Kokrein je živela u Ilinoisu i bila pripadnica visokog društva. Često je pravila okupljanja i kućne zabave kojima je prisustvovalo mnogo ljudi. Iako je imala preko 20 slugu, želela je da napravi mašinu koja će raditi brže od njih i koja joj neće oštećivati porcelan. Tako je došla na ideju da izmeri posuđe, konstruiše žičane odeljke i smesti ih u bubanj položen u bakarni bojler. Svoj izum nudila je vlasnicima hotela, ali je na sastanke sa njima odlazila bez pratnje muške osobe, što joj je otežavalo pregovore (u to vreme je bilo nedopustivo razgovarati o poslu bez prisustva oca, brata ili muža). Na kraju je otvorila sopstvenu fabriku. Godine 1886. patentirala je dizajn i počela s proizvodnjom, oglašavajući se u lokalnim novinama. Svoju mašinu za sudove je izložila i na Svetskoj izložbi 1893. godine u Čikagu i dobila nagradu za najbolji i najupotrebljiviji dizajn. Ipak, mašina za sudove pravu popularnost i široku rasprostranjenost u upotrebi stekla je tek nekoliko decenija kasnije.
Ilustracije: Olga Đelošević
0 Comments