Od kad je sveta, veka i Holivuda, mladi lepi glumci će uraditi sve, samo da ne budu gurnuti u tu tešku fioku – lepotani. Poružnivaće se, imaće ružne frizure i zube, nosiće maske, biraće da glume psihopate, samo da ne budu deo tinejdžerskih snova, već da ih ljudi svrstaju u ozbiljne glumce. Od Marlona Branda i Džejmsa Dina, pa do Pola Meskala danas, svi će se truditi da izbegnu to lepljenje epiteta – lepotan.
E, sad, nekima je uspelo, nekima nije, neki su jednostavno odustali od bežanja, prihvatili to i ounovali, i dobili svoje Oskare i pohvale.
Jedan od poslednjih koji beži etiketama, radeći stvari na svoj način, drugačije, arty i, hajde recimo to tako, kroz filmove u kojima uživaju hipsterske duše, je svakako Robert Patinson.
Započeo je svoju karijeru kao teen hearthrobe u serijalu o vampiru prezimena koje liči na suhomesnati proizvod i koji se loži na bledunjavu tinejdžerku, Twilight, da bi onda celog svog života svakim svojim izborom pokušavao da pobegne od tog svog Edvarda.
Da li je uspeo? Pa, zavisi koliko pratite to što radi. Ako ste jedan od onih što idu u bioskop jednom godišnje, a striminge koristite samo da biste iznova i iznova gledali The Office i Friends, onda pretpostavljam da sem Twilight-a znate da je Patinson i poslednji Betmen, a možda ste načuli da postoji i ostalo.
Mi ostali pratimo, volimo, cenimo i nazivamo ga jednim od najboljih glumaca mlađe generacije zbog svega onog što je uradio u poslednjih 10-15 godina.
Ako treba plastično da predstvimo Patinsonovu ličnost i kako ga ljudi pojme, onda ne treba da idemo dalje od fotografije njega, Bijonse i benda Death Grips.
Naime, na nekim nagradama Robert je zablejao sa čuvenim underground bendom, da bi niotkuda naletela Bijonse i tražila da se slikaju, a Patinson je zatražio od benda da ostanu napraviši WTF fotku veka posle koje svi pitaju kako je ovo nastalo. Taj WTF koje stvore u jednom kadru alternativne ikone i najveća zvezda na svetu, i taj presek koji se desi između te dve grupacije fanova, e to je karijera Roberta Patinsona.
Tako da ćemo izdvojiti sad 17 njegovih najuspešnijih uloga, a taj broj smo izvukli zbog njegovog najnovjeg filma, Mickey 17. I dobro, da, ne brinite se. Neću stvarno da hvalim njegovih 17 uloga, nije on baš de Niro ili Paćino, već bih istakao 5 najuspešnijih, zbog kojih ga smatramo jednim od najuzbudljivijih glumaca današnjice i 12 da pomenemo čisto eto tako, zbog širine slike.
Kad smo kod pominjanja, odmah da prebrinemo slona u sobi, odnosno njegove dve uloge koje su se zaređale jedna za drugom i koje su ga lansirale prvo na duplericu teen magazina, a onda i na zidove milenijalaca kad su bili mali.
Prvo se pojavio Sedrik Digori u filmu Hari Poter i vatreni pehar, što mu je bila ulaznica u svet filma, nakon čega postaje Edvard Kulen, tihi emo vampir koji može da se kreće po danu i koji privoli, kako kaže Vojko, prevrtljivu čegrtušu što se zove Bela. Od 2008. do 2012 i on i partnerka mu Kirstin Stujart su bili zarobljeni u projektu Twilight i nastavcima i, reklo bi se, dogovorenoj ljubavnoj vezi, zarad popularnosti i kako se završilo snimanje, i on i ona su pobegli glavom bez obzira.
Ipak, nije mogao tek tako da se otrese uloga lepotana iz ljubavnih drama i komedija, a tu se izdvajaju cirksuska romantična drama Water for Elephants, kao i film sa jednim od nenamerno najsmešnijih tvistova u istoriji filma, Remeber me, u kojoj, bez mnogo razloga i smisla, Patinson glumi tipa koji se nakon sat i po ljubavnih jada i uspeha, potpuno slučajno nađe u kulama bliznakinjama, a datum je 11. septembar.
Kad nije snimao čudačke i prljave filmove, Patinson je pokušavao da zaradi pošteno svoju platu u istorijskim i avanturističkim filmovima koji nisu bili u prvom redu popularnosti. Pa ga tako pamtimo u ulogama The Lost City of Z, The King, a glumio je mladog, ludog i bi orijentisanog Salvadora Dalija u Little Ashes.
U top 5 nisam mogao da uguram i australijsku akcionu peščanu dramu Rover sa Gajom Pirsom, kao i The Devil all the time, flm koji sam po sebi i nije ništa posebno, ali je on zaista sjajan sa još jednom sumanutom nikolaskejdžastom ulogom i akcentom.
Za zapadno tržište je radio sa Mijazakijem i pozajmljivao glas za Boy and the heron. Sa Kler Deni je radio na njenoj arty psiho seksualnoj SF drami High life, a sa Nolanom u njegovom verovatno najlošijem filmu Tenet.
Bezobzira, Patinson je verovatno i najbolji deo filma, zbog čega se našao u novoj Nolanovoj postavci Odiseja koja izlazi seldeće godine.
E, sad, da pređemo na Top 5:
5. Miki 17
U novom filmu Bong Džun Hoa, Patinson glumi 17 verzija naslovnog Mikija, odnosno njegove klonove koji se štampaju u printeru poput letka. U ovoj crnohumornoj satiri u kojoj je Bong hteo da nam kaže koju o položaju i dehumanizaciji pojedinaca u današnjem kapitalističkom sistemu, Patinson glumi u komičnom ključu tipa koji konstantno umire, a plaši se smrti, dok priča glasom Stiva Bušemija.
I da film prati Patinsonovu sjajnu ulogu, već bi ga sad proglasili filmom godine. Međutim, nakon prve polovine, satira postaje akcioni film po uzoru na osamdesete i time skreće film „samo“ u bioskopsku zabavu. Bilo kako bilo, kombo Bong Patinson je ovom drugom doneo sjajnu ulogu kojom je možda otključao jedan drugi, komičarski svet, u kom ga nismo ranije viđali.
4. Kosmopolis
Jedna od dve saradnje mladog Roberta i (matorog) Dejvida Kronenberga dovodi nas u skoro pa nefilmični književni predložak u kom mladi bogataš ide limuzinom kroz grad ne bi li se ošišao dok se svet i civilizacija raspadaju. Ili se već raspala, a niko nam nije jvio. Bilo kako bilo, Patinson je tu konačno te svoje klinačke ledeno hladne tipove usmerio u arty pravcu i napravio ulogu u filmu koji nije najlakši za gledanje, ali koji svakako nagrađuje one koji mu se posvete.
3. Betmen
Žao mi je, fanovi Twilight-a i Harija Potera, ali ovo je svakako njegova najveća uloga. Ma šta mislili o filmu, biti Betmen je ipak i dalje prestiž. Pogotovo biti ovakav čovek miš, sa malim preokreteom, u kom ovaj superheroj i Brus Vejn nisu u kombu osvetnik – bogataš, već emo – emo, i sve deluje kao da će naš brat Robert pre nego navuče odelo u svom bat cave-u da odvrne do daske My chemical romance pesmu Welcome to the black parade, i sa tom energijom se suprotstavi neprijatelju. Nastavak je zakazan za 2026.
2. The Lighthouse
Crno-beli, kamerni, nešto kao horor Roberta Egersa o dva svetioničara koji se mrze, svađaju, piju, zamalo da se do’vate i konstantno prde, dok polako, ali sigurno počinju da lude, svakako nije za svakoga. Međutim, kako zbog tandema Defo – Patinson, hajpovanog reditelja, A24 produkcije, ovaj film je pogledalo više ljudi nego što je to ikad verovatno i bilo u planu. I samim tim zbog svoje začudnosti je postao sleeper hit za ljude koji vole nešto drugačiji i čudniji sadržaj. Najbolje od svega je što se nakon godina i godina Holivuda, naš Robert ovde osetio kao riba u vodi. I ova rečenica nema veze s tim što se do’vatio sa sirenom u ovom filmu.
1. Good time
Ima onih koji su svoj prvi anksiozni napad u bioskopu dožveli gledajući novog pobednika Oskara, film Anora. Međutim, te vrste nervoznh komedija u kojima se puno vrišti i dešavaju loše stvari jedna za drugom, poslednjih godina patentirali su braća Safdi. Prvo od njihovih remek dela je Good time – prljava, musava priča o dva brata prevaranta koji sve što naprave neće na dobro izvesti.
Ipak, postoji razlika od klasičnih filmova prevare, gde su dva lika uglavnom neki mačo simpatični tipovi koje volimo ili volimo da mrzimo. U Good time, jedan ima smetnje u razvoju, drugi je jednostavno glup, ali mu to niko nije rekao. Ovog drugog za Oskara glumi Robert Patinson i njegov junak srlja kroz film, praveći grešku za greškom, apsolutno nesvestan svoje gluposti. Sa ovim flilmom Patinson se kandidovao za jednog od najboljih svoje generacije, a naslov good time je, skontali ste, samo jedna velika ironija.
0 Comments