„Svi misle da tu tako prokleto posebni. Svaki dan su bombardovani pretnjama smrću – masovnim pucnjavama, stravičnim saobraćajnim nesrećama, rakom, smrtonosnim bubama. A i dalje se osećaju bezbedno – izuzeti iz strašnih nesreća koje pogađaju druge. Sebi govore ‘nije moja škola, nije moj grad, nisam ja’. Šta se dešava kada ceo prokleti svet ima istu tačku gledišta?”
„20XX” je naučnofantastični triler za odrasle koji zamišlja ne tako daleku budućnost – svet normi i simpatija podeljen strahom. Smrtonosni virus opustošio je Enkoridž na Aljasci, ubivši većinu onih koji nisu dovoljno jaki da mu se odupru. Koliko god to neverovatno zvučalo, ova zaraza ipak ima i dobru stranu – oni koji prežive, imaju telekinetičke sposobnosti. Mali procenat stanovništva sa ovim sposobnostima formira bande kako bi preživeo. Međutim, podela samo rađa nove podele, a glavni likovi prolaze kroz „dramatičan, nasilni, ali uvek složen društveni krajolik rivalstava”.
Prema mišljenjima lekara, onima koji prežive virus, one se manifestuju nakon dve nedelje. Ipak, upotreba ovih moći apsolutno je ilegalna.
Meria dolazi na pokao, zakašlje se, a iz očiju joj lije krv. To je očigledan znak da je nosilac virusa, koji joj oduzima sve osim samog života. Nakon buđenja iz višednevne kome, ona shvata da za nju na radnom mestu u bolnici više nema prostora jer niko nije računao na to da će da preživi. Ili jednostavno ne žele da prihvate nekog ko nije u potpunosti čovek.
Dok jedni situaciju posmatraju kao pretnju po čovečanstvo i kreiranje nakaza, drugi je vide kao dar Majke prirode. Razlika je u tome što su jedni zatrovani produktima državnih organa i mas medija, dok drugi iskustvenim putem otkrivaju čari posedovanja nadljudskih moći.
Autori ovog stripa na vreme vas upoznaju sa likovima, ne kljukajući vas usput gomilom informacija koje mogu da otežaju razumevanje radnje. Čitaocima pružaju intimne uvide u okvire uma glavne junakinje. Ona je, bez obzira na haos koji je prisutan oko nje, i dalje fokusirana na sopstvenu muku, što je veoma ljudska karakteristika. Meria bi mogla da bude bilo ko od nas. Pre nego što se i sama zarazila, nije mnogo razmišljala o mukama zaraženih, što je, opet, jedna od standardnih karakteristika bilo kog čovveka.
Urađen u jednostavnom crno-belom stilu, strip ne donosi revolucionarne novine – telekineza, kao i ostali delovi radnje već su mnogo puta viđeni. Međutim, način na koji su ove ideje prikupljene i sastavljene, daje priči sopstveni identitet. Možda nije u pitanju najkreativniji strip koji ćete ikada pročitati, ali ovo debitantsko izdanje Džonatana Lune će vam ostati u mislima, a da ni sami niste sigurni zbog čeka. Plus, ko može da odoli telekinetičkim borbama istočnih i zapadnih bandi?
Autorka teksta: Jelena Ostojić
0 Comments