Sigurno ste do sad primetili, ako ne spavate pod kamenom, da su Buč Kesidi postali najpopularniji ovdašnji mladi bend. To su postigli vrednim trudom, radom i, naravno, uz malo sreće, jer jednostavno, to je faktor koji je svakome potreban. Međutim, možda i najvažnije, i pre svega – dobrim i hitičnim pesmama koje su zaintrigirale razne grupacije ljudi. Od pubertetlija i usplahirenih tinejdžerki koje veruju da se pesma peva samo za njih, do odrtavelih padavičara koji su celog života slušali raznu buku i podržavali „projekte”, nadajući se da će neko nekad napraviti i pop pesmu koja može da se sluša.
Buč Kesidi je izbacio pre koji dan i treći album „Moderne veze” o kom sam već pisao na drugom mestu. Sa tim trećim albumom su konačno stigli i do onog nezavidnog mesta kad imaju i die-hard fanove koji misle da su sve pesme najbolje i zaslužuju da budu na prvom mestu, i imate one koji baš ne mogu da ih smisle i veruju da se eventualno na njihovom prvom albumu krije neka pristojna stvar. Kad su takvi ekstremi u pitanju, istina je uvek negde drugde (ili između).
Pesme su ipak ono zbog čega smo se okupili ovom prilikom, a to je da ih rangiramo sve – od „najgore” ka „najboljoj”. Pod znacima navoda su ove reči jer nisu one zaista najgore i najbolje, već su samo subjektivno gledanje na stvari, i to ne možda generalno, već samo ovog trenutka – i već sutra može da bude nešto drugo u vrhu, a nešto na dnu.
A i u ovakvim tekstovima (a ideju sam ukrao od Uproxxa i Stivena Hajdena koji ume i po 100 pesama da rangira, ja, hvala Bogu, moram samo 30), neko mora da bude nazad, na kraju, a neko napred. Tako da se unapred izvinjavam svim povređenim osećanjcima i neslaganjima, i kao i uvek kad se ovako ograđujem – ako mislite da grešim negde, potpuno ste u pravu i siguran sam da biste vi to bolje od mene uradili.
Liste su uglavnom jako glupa stvar, ali i jako zabavna razbibriga, tako da vas pozivam i da vi sami rangirate ovako pesme. Svakako ih ima samo 30.
30. Tone grad
Fora mi je bila da na poslednje mesto stavim nešto sa najvoljenijeg albuma, pa eto prilike da se pomene minijatura koja se nalazi između dva bengera i koju pretpostavljam da mnogi i ne razumeju šta uopšte radi na albumu.
29. Moderne veze
I odma’ na početku hot take. Nije ova pesma toliko loša za ovako nisko mesto na listi, ali je baš ono što će mnogima kojima se novi album ne sviđa ili imaju da mu zamere biti dobar dokaz koji potvrđuje njihovo mišljenje. Dosta liči na pesme sa Euforije (više nego ostale), još je i prva na albumu, pa svi oni najpametniji na svetu koji su dočekali da album nazovu „Euforija b-sides”, iskoristiće A1 na albumu da nam to i dokažu.
28. I dalje ti nedostaje
Nakon više desetina preslušavanja novog albuma, i dalje ne znam kako zvuči ova pesma, i uvek je zaboravim. Tako da mi ne nedostaje da je čujem.
27. Šta da radim s tobom
Meni je samo nejasno kako je bend sa imenom albuma „Posesivno opsesivni hospul” stigao do toga da ima više desetina hiljada fanova širom Balkana. Inače jako volim ovaj album, jer sa svim svojim dečjim bolestima i nespretnostima ima super poletnih hitova. Jedno od nespretnijih je ipak „Šta da radim sa sobom”, koje bi danas i bend i njihova ekipa imali podosta da dorade i srede kad bi ga ponovo snimali.
26. Suze u očima
Ovako nisko mesto za ovu pesmu je samo kazna jer traje minut i po i ulazi više u domen albuma-minijatura, a zbog svog huka/refrena mogla je da bude pravi stadionski hit.
25. Jaa
Kao i u slučaju “Šta da radim s tobom”, ima tu svašta da se ispegla i sredi u postprodukciji, a nikad, nažalost, nije.
24. Draga
Ovoj pesmi nemam mnogo toga da zamerim, osim što je ne volim, i što ju je spasilo od nižeg mesta samo to što je veliki hit sa prvog albuma.
23. Skupi snagu
„Skupi snagu” je pesma posle koje sam krenuo da se brinem kako će da zvuči novi album, jer mi je nakon „Curimo po asfaltu” koji je bio prvi najavni singl, ovaj drugi delovao kao omanji korak nazad. Ipak, sve je došlo na svoje na kraju.
22. Uragan
Zaboravljena pesma sa prvog albuma, odnosno ona koja ga zatvara, koja bi možda na nekoj novoj listi imala i neku višu poziciju, ali u ovim ponovnim preslušavanjima za listu – nije se baš izborila.
21. Trebaš mi
Skupljao sam dosta meseci snagu da mi ova pesma postane hit, i možda konačno i jeste, koliko sam je puta čuo, ali nedovoljno da upadne u top 20. Svakako, slušajući hor devojčica koje pevaju uz Zorana na ovoj pesmi, mislim da ova pesma dovoljno ima svoju fan bazu i bez mene.
20. Stani Stani
Iako ima dosta sitnih mana, Lukin falset na početku strofa je ono što odskače i stavlja ovu pesmu u domen zabavnih hitova sa Opsesivnog albuma. Pritom, gitare su za mrvicu tvrđe nego na ostalim pesmama, pa se sa setom (i čudom) možemo setiti dana kad je Buč Kesidi svirao na prvom Hali Galiju, a ovakve pesme su koliko-toliko povezivale levoruki dvojac iz Pančeva sa ostatkom ekipe.
19. Pola pet
Na celom prvom albumu imamo te dečačke, zaljubljene teenage kicks pesme o toj nekoj koju pevač posmatra iz prikrajka i ne može da živi bez nje. Osim ove pesme, kad se oni, kao u nekom vremenskom balonu, nalaze deset-petnaest godina kasnije, romansa je nestala i ostaje samo varanje po periferiji grada. Atipična pesma koja može da bude dobra traka za otkrivanje ranih radova benda nekad, za desetak godina.
18. Kasno je
Već smo ušli na teritoriju koncertnih favorita i skrivenih aduta. Ne znam baš da li pesme sa Euforije mogu da budu skriveni aduti jer ih je bend promovisao 5 godina po svirkama i svi ih gotovo znaju. U ovoj pesmi, glavni lik je konačno stigao, nakon puno peripetija, u sobu „the devojke” – uz midtempo i refren koji se brzo lepi za uvo.
17. Euforija
Pesma po kojoj je album poneo ime donosi sve ono što je i ceo album pevao, pričao i svirao – brži ritam, melodiju i tekst o mlađahnim ljudima u gradu koji se spremaju za izlazak koji će ih čekati pun alkohola i smuvavanja, ali i sa klasičnim pitanjem na kraju – a čemu, brate, sve to? Jedino što su na ovu temu i melodiju imali bolje pesme na Euforiji.
16. Čekam te (i ne idem bez tebe nigde)
Ono što je bend uspeo najbolje na Opsesivnom albumu jeste da pretoči sve te omiljene pesme Arctic Monkeys-a i Franz Ferdinanda i prevede ih na naše podneblje, sa sve foricama i trikovima – kako u tekstovima, tako i u rifovima – od popularnih stranih indie bendova. Plus se pominje i burek, a svi znamo da se u Pančevu jede dobar burek.
15. Tužne ljubavi
Nesuđena pobednička pesma Pesme za Evroviziju. S obzirom na to da sad, kad vidimo šta se dešavalo sa glasanjem i navijačkim snagama na takmičenju, gotovo je izvesno da bi, sa fan bazom benda, kao i rok renomeom kojim bi se osvojio stariji žiri, ova pesma bila baš to. Bilo kako bilo, i bez te titule, pesma je već postala hit koji odgovara i imenima i nešto tužnijem novom albumu.
14. Ako je ovo kraj
Jedna od omiljenih sa poslednjeg albuma, kao da skroz ostavlja i gitare i indie rok po strani i postaje disko himna za 2025, sa uvek popularnom forom da pesmu u kojoj se pominje kraj staviš, jelte, na kraj albuma.
13. Ne umem da pričam s tobom
A1 pesma prvog albuma je pravi reprezent benda u tom trenutku – stidljivog, zaljubljenog teksta i Arctic Monkeys rifa koji je morao biti promenjen kasnije u karijeri da bi dobacio do većeg broja publike. Ipak, na koncertima danas, ova, kao i neke druge pesme, zvuče kao artefakt nekog drugog vremena i benda – ili jedan what if, šta bi bilo da se bendu nije desila „Euforija”, već da su nastavili u ovom pravcu. Gde bi onda bili?
12. Laž
Iako je „Euforija” taj album koji pre svega govori o izlascima od subote uveče do nedelje ujutru i svim tim muvanjima i zabavi, u pesmi „Laž” se možda i ne tako sakriveno kao u drugim pesmama vidi odnos benda prema svemu tome. „Laž” je vremenom postala benger pesma koja odlično zvuči na počecima koncerata.
11. Pusti da gori
Bend koji je napunio stadion (omanji, ali Taš ipak nazivaju stadionom) mora da nastavi da pravi stadionske himne, za više hiljada grla koji će da pevaju te velike refrene, a pesma „Pusti da gori”, koja spaja zaleđe indie roka iz devedesetih i dvehiljaditih sa današnjim vremenom to svakako radi.
10. Subota
„Ništa nema smisla ako stojiš pored zida i kontempliraš o svojoj nesposobnosti da igraš” je refren pesme koja otvara „Euforiju” – drugi album koji kao da nas povezuje sa onim tipom sa prvog albuma, koji je bio zamišljen i stidljiv. Ovde, na „Euforiji”, je konačno izašao i prišao devojci, ali…
9. Nedelja ujutru
„Nedelja ujutru” je pokazala da sve to i nije baš najbolje ispalo, a onda ta melanholično-mamurna atmosfera čudnjikavosti sa kraja albuma „Euforije”, uivičena u ovoj pesmi, prelila se na nezadovoljstvo svim mogućim kombinacijama koje se nude ako si singl tip ili devojka danas u gradu. Eto, tako sam ja tematski spojio sva tri albuma, a ko zna da li su momci to baš tako i želeli.
8. Posle plakanja
Pesma koju inače zovem „Posle njakanja”, mi se na prvo slušanje istakla kao taj pravi hit sa albuma, jer je imala dovoljno toga što bendu treba da bi bila poveznica sa pesmama sa drugog albuma, ali i dovoljno tog novog elektro-pop zvuka oslonjenog na klavijature, koji deluje inspirisan saradnjom Daft Panka i Džulijana Kazablankasa.
7. Idemo do hodnika
Pesma koja možda i nije bila zamišljena da bude ovako velika kao što je danas. Lagana i laka na akustari, sa tekstom o tipu koji odvaja zauzetu devojku – nije baš najinventivnija stvar na svetu, ali kao što već pomenuh, bend je jako dugo svirao live svuda i stalno, i vremenom su upravo tim uživo nastupima ovu pesmu doveli do te stadionske veličine koju ona sad ima.
6. Nebitna
Možda je „Nebitna”, uz „Ne umem da pričam s tobom” i „Čekaj me”, taj triling tih opasnih gitarskih poslastica sa prvog albuma koje nekako i idu zajedno – i tematski i stilski – ali „Nebitna” se jednostavno istakla u plejlistama benda na koncertima i samim tim postala mnogo veći hit (nego što to zaslužuje). Bilo kako bilo, kad pomislim na Buč Kesidi i njihove najveće hitove, kroz glavu mi se promalja ono Lukino „Ne mogu da, ne mogu da…”.
5. Curimo po asfaltu
Najveći hit sa „Modernih veza” jer je i najduže znamo, ali i ne samo to. Laki zaokret nakon euforičnosti pređašnjih hitova ka melanholičnosti sint zvuka samo je bio početak ove pesme, koja nije možda bila hit na prvo slušanje, ali takve su pesme valjda najbolje – one koje nastavljaju da žive i rastu u drugim danima.
4. Đuskanje ne pomaže
Verovatno najprovokativnija pesma benda, uz „dovatavanje” u WC-u kluba i nejmdropovanje amfetamina, koju prati i nešto rokerskija svirka (ali i tu i tamo pokoja woke pritužba). Verovatno drugi najveći hit benda, kad gledamo po reakciji publike.
3. Kafe aparat
Luka u ulozi mladog Džarvisa Kokera sa ETF-a se sprema i vrti u glavi scenarije šta sve može poći po zlu dok prilazi obožavateljki nes kapućina – vremenom postaje jako mila i omiljena pesma čak i onima koji su davno ostavili „Opsesivni” album u istoriji (ili ga nikad nisu ni pustili).
2. Tiho
Iako se pesma zove „Tiho”, Zoranovo vikanje koje se prolama kroz noć postaje himna svih tih parova koji su isterani fajrontom iz kluba ili kafane i jednostavno im ne preostaje ništa drugo nego da se smuvaju. Jedinstvena i velika pesma, koja je vrlo lako mogla da završi na prvom mestu.
1. Nema ljubavi u klubu
Retko kad mi se dešavalo kod domaće muzike da čujem uživo neku pesmu koja se prvi put svira (ili makar mislim da je bilo prvi put) i da ostanem zabezeknut njenom veličinom, potencijalom i stopostotnom sigurnošću da će biti veliki hit. A to mi se desilo kad sam u KC Gradu, sa stotinak ljudi (a i to sam ih možda častio), prvi put čuo „Nema ljubavi u klubu”, benda koji je tek trebalo da se „zalumfava” sa popularnošću „Euforije”, i koji su u svom repertoaru imali samo „Kafe aparat” i „Dragu”. Nakon ove pesme više ništa nije bilo isto – ni za bend, ni za nas – a evo, pesma, kao i sve velike, živi i raste mimo svog originalnog života i smisla. Pa danas, ova himna o tipu koji nema uspešan izlazak u gradu postaje pesma koju mnogi citiraju na protestima zbog onog – „ljubav je na ulici”.
Fotografija: Luka Trajković
0 Comments