X Coast nije osoba, već mesto, tačnije ostrvo, koje je je zaposednuto, a predstavlja Bojana Čizmića, mladog novosadskog DJ-a koji je svoje ime u svetu muzike i klabinga pozicionirao u Srbiji, ali i u svetu. Bojan već godinama živi u Bruklinu, što mu je otvorilo brojne kreativne i poslovne mogućnosti, dok se uticaj Balkana očitava kako kroz muziku, tako i kroz vizuelni identitet koji gradi oko X Coast-a. Specifična estetika čini ga autentičnim za Dj pultom, a predstavlja skup pređašnjih iskustava i uticaj ere u kojoj je odrastao. Poseban uticaj na njega ima i čuvena Najlon pijaca u Novom Sadu, gde često nabavlja zanimljive odevne komade, a kroz godine je na njoj stekao i brojne prijatelje. Jedan od njih, Kiki, našao se i u njegovom spotu House It Up.
Sa X Coast-om smo razgovarali o muzičkim počecima, nastupu koji najviše pamti i najboljem afteru na kom je bio, a otkrio nam je i kako izgleda jedan Kikijev dan.
Foto Boris Halas
Kada si počeo da se interesuješ za muziku i DJ-ing?
X Coast: Verovatno dosta rano, kada sam imao deset, jedanaest godina, mislim da sam na televiziji video neki snimak, da li je to bio VJ Techno na Trećem Kanalu ili Rave-O-Lution na NS Plus, emisija iza koje su stajali Noise Destruction. Bilo mi je primamljivo jer je bilo nešto potpuno drugačije, a i mladom mozgu prija taj intenzitet, pogotovo neki ekstremni žanrovi poput Jungle, Drum & Bass, Happy Hardcore, Gabber, itd. A za samu produkciju već sa 14 godina, nikad neću zaboraviti kada mi je komšija savetovao da oko nove 2000. godine kupim Future Music magazin u kom je tada bio CD sa instalacijom demo verzije ReBirth softvera i to je bilo to.
Predstavljaju te kao muzičara iz Bruklina, rođenog u Srbiji, kako bi Bojan Čizmić nama opisao X Coast-a? Možda čak i kroz neku traku?
X-Coast nije osoba, X-Coast je mesto (ostrvo), sa svojim ekosistemom. Oni su trenutno samo zaposeli telo Bojana Čizmića kao njihovog ambasadora na planeti Zemlji, tako da se ja tu ne pitam mnogo.
Koliko i na koji način je život u Bruklinu uticao na tvoju muziku, a kako to što dolaziš iz Srbije?
Život u Bruklinu je definitivno doneo različite mogućnosti (kreativne i poslovne) za ovaj projekat, ali je to što dolazim sa Balkana doprinelo autentičnosti.
Foto Boris Halas
Komuniciraš kroz jako specifičnu estetiku – kroz neku vrstu mešavine devedesetih i ranih dvehiljaditih, odakle to dolazi?
Mislim da je to skup nekih mojih pređašnjih iskustava i materijala na kom sam odrastao i, logično, ta era je najviše uticala na ceo stil.
Kako strana publika reaguje na to?
Za sada dosta dobro – mislim da je ključ u tome da oni nikada ne shvate sve aspekte ovog projekta. Volim publiku da držim u neizvesnosti, da nikada ne znaju šta je sledeći korak – kako sa izdanjima, tako i u toku DJ seta. To za sada funkcioniše.
Gde nabavljaš garderobu za nastupe?
Garderobu nabavljam svuda gde putujem, i to su stvarno najrazličitije situacije gde vidim nešto što mi se sviđa, ali lokalno je dosta stvari sa novosadske Najlon pijace. Takođe volim da podržavam mlade dizajnere.
Tokom setova često radiš neobične stvari (na primer, mašinicom briješ bradu), da li su to neki momenti koji se neplanirano dese ili ipak planiraš da se sve uklopi u ceo set i da zapravo tvoj nastup bude jedna priča?
Jedva sam se oslobodio pritiska da konstantno šišam i brijem ljude tokom seta. Mnogi promoteri širom sveta bi pitali pre nastupa: „Ko donosi alat za brijanje? Je l’ ti ili mi da nabavimo?” To brijanje je, recimo, bilo potpuno spontano, nisam stigao da se obrijem tog dana i poneo sam mašinicu sa sobom. Nisam imao vremena ni kada sam stigao u Berlin, jer sam žurio na taj strim nastup. Setio sam se da je to, u stvari, kupatilo i da mogu to da uradim na licu mesta. The rest is history… Slučajni momenti se uvek dešavaju, jer je to ipak žurka i to su živi ljudi u publici. Neke najlepše uspomene su se desile baš kada su stvari bile improvizovane ili nisu tekle po planu, ali se javila određena reakcija na novonastalu situaciju i napravila to događajem za pamćenje.
Nakon nastupa na Exit-u, organizovali ste after na Najlon pijaci u Novom Sadu, odakle ideja za tako nešto i zašto baš to mesto?
Ja sam dugogodišnji ljubitelj Najlona i to je jedinstveno mesto, meni veoma blisko, poput noćnih klubova. Mnogi prodavci su mi prijatelji (čak i glumci u spotovima) i jedva čekam da odem da vidim šta ima. Uvek sam zamišljao da napravimo rejv na Najlonu i te, donekle nespojive energije, su se odlično uklopile. Bilo je dosta planiranja jer smo morali da dobijemo dozvole i slično. Na kraju su svi bili zadovoljni i hoće da to postane tradicija.
Kakvi su tvoji utisci, da li je izmeštanje seta na neku neobičnu lokaciju zapravo probijanje novih granica u DJ-ingu, posebno u Srbiji?
Treba eksperimentisati. Naravno, nije svaki eksperiment uspešan. Najlon eksperiment je definitivno uspeo, ali probijanje granica – mislim da smo suviše opsednuti tim, jer živimo u nekom marketinškom svetu gde je imprativ da se granice pomeraju. Mi pokušavamo samo da se dobro zabavimo.
Koji je najbolji after na kom si do sad bio?
Pa, naravno, after na Najlonu (smeh). Nikad nisam bio ljubitelj tih nekih famoznih aftera koji traju predugo, uvek bi mi se spavalo. Jedan koji mi pada na pamet je u Glazgovu, gde sam mašinicom šišao neke pacijente koji su hteli da im X-Coast piše na glavi dok je gazda spaljivao nameštaj u kaminu. U pozadini tuče neki Umek. Afteri u Škotskoj su drugačiji.
U spotu za pesmu House It Up, pojavljuje se Kiki koji predstavlja X Coast-a u budućnosti. Ko je Kiki?
Kiki je moj prijatelj i prodavac različitih kurioziteta na Najlon pijaci. Zapravo, njegova tezga je baš tamo gde smo i napravili after.
Kako izgleda jedan dan u Kikijevom životu?
Ustane, popije kafu, nakiti se, sedne na motorić i napred… Kiki je stara novosadska njuška, ali i misterija – neka to tako i ostane. Možete naleteti na njega u Novom Sadu.
Bez čega Kiki ne može da živi?
Bez Najlona.
Kako izgleda biti DJ u Kikijevom vremenu?
Uskoro će i publika na žurci Paradizo u Herceg Novom imati priliku da te čuje, šta pripremaš za 18. avgust?
Žurka u Herceg Novom ima odličan lajnap – Didozis, Regis, MCMLXXXV i X-Coast. To će biti savremena plesna muzika, uključujući haus, tehno i trens, a možda i neke brže ritmove, ukoliko se ukaže prilika. Ideja se rodila krajem prošle godine, za vreme moje turneje u Australiji, gde sam u Melburnu sreo DJ-a iz Berlina MCMLXXXV i kroz priču smo došli do toga kako on voli da dolazi u Crnu Goru kao turista, ali nikada nije nastupao. Počeli smo da razmišljamo kako bismo mogli da napravimo događaj i već planiramo neka buduća izdanja. Prva stanica – tvrđava Forte.
Koji nastup najviše pamtiš?
Teško je izdvojiti jedan nastup, ali to sigurno nije neki iz grupe očiglednih nastupa. Uglavnom očekivanja za ogromne, nahajpovane dogadjaje budu prevelika. Jedan nastup koji sigurno pamtim je u podrumu restorana u njujorškoj oblasti Little Italy. Vrteo sam u kuhinji, pult je bio na zamrzivaču, a neka velika mašina za mešanje testa je stajala pored – Italijani vole testo. Elem, tu je moglo da se nagura 80 ljudi plafon, trajalo je do 5, probili smo sve dozvole, ali je bilo za pamćenje. Takođe, onaj nastup na Times Square-u za vreme pandemije usred kolumbijskih protesta kada sam bio u spajdermen odelu.
Da li imaš određeno mesto ili klub gde još uvek nisi puštao, a voleo bi?
Definitivno neka poznata javna mesta širom sveta. Takođe, bilo bi interesantno puštati ovu muziku deci – dakle, najmlađima, oni su uglavnom najiskrenija publika.
Da li nam uskoro spremaš nešto novo što bi ovom prilikom želeo da najaviš?
Biću kratak. Sledeće izdanje je suvi Drum & Bass.
Kada ponovo možemo da te očekujemo u Srbiji?
Nadam se u Novom Sadu u oktobru ili novembru.
Naslovna fotografija: capturecharle
0 Comments