Nije čest slučaj da imamo mlad i perspektivan plesni bend, sa širokim uticajem pop, fanki i dens muzike, a da bez dlake na jeziku pevaju o svakodnevnim stvarima koje se dešavaju na ulici. A na ulici trenutno studenti blokiraju fakultete i saobraćajnice jer traže pravdu zbog poginulih u Novom sadu. Dok su oni (iliti mi) na ulicama, režimski mediji lažu ljude i napadaju onim standardnim rečnikom iz devedesetih, kako iza svega stoje CIA, masoni, Hrvati i ostala ekipa.
Bend Retrospektiva se u novoj pesmi zapitao – Što mi lažeš babu? Plesna pop pesma, sa gruvom i hukom u refrenu, a besna i aktuelna. To je nešto što se ne sreće često. Nismo sreli, pa… od poslednjeg puta kad je Retrospektiva bila angažovana, u moćnoj i bezobraznoj pesmi – Pi*ke.
Naravno, momci nisu samo u ovom besnom fazonu. Na njihovom poslednjem albumu „Samo ja” našle su se razne ljubavne i introspektivne pesme. Neke brže, neke sporije, kao i sjajna obrada Nene Ivošević „Ne budi me”, koja se našla na Oblakoderovoj godišnjoj listi singlova.
Sve ovo, kao i njihov nastup 23. januara u Bitef Art Kafeu, bili su razlog da popričamo sa frontmenom benda Aleksandrom Stevanovićem.
Za početak, dajte nam jednu retrospektivu prethodne godine. Šta vam je sve bilo dobro, a šta ne tako dobro?
Prethodna godina je za nas bila vrlo radna. Objavili smo 4 singla i spota, do kraja godine i novi album. Radili smo sa A.N.D.R., Anom Protulipac, nekonaj, Weird Fishes i drugima na njihovoj muzici i izdanjima. Posle pauze ponovo aktivirali bend, krenuli da pripremamo repertoar za nastupe. Okupili smo novi tim sa kojim radimo i zaista dobili svežu energiju koja nas gura napred.
Dobro je to što smo zaista uživali u svemu što smo radili i što se naš kolektiv širi i razvija svake godine sve više. Ne tako dobro je to što se okolnosti u kojima živimo i radimo svake godine menjaju na gore. Izazovno je ostati pozitivan i fokusiran kada se ceo sistem ruši, a prostor u kome želiš da budeš sužava.
Izašao je album, koliko se zavrteo, šta ljudi kažu? Da li albumi i dalje imaju smisla?
Da, izašao je album krajem novembra prošle godine. Ljudi su nam zaista pružili puno podrške. Singlovi koje smo objavljivali su se vrteli na radio stanicama i top listama, pesma „Ne budi me’’ je postala pravi underground hitić, a ceo album se lepo zavrteo među publikom koja voli našu muziku i prati naš rad. Mislimo da će ga ljudi tek zavoleti kada budu čuli uživo te pesme.
Apsolutno ima smisla praviti albume ako to radiš zbog muzike i potrebe da imaš neku rutinu, disciplinu i kontinuitet u svom umetničkom izrazu. Ako brojiš preglede, dolare i evre onda bavljenje muzikom nema smisla, a ne albumi. Kada bi ljudi znali koliko je zapravo izazovno i komplikovano snimiti album, koliko je vremena potrebno za to, koliko rada i na sebi i na toj muzici, možda bi se albumi više cenili. Da ovde ljudi plaćaju muziku koju slušaju, da je zapravo biraju i da postoji kultura kupovine ploča i cd-ova, i te kako bi se slušali albumi.
Foto: Zoran Rašić
Koliko je nezgodno građenje karijere na polarizujućoj sceni kao što je naša, gde si ili pank ili komercijala, a sve ovo ostalo između mora da se odredi nekom od ova dva pola? Ili postoji neka treća taktika?
Mi se ne bavimo mnogo time da li pripadamo ovoj ili onoj strani, mi stvaramo muziku u ovom datom trenutku u vremenu, u Beogradu i samim tim se poistovećujemo sa svima koji isto to rade sada i ovde. Ako je dobra muzika, ona ide na naše playliste, nebitno da li je napravio neki rok bend iz Hali Gali ekipe ili neki klinci iz komercijalnih muzičkih tokova. Sretali smo se i radili sa puno ljudi sa scene i ono što je uvek slučaj je da ako si kul i tu si zbog muzike – onda smo na istoj strani. Ako ti je muzika sredstvo da dođeš do popularnosti, onda definitivno nismo društvo za tebe.
Vi ste pak „bliži panku” ne po zvuku, koliko zbog pesama Pi*ke i Što mi lažeš babu. Otkud ideja da se krene tim putem?
Ideja da se krene tim putem je uvek dolazila kao reakcija stomaka na ono što se dešava oko nas. Kad stvari dođu do tačke gde nam je muka od svakodnevnih dešavanja, mi se zatvorimo u studio, pravimo muziku koja nas pokreće i kenjamo i sebi i drugima.
Mi kao ekipa razgovoramo o politici, stanju u društvu i prirodno nam je da sve te priče s vremena na vreme pretvorimo u muziku koja sumira naše utiske.
Šta mislite, je l’ ste zatvorli više vrata ovim pesmama ili ih otvorili?
Iskreno, nismo se mnogo bavili time. Definitivno dobijemo najviše podrške od publike kada izbacimo neku angažovanu pesmu i te pesme uvek prolaze najbolje na koncertima. To je ono što je bitno. Ukoliko ne želiš da nam otvoriš vrata jer pevamo pesme kao što je „Što mi lažeš babu?’’, iskreno pu*i ga jer si ili deo ovog poremećenog sistema ili si jednostavno, što bi rekla ona druga pesma – pi*ka.
Kako vi na to gledate, zašto nema više otvoreno angažovanih pesama danas, već sve i kad se prave takve pesme, ide se kroz neke metafore, alegorije itd…?
Nema takvih pesama zato što takva muzika ne donosi uspeh i novac. A i treba da želiš i da smeš da kažeš šta misliš kroz muziku i tako sebe nedvosmisleno opredeliš za ili protiv.
Šta je to što treba da radimo da ne budemo pi*ke?
Treba da se trudimo da budemo što iskreniji, i prema sebi i prema drugima, da ne pristajemo na ono što nam je dato, već da se borimo za ono što nam pripada. Da glasno podržavamo ono u šta verujemo i da isto tako reagujemo na nepravdu koja nas okružuje.
Pesma kojom ste došli i na Oblakoderovu godišnju listu je obrada Nene Ivosević „Ne budi me”. Kako i zašto obrada baš ove pesme? Šta vam je kod nje najinteresantnije?
„Ne budi me’’ je pesma koja zaista ima vanvremenski šarm. Ono što je nama bilo najzanimljivije je tekst pesme. Nekako je kao da smo ga mi pisali i savršeno se uklopio u tematiku našeg novog albuma. Jako je interesantan i aranžman. Cela pesma je skroz alternativna za vreme iz kog dolazi. Sve nas je to inspirisalo da uradimo remake. Ceo repertoar Nene Ivošević je stvarno specifičan, originalan i, pre svega, jako lep. A super je i to što je ona otvorena za saradnju i podžrava ljude koji žele da izvode njenu muziku.
Postoji jedan njen intervju na YouTube-u, kao neki podcast. Preporučujemo svima da poslušaju priču o tome kako se jedna umetnica izborila za svoju karijeru u vremenu kada je bilo jako malo autorki na muzičkoj sceni kojom su upravljali muškarci.
Ta pesma je inače buknula nekim čudom na mrežama. Da li imate neke skrivene adute iz domaće muzike, slične ovoj pesmi, za koju čekate da isto ovako eksplodiraju?
Iskreni da budemo, trenutno ne radimo ni na jednoj obradi. Kada smo počinjali sa radom, uradili smo obradu jedne pesme Vlade Georgieva, ali nam on nije dao prava da objavimo to. Ako nas neka pesma oduševi, kao što je to bio slučaj sa „Ne budi me’’, sigurno ćemo uraditi neku našu verziju, ali nemamo nikakve planove tog tipa za sada.
Imate već dosta saradnji, ali da li postoji neko sa regionalne muzičke scene, mlađe ili starije, koga biste voleli da ugostite na nekoj pesmi?
Nama je zaista uživanje da radimo sa drugim muzičarima sa scene. Jako je zanimljivo razmeniti iskustva, priče, pristupe stvaranju. Uvek se nešto novo nauči.
Nedavno smo upoznali Marka Luisa na jednom koncertu i pričali sa njim kako bi bilo super da uradimo nešto zajedno. Jako bismo voleli da nam Kendi uleti na neku A.N.D.R. x Retrospektiva fanki traku. Iako smo puno toga snimili već sa Anom Protulipac, sa njom bismo uradili ceo album bukvalno.
Ko god voli da radi u studiju, da upoznaje nove ljude – mi smo tu i otvoreni za saradnju.
Kako izgleda idealna 2025. za bend Retrospektiva?
Idealna 2025. za Retrospektivu bila bi da je provedemo na bini, da snimimo jedan live koncert, ali i da se pošteno odmorimo pored nekog mora.
Kako izgleda idealna svirka ili festival, na primer, u vašoj organizaciji? Gde se dešava, ko je sve na posteru sa vama…?
U našoj organizaciji je to definitivno u Beogradu, negde na otvorenom. Koncert otvara Ana Protulipac sa svojim bendom, atmosferu zagrevamo mi, a posle nas ide Bojana Vunturišević. To zvuči kao super event za ljubitelje alt pop muzike.
Šta nas sve očekuje 23. u Bitefu?
U Bitefu vas očekuje jedan pravi koncert na kome će dosta da se đuska i peva! Sviramo pesme sa našeg starog i novog albuma, sa Andrijinog starog i novog albuma. Na bini će nam se pridružiti (ko drugi nego) Ana Protulipac (hahahah), Kendi i Sajsi MC. Ovoga puta bend će biti u punom sastavu, od prošle godine imamo i bubnjara, tako da je sve postalo malo tvrđe, homogenije, za nas – jednostavno bolje. Dođite, sigurni smo da ćete se dobro provesti.
Za kraj, šta kazu vaše babe na vašu muziku?
Naše babe obožavaju našu muziku, verovatno ne razumeju baš sve što radimo, ali podrška ne manjka! Najponosnije su kad nas vide na TV-u, to znači da smo uspeli, naravno! 😊
0 Comments