Već više od 100 dana Srbija se buni, šeta, viče, plače od tuge i od sreće. Počelo je sa studentima, a nastavilo se sa svima ostalima kojima je dozlogrdilo u korumpiranom sistemu kao što je naš. E, sad, u cilju svih tih protesta se prave raznorazne akcije koje pozivaju na okupljanje, šetnje i pobunu.
Naravno da je muzika tu bitna. Ili makar mi mislimo da je bitna, jer od onih protesta 90-ih pa do ovih novih instagramičnijih, prave se himne, specijalne pesme ili se koriste razne već snimljene u kojima se krije poruka (na koju autori mahom nisu baš specfično mislili kad su je pravili, ali su sigurno srećni što je došlo do toga).
U prethodnim nedeljama isprofilisale su se dve pesme koje nam sad već pomalo izlaze na nos. Ništa lično protiv njih nemam, čak je na neki način i sjajno što je većini ljudi na prve slike desetine hiljada ljudi na ulicama Srbije pala na pamet ista pesma. To je ipak neki vid jedinstva.
E, sad, to što vi iili ja više volimo ili ne volimo Ne želim da se plašim mraka ili Živeti slobodno, to je već podložno debati, ali u nekim drugim, srećnijim vremenima.
Ono što ipak možemo da kažemo bez da nas neko zapljusne komentarima – nije vreme za tu priču je da možda ipak imamo prostora i vremena da se oslonimo i na neke druge melodije.
Pored ove dve pesme, postoje i brda onih koje su nasleđene iz prethdonih decenija. Eyesburn, Goblini, Direktori… sve je to super, ali isto tako i pomalo potrošeno u, složićemo se, neuspelim protestima prethodnih 12 (i više) godina.
Jer referen kad misliš da si sam, mi smo ovde ima nas gomila ume da zaboli jer da nas je stvarno bilo gomila, onda možda ne bismo bili 2025. na ulici. A da ne nabrajamo sve one ljude koji su zaista bili sami, dok smo mi pumpali uz izađi i bori se dok niko nije ni izlazio, ni borio se.
Otud smo gledali malo šta ljudi slušaju danas, pišu na transparente ili su izbacili u prethodnim danima, a da bi moglo da se malo više zavrti kao neka od novih himni protesta.
Bojana Vunturševič – Ljubav
Veoma me raduje što se stihovi pesama Vunturiševićke nalaze na transparentima. Od ove gruvi himne pa sve do onih iz pesama Care, ali i Svemirska ljubav. Možda je upravo ta promena raspoloženja, ali i pola izvođača bitna za ove nove proteste, jer smo do sad imali besne muškarce u tridesetima i četrdesetim koji pozivaju na bunt i jedinstvo, a možda nam je sad potrebna žena koja poziva na ljubav i koja, kako stihovi kažu, poziva na restart i da sve počnemo iz početka.
Retrospektiva – Pi*ke / Što mi lažeš babu
Kad već prićamo o menjanu koncepta protesta, i ako pobegnemo od gitara u đuskanje i fanki haus zvuk, stižemo do mladog beogradskog benda koji je pored svoje standardne tematike o ljubavi i odnosima u raznoraznim siutacijama, dodao i dve angažovane pesme koje se ističu ritmom i porukom. Ova novija je posvećena svim onim vestima koje dolaze do naših starijih sugrađana, dok nas ova prva, bezobraznog imena, tera da se kroz ples zapitamo šta je sve potrebno da uradimo da bismo promenili svet.
Škofja loka – petak 13.
Najsvežija stvar, jer je pesma nastala za vreme protesta i ima taj pozitivni vajb koji ne može da vas ostavi ravnodušnim. Umesto besa koji tera na udaranje i vikanje, bend je uspeo da kanališe energiju u eksplozivnu sreću koja tera na pevanje i igranje, što je nešto potpuno retko kako za našu muziku, tako i za naš mentalitet.
MP – Svi u blokade
Dram n bass nikad nije odlazio odavde, samo se pritajio i čekao svoju šansu, a sa protestima šansa je stigla. Možda će se, kad se priča o ovom žanru, neko opredeliti za neko drugo ime, ali kako kaže više puta izbegavani Balašević – princip je isti, sve su ostalo nijanse. Pa tako pesma Svi u blokade pored svog poziva ima i zarazan ritam i gruv koji, evo, ne smeta ni nekoliko meseci kasnije kad izleti kao sound na Instagramu i TikToku, tako da – go for it sa ovim stilom i zvukom.
Jana – Evo ja ću
E, ovako, apsolutno nemam pojma koji je Janin stav po ovom pitanju i uošte me ne bi čudilo da ima člasku kartu SNS-a i ne zanima me, iskreno. Poenta je da je mim fora koja je rasla prethodonih nedelja uticala i na proteste. Jer ljudi su se snimali uz sound preteženo praveći fore evo ko će da se napije ili ko će da očisti kuću itd. a onda su ljudi krenuli da podržavjau studente uz ovu stvar.
Čak je i reper Mili prvo ocrnio svoje kolege sa pričom kako većina njih napravi story podrške, a onda ih brzo obrišu čim ostave dovoljno vremena da ih neko skrinšotuje. Onda je on uz ovaj sound podržao celu priču. I ne samo on, nego ljudi su i celo Madonino javljanje spojili u ovu priču mimovima. Tako da, ako niko do sad nije uvrstio ovu pesmu u pesme protesta, evo ja ću jer neko mora.
Nikola Vranjović – Teorija zabave
Ovo je moj mali doprinos, jer nisam video da ljudi guraju ovu pesmu u prvi plan prethodnih nedelja, a bitna je. Ako ništa drugo, jer Vranjkovićeve pesme mahom nemaju taj poziv na akciju, već uglavnom kao generali posle bitke saopštavaju da je sve usrano i propalo. Kod njega u pesmama se uglavnom pucalo u čelo, a ovde se poziva da velki grad vadi mač iz srca, da napadne zlo još jednom, dok u oči gleda smrt. Velika pesma sjajnog mračnog pesnika koja će u narednim godinama postajati još veća.
La strada – Okean (i Za milion godina)
Kao što je Bojanina Ljubav s početka pozivala na ljubav, tako i Za milion godina poziva na istu stvar. Pevanje hora na blokadi u Novom Sadu je nešto što se dugo delilo na mrežama, pogotovo pesma Za milion godina, ali deluje da je prevagu u kasnijim danima odnela druga stvar. Mnogi su se zalepili za pesmu Okean koju je origalno pevao bend La strada. Mada i Veliki prezir ima svoju verziju.
Pesma o mladosti i hrabrosti vezuje se i za ovo vreme, kao i svi mačevi u okeanu iz refrena kao metafora za sve izazove na koje mladi naleću ili će tek naletati. Kako se pevač i pesnik Slobodan Tišma pita šta ćeš učiniti sa sobom je pitanje koje nas sve nas zanima ovih dana kad mislimo i
o prethodnim mesecima i o uloženom trudu.
Naslovna fotografija: Izvor N1
0 Comments