Prvo reč, dve o klikbejtu iz naslova…
Svima nam je dobro poznato da kad Netfliks uloži pare i sredstva, izreklamiraće to na sve strane. Vest o tome izlaziće nam iz frižidera, wc šolje, ali i portala na netu. Svakako, u prvom planu biće i na samom Netflksu, trudeći se da nam naglase da moramo da pogledamo sadržaj, koji nam naravno ni na kraj pameti nije bio da gledamo.
U ćoškove svog striming servisa gurnu razni neki sadržaj, ne puste nijednu jedinu vest da se tako nešto pojavilo, i onda ga i sami sklone, pod parolom – vidite i sami da to nikoga ne zanima. Otud je sve iznenadilo, nas, vas, a kontam i sam Netfliks, to što je serija kao što je „Baby Raindeer“ iskočila u prvi plan.
Smatram sebe realtivno obaveštenom osobom. Ja za ovu seriju nisam čuo preko zvaničnih kanala reklamiranja koji mi mesecima unapred obećavaju da će na ovog stiming giganta stići neka serija ili film (koji gotovo po običaju bude ili loš ili „ništa spec“). Čitajući recenzije i tekstove na drugim mestima, video sam da nisam jedini, i da je mnogima samo ime serije, tema, glumac, pa čak i zemlja porekla bila potpuna nepoznanica. Ovde valjda ide ona priča o tome kako kvalitet uvek ispliva na kraju, i džaba bilo svih tih reklama, njiva plodnih, vinograda blagorodnih, karuca, čilaša, kad jedna od serija godine se reklamira od usta do usta, tvita do tvita i Instagram storija.
U čemu je fora sa „Baby Reindeer“
Baby Raindeer je (nešto kao) istinita priča komičara Ričarda Gada, nastala iz njegovog stend ap nastupa, koji sudeći po ozbiljnosti i težini priče, možda ipak možemo više da svrstamo u monodramu. U seriji, on glumi neuspešnog komičara Donija koji ima uhoditeljku, da ne kažemo onu staru srpsku reč – stokerku.
Marta jednog dana uđe u pab u kom Doni radi. On joj se obrati, ponudi joj šolju čaja za dž i tu pokrene razgovor i kafansko druženje, s tim što Marta nekako naginje ka onom nečemu više. Doni je odbija, ali na neki način, s obzirom da se nalazi u čudnom periodu svog života, prija mu ta pažnja koju od nje dobija, iako ga Marta nimalo ne privlači, a poprilično mu smeta i to što mu kolege sa posla dobacuju. Uskoro Marta sazna za njegov mejl, pa i Fejsbuk, gde kreće sa porukama koje su sve manje i manje primerene i sve teže za zauzdati.
Ali ovo nije obična priča o psiho ribi i „jadnom, napadnutom“ tipu koji je samo hteo da bude fin a ona je shvatila signal pogrešno. To je samo prvi od nekoliko slojeva koji se odmotavaju. Doni nije siguran u svoju seksualnost, jer se viđa paralelno sa trans ženom, ali u najudaljenijim delovima grada, samo da ga niko ne bi video. Kroz glavu mu prolaze pitanja da li je gej, bi ili nešto treće.
Odnos sa Martom počne kao zaplet nekog sitkoma. Mislim da je „How i met your mother“ imao epizodu u kojoj naš glavnu upoznavatelj majke ima tu neku devojku koju u sred noći može da pozove da mu skuva supicu ili ga izmasira, i koju će držati na kratkom lancu da pozove kad se oseća loše. Zbog toga, na Donija odmah u početku ne gledamo kao na dobru osobu. A onda dođemo do četvrte epizode u kojoj PA SAD OVDE IDE SPOJLER I AKO NE ŽELITE DA ZNATE PRESKOČITE SLEDEĆI PASUS
…saznajemo da je Doni drogiran pa silovan od strane „moćnijeg“ od sebe, odnosno tipa koji mu je obećavao posao u industriji, kao i razne kule i gradove, a Doni toliko opsednut time da uspe i pomeri se iz lošeg mesta i perioda u životu, ćuti i nada se da će uspeti. Takvom kakvom je Doniju je bila potreba Marta, psihotična i bolesna kakva jeste, ali u svetu bez mnogo lepih reči, tako povređen i uništen kao osoba dobijao je komplimente samo od stokerke.
KRAJ SPOJLERA, SLOBODNO ČITAJTE ODAVDE
Ričard Gad je malo preslikao, malo dramatizovao svoj svet i istinitu priču, i našao način da kroz više puta korišćen zaplet o stokovanju i opsedanju, progovori o tom svetu na drugačiji način. Koliko god da je svestan pod kakvom opasnošću je živeo, Gad kroz priču o Doniju i Marti priča o usamljenosti i traumi. Traumi koju je, ispostaivće se i stokerka nosila sa sobom, traumi koju je Doni poneo i dozvolio da mu se neko opasniji približi, ali i o potpunom odsustvu razumevanja u današnjem društvu koji dovodi do sve usamljenijih a na koncu i opasnijih individua.
Pričom o guranju karijere, kao i onome iz spojlera, Gad se dotakao i industrije zabave u kojoj ljudi bezglavo guraju napred, trudeći se da ostvare korist, a gubeći svoje ja, samopoštovanje, i (mentalno) zdravlje.
Na kraju nema kraja, postoji samo novi početak, i dva puta, onaj koji bi Donija odveo na put kakav je Ričard Gad već ostvario u stvarnom životu, radeći na ovoj seriji, ili na Martin put, jer uz nekoliko pogrešnih koraka, lako bi se našao u njenim cipelama.
„Baby Reindeer“ ovakav kakav je, mračan, uzbudljiv, duhovit, dirljiv i opasan, u aprilu mesecu se kandidovao za titulu serije godine. Iz prikrajka, autsajderski i nenemateljivo, kako uostalom i najviše volimo.
0 Comments