Beleške sa Severa

59° 20′ 4.5276” N
18° 3′ 47.6640” E.

Kada pomislim na Sever, za mene je to lepota praktičnosti. Nordijski minimalizam zapravo je odraz praktičnosti, a ono što je doslednim gestom i sa iskrenom pažnjom pročišćeno, takođe je i lepo.

Ukrcavam se na brod na ostrvu Birka, tačka iz koje se vraćam u Stokholm tokom naredna dva i kusur časa. Radujem se borakvu na brodu, plovim i krećem se (nekuda) ali zadržavam mogućnosti pogleda na horizont ledene vode. Zamišljam prisniji susret sa tom vodom i podilazi me prijatna jeza. Ona se čini surovom ali fer, švedski jezik isto tako.

Boje koje me okružuju na brodu na kojem nas je dočekala jaka kiša: baza je modro plava iz koje se granaju različite izvedene nijanse, baš poput akvarela: modro zelena, zagasita braon, primese tamnih rotkovski crvenih nijansi reflektuju se u staklu prozora kroz koji posmatram vodu. Osetim miris ribe jer dopire iz brodske kuhunje. Čula sam za boju koju nazivaju bojom lososa, konstatujem da sam je tek sada ugledala na fasadama stokholmskih pravolinijskih građevina. Sedim za jednim od stolova i shvatam da sam pospana na specifičan način, to je ona prijatna pospanost izazvana boravkom na brodu. ‘More to ume da uradi čoveku’, govorio je nekada neko.

Luna Jovanović