Godinu i po dana od izbijanja svetske pandemije virusa korona (da li ćemo konačno doći do trenutka kada ćemo prestati da o njoj govorimo?), leto 2021. godine donelo je novu dozu optimizma – ugostiteljski lokali širom sveta ponovo su otvoreni, festivalski programi najavljeni, odmori zakazani, a život se ponovo vratio, koliko- toliko, u normalu.
Za našu malu redakciju ovo leto predstavljalo je posebnu radost – otvorene su izložbe, bioskopi, koncerti, festivali. Ove godine Oblakoder je imao priliku da bude pozvan na dva filmska festivala – Bašta fest i European Film Festival Palić. Odlasci na ova dva festivala predstavljali su dva različita, prelepa doživljaja – organizatori su bili i više nego srdačni domaćini, sam program festivala je pažljivo biran i svaki za sebe predstavljao je jednu pravu filmsku oazu – prostor za otkrivanje nekih novih filmskih svetova. Ideja je bila da tim festivalima obeležimo letnju festivalsku sezonu i nakon toga odemo na odmor. Međutim, krajem jula, „na bum“, dobijamo poziv na još jedan – najveći od svih – Sarajevo Film Festival. Kapaciteti redakcije su mali, vremena skoro nema, ali dogovoreno je – dan posle mora odlazim na festival.
Planiranje odlaska, kao i uvek, dešava se u poslednjem trenutku i prolazi uzbudljivo: prevoza za Sarajevo nema, postoji samo jedna linija koja podrazumeva dolazak u Sarajevo u ponoć, a odlazak iz istog u 6 ujutru – što je svakako neprihvatljiva organizacija jer vam bez ikakve potrebe praktično jede dva dana – a Sarajevo je grad u kome želite što duže da ostanete. Odlučujemo se za Blabla car – prevoznik kreće u 6 ujutru, dolazi na kućnu adresu, cena mu je ista kao i kombiju, pa odmah shvatamo da je u pitanju „profi” vozač.
Avantura počinje u četvrtak u 5:50 ujutru. Prevoznik se ljuti zbog petominutnog kašnjenja, ima još klijenata koji nas čekaju. Ispostavlja se da nas je u kolima četvoro – dva momka i dve devojke, popunjen kapacitet vozila, vozač je ozbiljan biznismen. Osim što je biznismen, verovatno je i taksista – skoro ni u jednom trenutku nismo išli autoputem, već lokalnim prečicama, laganom brzinom od, u proseku, 130 na sat. Čovek poznaje svaku krivinu, vozi sa jasnim samopouzdanjem, a pretiče sa još većim. Jasno je da niko u kolima neće zaspati, s ozbirom na to da na svaka tri metra pretičemo novo vozilo. Niko od nas nije, čini se, naviknut na ovakva reli iskustva, što je posebno vidljivo kada se nađete u situaciji da ste na krivinama na Romaniji, a vozač u krivini pretiče dva kamiona, dva automobila i kombi – u jednom cugu. Srećom, zbog brze vožnje u Sarajevu smo već pre 11 – stigli smo za manje od 5 sati. Grad je u znaku festivala – na svakom bilbordu, na tramvaju, u kafiću, ispred radnje – nalazi se reklama za Sarajevo Film Festival. Ljudi sa koferima i rančevima na ulicama je mnogo – svi su došli dan ranije kako bi bili spremni za sutrašnje otvaranje.
Prvi dan obeležen je premorom, planiranjem i naravno – ćevapima. Ćevapi kod Želje, svi kažu najbolji, 5 ćevapa sa lukom 3,5 KM (210 din). Ćevapi stvarno jesu dobri, toliko da, kada ih pojedete, prestaje iluzija da ćete pravo posle toga otići na balkave – nema šanse, ili je to možda izazov samo za one najizdržljivijie. U našem slučaju, baklave će sačekati drugi dan. Nakon ćevapa sledi preuzimanje akreditacija, promišljanje intervjua i tekstova. Ljudi sa festivala su izrazito srdačni, a kada smo kod toga – i ljudi iz celog Sarajeva. Beogradski naglasak prepoznaju instant, pa čim vas čuju da progovorite, sledi jedno veselo – Beograd, je l’ da?, uz priču o tome koliko često oni ili njihova deca posećuju Beograd i kako je to jedna prava metropola.
Festival danas još uvek ne počinje, tako da je gledanje filmova rezervisano za naredne dane. Filmovi će biti prikazani na 12 lokacija, što je zaista ozbiljan poduhvat. Koliko filmova će biti prikazano – mnogo, a među programom se zaista može pronaći nešto za svakoga – od dugomentražnih, kratkometražnih filmova, studentskih, legendarnih, dokumentarnih, pa i serija.
Prvi dan završavamo večernjim obilaskom grada. Mladi reditelj iz Sarajeva čiji će eksperimentalni film biti prikazan na festivalu pokazuje nam kultna mesta i mesta gde je najbolja hrana. Odlazimo u mesto koje se tek otvorilo – pre manje od nedelju dana. Ušuškani kafić nalazi se nadomak stepenica, a gužva je tolika da gosti sede i na njima. Upoznajemo i druge ljude, a glavna tema je, naravno – festival. Iako još uvek nije počeo, festival se u ovom kafiću već uveliko održava, jer su i gosti i autori i više nego spremni za otvaranje Sarajevo Film Festivala. Kao i mi za ovo novo, jedinstveno iskustvo.
0 Comments