Jedan moj prijatelj na privremenom radu u Zagrebu je voleo, a i dalje voli, da kaže da je njegova omiljena zemlja trećeg sveta – Srbija. Iz Zagreba, pored ove fore, dolazi i taj album koji sam dugo izbegavao da volim i koji mi nije mnogo značio dok sam odrastao. Kad sam bio klinac, te stražari koji su okovani i treći svijet koji diše vezivao sam za Del Arno Band, zbog jedne od njihovih obrada koje su se vrtele na domaćim radio i televizijskim stanicama. Pošto su to bile devedesete, ta obrada je imala nostalgični krik koji je govorio – nedostaje nam Haustor.
Kad sam bio isti taj klinac, uvek sam mislio da je Bolero najbolji album koji je ovaj, ispostaviće se ultimativni zagrebački bend, napravio. Ipak je na ovoj ploči Ena, Šejn, Šal od svile. Sve ove pesme se nalaze na svakom nelegalno narezanom best of-u koji se prodavao na haubama automobila na Bulevaru u drugoj polovini devedesetih, pirata pomoću kojih će mnogi iz moje generacije naučiti i zavoleti neparne ritmove, melodije Srđana Sahera i začudne i misteriozne stihove Darka Rundeka, koje svako tumači na svoj način. Kad bolje razmislimo na tim best of-ovima se sa Bolera možda samo nije našla ona čudnjikava proto hip-hop pesma sa Radetom Šerbedžijom – Take the money and run.
Sa druge strane, na takvim kompilacijama se jedva šta nalazilo sa Trećeg svijeta. Možda pored naslovne i nije bilo ničega. Sa tako duboko okorenjenim osećajem za to šta je hit a šta nije, jer piratski narezivači CD-ova su verovatno prvi muzički urednici mog života, uz roditelje koji su mi govorili šta se sme a šta ne, Album Treći Svijet je trebalo otkriti, možda i po nekoliko puta, oguliti tu debelu koru koju su stvorili duboki basovi, biblijske teme, i čitanje regea i karipske muzike, ali tako da to izgleda i zvuči kao da se nikad nije izašlo korak sa ovih prostora. Što, s obzirom na Jugoslaviju sedamdesetih i osamdesetih i nije tako teško zamisliti.
A sve je počelo klasično, kao i mnogi veliki albumi bivše Juge. Bend je otišao 1982. na hiatus jer je valjalo otići u JNA, iliti služenje vojske. Dok su ostali članovi forsirali brda širom bivše nam zemlje, Rundek je sedeo u Zagrebu, završio faks, pisao pesme, a i u jednom od retkih intervjua koje je dao u to vreme je rekao kako ga je ostavila devojka. Sa povratkom Sahera i ostalih, krenuo je da se krčka album koji je svoj konačan oblik i izlazak imao 28. februara 1984. godine.
Album Treći Svijet je poslednji bendovski album, odnosno poslednji put da tas na vagi nije prevagnuo ni na jednu stranu, ako su na toj klackalici sedeli Saher i Rundek. Dobro, ajde, možda je malo više Saherov album. Muzika je mahom bila njegova, i sva ta ispitivanja muzike drugih predela, dok je Rundek i tad, kao i kasnije, sa sobom nosio svoj kabaretski new wave stil pevanja koji je vezivao bend sa trenutkom u vremenu.
Naslovna, Treći svijet se isticala sa spojem etno motiva i trenchtown regea, a Skriven iza lažnih imena je pesma koja stihovima deluje kao da se opisuje slika koja reklamira kafu na nekoj plantaži, ali ona će svoje puno značenje dobiti koju godinu kasnije, kad se ljudi budu sklanjali i bežali od rata. Kroz pesme se provlače motivi Babilona i njegovih baklji, kao i odlaska iz Jerusalima, kao da imaju neku dozu prinudnog turizma, odnosno kao da glavni lik iz pesama putuje kroz neki lični egzodus u raznim svetovima.
Dve pesme koje odskaču jer imaju nazovihitični senzibilitet, opet su uklopljene u samu energiju albuma, i samo melodijom izgledaju veselije. Radnička klasa odlazi u raj i Neobičan dan su sve, samo ne vesele pesme. Dok je ova druga mamurni i zbunjeni rege, Radnička klasa je pesma koja nije bila podobna u vreme izlaska prvog albuma, pa je morala da sačeka par godina sa objavljivanjem, a ticala se sloja ljudi koji je u SFRJ ipak najviše bio zastupljen.
Sa mnogo ironije crni đavo toči konjak i maše proleterima koji nisu mogli kao Šejn da se odvezu parobrodom. Oni su sačekali svoj voz sa perona 5 koji ih je odvezao u zaborav.
Bend je rešio da zasvira žanr koji je tad bilo potpuno normalno nazvati, a danas biste popili kensl istog momenta kad biste to izgovorili – beli rege. Tehnički, ovu istovremeno raspojasanu i jednoličnu muziku pripitomljavali su svojim austorugarskim uzdama iz Zagorja. Svaka od ovih pesama ima svoj rege koren, osnovu i demo, ali nivoi koji su se pojavili nakon toga dali su jednu potpuno drugu dimenziju i samim tim autentičnost koja će vinuti ovo ostvarenje među vanvremenska remek dela. Preko tog „belog” regea se navalio i Clash, i Kostelo, ali i frule Anda, kao i razne neke druge Latino Amerike, stvarajući world music fuziju pre nego što je ovaj termin krenuo i da se ljudski koristi.
Saher je nakon toga otišao iz benda i nastavio da tvrdoglavo guli svoj bas u drugim bendovima. Ostavio je dovoljno ideja i melodija da bude potpisan kasnije na Boleru. Rundek će sa početkom rata raspustiti bend i skriven iza lažnih imena obitavati u Parizu. Kad se ovde primirilo, nastavio je da se vraća sad kao regionalna zvezda sa raznim nekim pratećim bendovima. Ipak, tih nekoliko godina saradnje ove dvojice likova koji su svakako za života rekli razne neke grube stvari, je iznelo možda i najbolje radove njihove karijere.
Dvojac koji je, kad se voleo, radio kao Mijatović i Šuker u Realu, ili dobro, ako vam je više do ispoštovavanja nacionalnosti, kao Bokšić i Šuker u kockastoj reprezentaciji. Svaki napad je mirisao na gol, svaka pesma je mirisala na vanvremensku stvar.
Ipak, za potrebe reizdanja, njih dvojica, kao i Srđan Gulić-Gul, Zoran Zajec-Zexa i Damir Prica-Capri su ušli ponovo u studio i dosnimili svoj Treći svijet dub. Da li je u tom studiju dogovoreno još nešto ili je sve samo publicity stunt ne bi li se prodala koja više reizdata ploča, ko zna.
Ali dobro, dok pišemo ovo, i dok slavimo ovaj jubilej, ne mogu da se otmem utisku da zima opet zaobilazi moj deo grada.
0 Comments