Veštačka inteligencija je alat koji u velikoj meri utiče na savremenu ljudsku svakodnevicu i olakšava nam veliki broj radnji koje obavljamo, ali veštačka inteligencija, u isto vreme, jeste i pojam koji neretko ima loš prizvuk. Kod većine ljudi, na pomen ovog termina kao prva asocijacija javljaju se (pod uticajem stereotipnog prikazivanja u okviru pop kulture) – roboti. Visokobudžetni Sci-fi filmovi i popularni naučni romani u prethodnih stotinak godina stvorili su priče o mašinama nalik ljudima koje obično prave pustoš na Zemlji ili nas u mnogim situacijama nadjačavaju i pobeđuju (čak i istrebljuju). Veštačka inteligencija vrlo često je predstavljana ne samo u filmovima, već i u medijima, kao glavna konkurencija ljudima, posebno u kontekstu „otimanja” i zauzimanja radnih mesta, zbog bržeg i efikasnijeg obavljanja određenih radnih zadataka, za manje novca i gotovo neograničeno – jer, jelte, ne spavaju, ne odmaraju se i nemaju privatan život. Pa, ipak – uprkos svim tim negativnim predskazanjima, veštačka inteligencija je u našim životima sve prisutnija, a tek će je biti sve više i više.
Uz pomoć veštačke inteligencije, odnosno, brojnih softvera koji rade po tom principu, naše svakodnevno obavljanje brojnih aktivnosti posredstvom tehnologija postaje sve jednostavnije. Ono što je znatno postalo olakšano, kao posledica razvoja veštačke inteligencije su, posebno – pretraživanje informacija i komunikacija. Koliko puta vam se desilo da, dok kucate mejl, gmail sugeriše kako da završite rečenicu, a taj predlog zvuči baš onako kako ste želeli? Ili da vam, u okviru pretrage, iskaču predlozi najbliži vašim željama čim ukucate prvih nekoliko slova? Za sve to je zaslužno upravo korišćenje veštačke inteligencije.
Kao što su distopisjki film Her i serija Black Mirror predvideli, pre desetak dana pokrenut je čet bot (chatbot) – kompjuterski program koji simulira ljudsku konverzaciju. Ovaj četbot (chatbot) je za svega svega nedelju dana dostigao million prijavljenih korisnika. Dakle, milion ljudi odlučilo se na komunikaciju sa AI programom. Program ChatGPT pokrenula je softverska kompanija OpenAI, čiji je jedan od osnivača i Elon Musk (trenutno nije deo odbora firme), a ChatGPT radi po principu čet sobe, s tim da se ovde dopisujete sa „programom”, da ne kažemo kompjuterom. Ovakav format ćaskanja omogućava veštačkoj inteligenciji da odgovori na brojna pitanja, prizna svoje greške, ospori pogrešne premise i odbije neprikladne zahteve, navodi se u tekstu na sajtu BBC-ja, gde se, između ostalog, ističe da je teško isprovocirati program da odgovori uvredljivim tonom.
Ovo nije prvi četbot ovog tipa, ali jeste prvi koji je u toliko kratkom vremenskom periodu uspeo da privuče toliki broj korisnika. Ranije slične verzije koje su kompanije kao što su Microsoft, Twitter i Google pokrenule, dovodile su do raznoraznih grešaka, te se, na primer, desilo da je 2016. godine Twitter bot „Tay” tvitovao uvredljive rasističke tvitove na ovoj društvenoj mreži. Do ovakvih situacija dolazi jer se mnogi botovi obučavaju uz upotrebu velikih baza podataka sa tekstom koji je prebačen sa interneta i stoga uče sve – od najgoreg, ali i do najboljeg ljudskog izražavanja.
Guglova Lamda je bila toliko verodostojna da je, sada bivši radnik ove kompanije, zaključio da je Lamda razumna i da zaslužuje prava zbog razmišljanja, osećanja, uključujući pravo da se ne koristi u eksperimentima protiv svoje volje, navodi se, takođe, u tekstu na sajtu BBC-a.
Pored toga, poznati čet botovi su i Siri, Alexa, Google Assistent, koji funkcionišu po sličnom principu kao i ChatCRT. Čak je i WhatsApp jedna vrsta čet bota. Po čemu se onda ovaj četbot i u kojoj meri razlkuje?
Ono što ovaj ChatGPT čini jedinstvenim je to što koristi znatno više prikupljenih podataka u odnosu na prethodne verzije, posebno na verziju GPT3, kojoj je i nastavak (drugačije se naziva i ChatGPT 3.5). Kako bi razvili što napredniji sistem, ranija verzija oslanjala se na razgovore sa ljudskim trenerima (onima koji su radili na razvoju ovog softvera) koji su bili zaduženi za unapređenje ovog četbota. Upravo zato, ovaj apgrejdovani nastavak se izdvaja po tome što još bolje komunicira jezikom koji je najbliži našem svakodnevnom komuniciranju, a, takođe, i veoma je jednostavan za korišćenje. Njegova glavna prednost je to što barata velikom bazom podataka (u program je ubačeno 300 milijardi reči, te je najbolje koristiti ga u funkciji pomagala pri rešavanju nekih zahtevnijih dilema. Obuka modela da bude oprezniji, između ostalog, dovodi do toga da četbot odbija da odgovori na pitanja na koja, inače, može tačno da odgovori. Međutim, OpenAI upozorava da ChatGPT ponekad piše odgovore koji zvuče uverljivo, ali su netačni ili besmisleni, te još uvek nije besprekorno precizan.
Milionska upotreba ovog program govori nam da ovakvi čet botovi privlače veliko interesovanje korisnika. Možda je u pitanju onaj inicijalni impuls, gde smo znatiželjni da isprobamo najnovije softversko dostignuće, a možda je ovaj program zaista koristan? Pre svega, čet botovi ostvaruju jednu od osnovnih ljudskih potreba, potrebu za komunikacijom. Takođe, ljudi imaju tendenciju da žele da dobiju odgovore bez preterano duge konverzacije i što je jednostavnije moguće. Telefonski pozivi su zamenjeni porukama, dosta ljudi će vam pre odgovoriti na poruku, nego na telefonski poziv, te nam mnogobrojni korisnici ChatGPT-a svedoče da je upravo to jedan od razloga za ovakvom ekspanzijom. Uz pomoć ChatGPT-a, u mogućnosti ste da dobijete odgovor ili rešite dilemu za svega par minuta, bez preteranog oduzimanja vremena i upuštanja u besomučne konverzacije. Recenzije na YouTube-u su brojne i one objašnjavaju kako se koristi ChatGPT, koje su njegove prednosti, a ovaj čet bot pomaže i u rešavanju kreativnih blokada.
Ipak, ne izostaju ni kritike da bot pravi velike greške, kao i da na neka pitanja ne daje odgovore. Još jedna od opasnosti pri korišćenju AI generisanih čet botova je što se veoma brzo može stvoriti osećaj „zavisnosti” i iluzije koji objašnjava i ranije pomenuti film Her. Lažna predstava da se sa druge strane ekrana nalazi osoba, a ne softver, deluje pomalo šašavo. Ipak, situacije poput ove su se dešavale, naročito usamljenim ljudima. ChatGPT može služiti i u svrhu ležernog dopisivanja, ali je njegova prednost upravo pomoć pri rešavanju malo težih „zadataka” – može vam napisati pesmu, mejl, sastav ili dati ideju za novi članak – stoga je najbolje upotrebiti ga u te svrhe.
Često se, pored tačnosti i preciznosti, informacije koje nam ovakvi čet botovi pružaju uzima u razmatranje i pitanje autorskih prava. Ukoliko od ChatGPT-a zatražite da vam napiše neki esej, pitanje je čije će on podatke iskoristiti i koliko će biti verodostojan. Pored toga, ovaj čet bot sadrži i podatke koji su u velikoj meri prikupljani neetičkim putem – to je onaj momenat kada nas aplikacija pita da li dozvoljavamo pristup, a mi, naravno, kliknemo – dozvoli, bez preterane zainteresovanosti koje smo to podatke podelili. Takođe, čet botovi mogu da dovedu do raznih vidova dezinformacija kada su u pitanju važne informacije i podaci, te im, za sada, još uvek ne treba u potpunosti verovati.
Ono što nas sve najviše zanima je – kako ovo četovanje izgleda u praksi? Novinari BBC-ja su odlučili da testiraju i pitaju upravo ChatGPT.
Da li će veštačka inteligencija preuzeti poslove pisaca?
ChatGPT odgovorio je: Ne – „AI (artificial intelligence) sistemi poput mene mogu pomoći piscima pružanjem sugestija i ideja, ali na kraju je na čoveku piscu da kreira konačni proizvod“.
Ne znamo da li sa sigurnošću smemo da se oslonimo na odgovore najnovijeg ChatGPT-a da nema razloga za brigu, stoga vi sami procenite – možda je ovaj tekst napisao neki AI program?
Naslovna ilustracija: Stephanie Arnett / MITTR
0 Comments