Nostalgija je univerzalni lek, soda bikarbona 21. veka. Kad god nešto ne bi štimalo u sadašnjosti i kada budućnost ne bi delovala naročito svetlo, samo bismo se preko bioskopskih platna ili malih ekrana vratili u bezbrižne devedesete (khm, pop-kulturno bezbrižne), osamdesete i sedamdesete i sve bi nekako delovalo okej. Nostalgija mi prija kao Bigmek, sladoled na točenje i miris kreme za sunčanje. Ne zanima me toliko šta će se sutra desiti, jer postoje šanse da neće biti ništa lepo, ali ako mi omogućite da saznam šta su radili moji vršnjaci osamdesetih ili, eventualno, šta ti isti ljudi rade danas – prodata karta. Zato sam bez razmišljanja prigrlio Kruzovog Pita Mičela, koji se trudi da zadrži odlučan izraz lica u kokpitu F-18 borbenog aviona, dok mu G-sila isisava botoks iz jagodica i farbu iz bujne neodoljive kose.
Top Gun: Maverick je probio zvučni zid, kao i rekorde na blagajnama, i našao sigurno mesto u mom srcu. Isto tako sam odjurio da ponovo vidim kako Lora Dern, Džef Goldblum i Sem Nil pokušavaju da objasne ljudima da je kloniranje dinosaurusa danas jednako loša ideja kao pre trideset godina. Jurassic World: Dominion nije tako sjajno prošao na blagajni, ali sadrži nekoliko scena zbog kojih vam bude toplo oko srca, a da to pritom nema veze sa tim što čitav prirodni rezervat gori na platnu ispred vas. I kada već velosiraptori i T-rex ponovo hodaju našom planetom, zašto ne bismo obišli i druge dinosauruse iz devedesetih? One koji, poput žitelja Hemondovog Parka iz doba Jure, zahvaljujući upornosti njihovog tvorca, odbijaju da izumru već skoro trideset godina. Tako je Kevin Smit objavio prvi trejler za Clerks 3, treći deo kultne sage o najvećim blejačima koji su ikada bili plaćeni za određeni posao.
Clerks 3 nas vraća u Nju Džerzi, u QuickStop, prodavnicu u kojoj se devedesete nikada nisu završile. U QuickStopu su ponovo Dante (Brajan O’Haloran) i Rendal (Džef Enderson), dok Džej (Džejson Mjuz) i Sajlent Bob (Kevin Smit) većinu vremena i dalje provide ispred lokala. S vremena na vreme će svratiti i Beki (Rozario Doson) i Elajas (Trevor Ferman), koji su se blejačkoj ekipi pridružili u filmu Clerks 2 iz 2006. godine. U trejleru nakratko vidimo i Bena Afleka, koji glumi u većini Smitovih filmova, a tu su i neka nova lica poput Ostina Zaura.
U drugom delu smo otkrili da je QuickStop izgoreo u požaru, nakon što je Rendal slučajno ostavio uključeno kuvalo za kafu. Dante i on su bili primorani da rade za lanac brze hrane Mooby’s (takođe česta relikvija u Smitovim filmovima). Međutim, nakon raznih nezamislivih događaja, na kraju drugog dela Dante i Rendal kupuju Quickstop, novcem koji im pozajmljuju Džej i Sajlent Bob.
Sada, 16 godina kasnije, Dante i Rendal su ponovo iza kase. Imaju malo strpljenja za mušterije i mnogo tema za razgovor, najviše onih o Ratovima zvezda. Ali nakon što Rendal doživi srčani udar i shvati da ništa bitno nije uradio u životu, odlučuje da snimi film, baš o tom životu u toj istoj prodavnici u kojoj je umalo stradao od infarkta.
Očigledno je da će Clerks 3 zapravo biti film unutar filma, dvostruka referenca kako na Smitov život – jer je i sam reditelj pre četiri godine preživeo srčani udar, tako i na prvi deo Clerks, koji je ujedno i inspirisan vremenom koje je Smit proveo radeći u QuickStop-u početkom devedesetih. Okej, dakle, trostruka referenca.
Pored toga što će čitav film biti omaž originalu – na klapi u trejleru vidimo da Rendalov film nosi naziv Inconvenience, kako je i Smit prvobitno planirao da krsti prvenac – Clerks 3 će biti i ljubavno pismo rediteljevoj omiljenoj dekadi. To nam i Džejson Mjuz jasno stavlja do znanja rečenicom „That’s how we did it in the nineties, son”. I zli jezici, a takvi su na mrežama uvek najglasniji, zapitaće se: „Kome je uopšte potreban Clerks 3?”. Pa, potreban je svim Smitovim fanovima, kojih, srećom, ima nekoliko miliona, pa studiji poput Lajonsgejta pristanu da finansiraju, kako i sam reditelj kaže, „filmove koje niko osim njega ne želi više da snima”.
Mnogi će reći da je magija prvog dela Clerks u njegovoj jednostavnosti, sirovosti, tome što izgleda kao da je sniman sigurnosnim kamerama prodavnice u kojoj se odvija radnja. I, da, slažem se, tako gledano, iskustvo stvaranja novih Clerks-a je nezamislivo, osim ukoliko Kevin Smit ne putuje nazad kroz vreme, zaboravi sve što dosad zna i odrekne se životne ušteđevine.
Originalni Clerks iz 1994. godine je indi dragulj, klasičan primer DIY filma. Shvativši da je naučio dovoljno u filmskoj školi u Vankuveru, Smit je dve godine ranije napustio studije i rešio da snimi prvi dugometražni film. Kako bi sakupio neophodna sredstva, prodao je čitavu kolekciju stripova. Takođe je otvorio niz računa u različitim bankama i uzeo kreditne kartice. Ukupan budžet filma iznosio je 27.000 dolara. Snimali su u
QuickStop-u, dragstoru u kom je Smit radio, na crno-belom filmu, jer nisu imali dovoljno novca za kolor-korekciju. Clerks je prikazan na Sandens festivalu i, nakon više nego uspešnih projekcija, produkcijska kuća Mirakams je kupila prava, lansiravši Kevina Smita u Holivud.
Da li Clerks 3 može to da ponovi? Naravno da ne. Da li treba da pokuša da rekreira celokupno filmsko iskustvo? Ne ni to, mada će, u neku ruku, probati, ali na nekakvom meta-nivou, što je super.
Kevin Smit je čovek koji je uspeo da napravi karijeru snimajući filmove sa prijateljima i članovima porodice. Napravio je zvezdu od ortaka iz ulice, sarađivao verovatno sa svim ljudima iz Holivuda sa kojima nije ni mogao da sanja da će raditi. Snimao je filmove sa Alanom Rikmanom, Brusom Vilisom, Alanis Moriset, Stenom Lijem, Benom Aflekom, Metom Dejmonom, Krisom Rokom i Vilom Smitom, mnogo pre onog šamara na Oskarima, sve vreme se trudeći da, u holivudskim uslovima, snimi što je više moguće indi film.
Ukoliko, nakon srčanog udara, 13 filmova i svih hejt mejlova koje je dobio zato što je na pola sezone ubio animiranog svemirskog bodibildera u dlakavim spido gaćama – samo da bi ga do kraja oživeo, ali ko još gleda seriju do kraja, zar ne? – još uvek ima volje da nam ponudi još jednu priču o radnicima najpoznatijeg dragstora na svetu i najtrapavijim dilerima trave, mogu samo da kažem – gde se rezervišu karte?
Ništa ne može da bude kao prvi deo Clerks. Prošlo je trideset godina i naši omiljeni likovi su stariji i, iako je to teško zamisliti, ipak zreliji. Ali to ne znači da ne mogu da nas nasmeju i, na različite načine, podsete na neka sjajna vremena. Kao na proslavi deset, dvadeset, ili trideset godina mature. Vremenom niko ne izgleda bolje, ali to ne znači da ne možemo dobro da se provedemo.
Clerks 3 izlazi na jesen. I odjednom, jedva čekam da se ovo leto završi.
0 Comments