Popularnost TV serija neminovno sve više raste, što se može videti i na domaćoj sceni gde su od jeseni počele nove sezone, ali i potpuno novi projekti. Neki od tih projekata su izuzetno loši, poput transfera blama „Istine i laži”, dok drugi, poput „Jutro će promeniti sve”, koja je u ponedeljak počela sa emitovanjem na RTS-u, ostavljaju pozitivan utisak i nadu da ovde može da se napravi pristojna serija, koja je gledljiva i ostavlja prostor za analizu.
Kreatori serije Goran Stanković i Vladimir Tagić mesecima unazad su objašnjavali da je ovo sasvim nova serija koja govori o realnim ljudima, tridesetogodišnjacima, koji se bore sa svakodnevnim životom i svime što on nosi. Ono što vidite čim pogledate prvu epizodu su mladi ljudi, koji više nisu ni tako mladi, već se od njih očekuje da imaju sređene živote, porodicu, novac i obezbeđen stan, a oni prolaze kroz preispitivanje sebe, da li je moglo drugačije i kako da pronađu nešto što će ih učiniti srećnim i živim. Serija prikazuje realnost života, nije u pitanju duhovita komedija, već sadržaj koji jeste zabavan, ali nosi ozbiljnu priču i otvara prostor za analizu.
Uvodna špica prikazuje brz, gradski život, sa akcentom na urbanim motivima, poput velikih grafita na beogradskim zgradama, ali i muzikom koja se može definisati kao pop-rok, najsličnija melodijama Obojenog programa. Mladi u uvodnoj špici uglavnom bleje, sede na terasi ili na krovu zgrade, ili se strasno ljube. Iskreno, uvodna špica najviše podseća na reklamu za Telenor, što i nije baš za pohvalu.
Jovana Stojiljković u seriji „Jutro će promeniti sve”
Dobri mladi glumci su osveženje
Ali, ono što je važno, ima stvari koje su itekako za pohvalu, a to je, konačno, dobra glumačka postava. Mladi glumci najčešće glume u projektima u kojima ili ne mogu da se izraze zbog loših scenarija ili stvrano ne znaju da glume, što dovodi do lošeg krajnjeg produkta, neuverljivih izvedbi i lošeg profilisanja glumaca u daljem poslu. Za ovaj projekat su izabrani oni koji mogu da iznesu uloge koje su im dodeljene, a neki od njih veoma prijatno iznenađuju.
Priča počinje u avionu koji se prizemljuje na aerodrom. Mladog momka dočekuje otac, grleći ga i ljubeći. Ispred aerodroma je majka u iščekivanju sina koji se vraća sa dalekog puta. Porodični odnos je ovde prikazan uverljivo, otac je taj koji postavlja pitanja koja se ne tiču konkretno sinovljevog života, već pita kako mu se čini Beograd, sugeriše mu da ne izlazi večeras jer sutra rano idu na svadbu i slično. Majka je ta koja odgovara umesto sina na očeva pitanja, pita ga hoće li da izlazi, šta će da radi večeras, dok sin otvara prozor i sa smeškom gleda u grad. Nikola Rakočević (glumi Filipa) se odlično snašao u svojoj ulozi momka koji već na početku nosi velike svakodnevne probleme, te se čini da zbog toga ne priča mnogo. Već u prvim scenama vidimo da je on bio uspešan student, koji nije mogao da nađe posao u Srbiji, pa je svoju sreću pronašao u Americi.
Filip odmah po povratku organizuje izlazak sa svojim prijateljima koji su ostali u Srbiji, gde se u priču uvode i ostali glavni glumci i glumice. Filipu ovaj izlazak služi kao izduvni ventil, što je Rakočvić izveo neartikulisanim đuskanjem, koje prikazuje da se Filip odavno nije opustio. Ipak, ovaj put se priča ne završava na srećnom američkom snu, već serija prikazuje da ni tamo nije sjajno, da ne cvetaju ruže ni u zemljama centralnog kapitalizma, što ubrzo Filip i objavljuje u povratku iz izlaska, govoreći svojim roditeljima da je dao otkaz. Pitanje koje će se kasnije verovatno iskristalisati je zašto je Filip dao otkaz, a iz prve epizode možemo da zaključimo da ga je posao opterećivao, da mu je stvarao ogroman stres i da je, prema njegovim rečima, sada super.
U narednim scenama, serija postaje još zanimljivija jer se još dublje prikazuje porodični odnos sa kojim mogu da se poistovete brojni gledaoci. Mama i tata odmah zabranjuju sinu da o otkazu govori na svadbi, jer u javnosti ne sme biti prikazano da nekom članu porodice ne ide sjajno u životu. Ova scena je veoma duhovita, replike su dobre, a roditelji ne daju sinu da progovori već odgovaraju umesto njega, kako mu je na poslu sjajno i kako je cenjen.
Andrija Kuzmanović (glumi Ljubu) se odlično snašao u ulozi batice, izbacivača, lika sirovine, koji je neprosedan, ne zanimaju ga norme ponašanja, maniri ni pristojnost. Iz prve epizode se ne može videti kako će se njegov lik dalje razvijati, sa kakvim će se unutrašnjim problemima sam boriti, ali prvo prikazivanje je sjajno izvedeno, izuzetno prirodno, bez osećaja nelagodnosti i veštačkog odnosa sa drugim likovima.
Ono što mnogi studenti mogu da zamere sceni u studentskom domu u kojoj glumi Anrdija Kuzmanović je što on u menzi za doručak uzima tri obroka, kao da je to najnormalnija stvar, a svi znamo studentske muke i borbu da se dokopaju budžetske kartice za menzu koja nudi tri obroka u toku celog dana.
Ženski lik koji se čini da će biti složen je lik Anđele, koju glumi Jovana Stojiljković. Ona predstavlja devojku koja ima ozbiljan posao na fakultetu, dugu vezu i sve predizpozicije da načini naredni korak koji se očekuje od tridesetogodišnjaka, odnosno, da stvara porodicu i da se uda. U prvoj epizodi već vidimo da se ona priprema na taj korak, tako što želi da se odseli od svoje cimerke i započne novi život sa dečkom u iznajmljenom stanu. Iz njihovih zajedničkih scena možemo osetiti da su se oni na ovaj korak odlučili upravo zbog društvenih normi i pritska da se od njih to sada očekuje. Miroslav joj u kolima pokazuje slike stana, dok ona gleda u fasciklu i ne obraća pažnju. Milan Marić koji glumi Miroslava se u prvoj epizodi ne pojavljuje mnogo, ali možemo zaključiti da on predstavlja tihog i povučenog momka, koji insistira na racionalnošću, želi da udovolji svojoj devojci Anđeli, koja vidno preispituje svoje odluke.
Dubravka Kovjanić i Isidora Simijonović u seriji „Jutro će promeniti sve”
Njihov odnos je hladan, bez strasti, poljupci su iz navike, što su njih dvoje odlično dočarali svojom glumom. Sledećeg dana na svadbi su usiljeno nasmejani, održavaju small talk sa mladencima, gde im oni sugerišu da požure sa bebom, a njih dvoje odlično izvode nelagodnost zbog pitanja i izbegavanje teme, bez susretanja pogleda.
Anđela želi strast, čini se da je njen lik otresita mlada devojka, koja je završila kao zaposlena na fakultetu, ali to ne odgovara njenom senzibilitetu. Njena cimerka Saša, koju glumi Isidora Simijonović vodi potpuno drugačiji život, a čini se da je to nekada bio i Anđelin život koji je sada daleko u izmaglici. Saša ima svoj kafić, voli da menja momke, ne želi da se obavezuje nikome, voli da se zabavlja i da uživa u životu. Ovaj lik je malo problematičan jer se čini da su kreatori želeli da naprave lik slobodne žene, koja ne odgovara društvenim normama i ne želi da povlađuje muškim željama, ali su je predstavili kao buntovnicu, koju niko ne shvata ozbiljno i koja se i dalje sa majkom raspravlja kao nezrela tinejdžerka. Ono što nedostaje ovom liku je zrelost i ozbiljnost koju nose tridesete godine, jer žena nije slobodna samo ako je seksualno slobodna i često menja muškarce, već je jaka i slobodna kada su njene odluke poštovane od strane drugih sa kojima ima poslovni ili lični odnos.
Isidora Simijonović predstavlja lik koji ima mnogo potencijala i koji može da bude veoma značajan za domaću kinematografiju, jer reditelji i scenaristi imaju ogroman problem u stvaranju ženskog lika koji nije u funkciji muškarca. Nadam se da će se u narednim epizodama ovaj lik usložnjavati i raslojavati, te da neće biti samo prikaz seksualno slobodne buntovnice, koja bi prema mejnstrim mišljenju trebalo da bude suprotno od udate žene, koja se zarobila u porodični odnos i kojoj muž i deca određuju život.
Žensko oslobađanje u mnogome zavisi od postavljanja u međuljudskim odnosima, kao i u partnerskim odnosima, gde je veoma važno da žena iznese svoj stav, preispita svoje odluke, zapita se šta želi, zašto se od nje očekuju neke stvari, a od drugih ne i slično. Stvaranje ovakvog ženskog imidža u polju popularne kulture je veoma značajno, jer se na taj način ostvara prostor u javnoj sferi, gde se može diskutovati o takvom imidžu, a na taj način on se vremenom konstruiše kao legitiman izbor u društvu.
Andrija Kuzmanović i Miona Marković u seriji „Jutro će promeniti sve”
Suočavanje mladih sa strahovima
Odgovor na pitanje s početka – ako je sudeći po prvoj epizodi, serija Jutro će promeniti sve obećava, upravo zato što se bavi važnim stvarima iz svakodnevnog života onih koji su u tranziciji potpuno izgubili kompas i kojima ništa nije obećano zasigurno.
Njihovi roditelji su bili generacija koja je imala neku sigurnost i obećanje po pitanju egzistencije, dok danas to nije slučaj, već se od mlade osobe očekuje da se potpuno posveti firmi u kojoj radi, a često za taj posao dobija mali novac koji nije dovoljan za život. Sa druge strane, ukoliko dobija veliku platu, nema slobodnog vremena za sebe, za nadgradnju ličnost, za ljubav, prijatelje, niti za uživanje u sadržaju koji ga opušta ili podstiče na razmišljanje o svetu i sistemu. Čini se da se upravo u toj poziciji nalazi lik Filipa, pa će biti zanimljivo videti kako će se on izboriti sa svojim životom bez perspektive. Anksioznost, strah od izbora, povučenost, konstantno ućutkivanje od strane društva je nešto što muči mlade, a ova serija otvara ta pitanja, pa večeras od 22h gledajte drugu epizodu i pišite nam vaše utiske.
Autorka teksta: Marija Penezić
Sve fotografije: Youtube Screenshot
0 Comments