fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Deset hiljada koraka: Jureći ljubav

Žvakali smo neku kobasicu, kad me je uhvatila takva radost da sam želeo da se katapultiram u nebo. Narednog dana sam počeo da razmišljam da li je moguće pisati o radosti?
Piše: Filip Grujić

31. May 2023

Jureći ljubav hvatao sam samo kraj, kaže Goribor i ja zaista ne mogu ništa da kažem ili uradim što bi opovrgnulo tu rečenicu. To je jednostavno tako, pas kad uhvati svoj rep, sasvim se razočara u sebe. Predstoji mu čitav život, makar on bio i kratak, a on je već uradio ono što se nadao da nikada neće uspeti, trudeći se svim silama da uspe.

U Atinu sam otputovao sam i video sam kamen i sve što je nekada bilo i više nije. Video sam prljave ulice i neke srećne, grlate ljude i neke tužne, grlate ljude. Doputovao sam bez ikog, ali nisam bio usamljen, prijalo mi je. Lizao sam sladoled i fotografisao sam sebe na vrhu Epidaurusa. Jedino mi je bilo glupo što niko nije bio gore da me čuje kad sam se spustio u centar pozorišta, zato što kažu da je akustika takva da sa svakog mesta čuješ šapat. Ali onda je neki ludi Englez počeo da recituje Šekspira izrazito glasno, tako da sam mu pokazao prstom da je dobar u tome i već mi niko nije bio potreban. Nisam nigde kasnio, nisam nigde žurio, a skoro svuda sam stizao. Sve je bilo veće od mene – istorija, država, jezik, iskopine. Vratio sam se tako pun utisaka o tome koliko sam mali i nebitan da sam se osećao produhovljeno i spremno za mnogobrojne poduhvate. Osećao sam se veliko i željno, a možda više od svega, spokojno. Smrt je tako mala, čovek je tako veliki, pomislio sam. U Kataniju sam kroz mesec dana otišao jureći taj isti osećaj samoće, ali ne i usamljenosti, smrti, ali ne i straha, života, ali ne i svakodnevice, ljubavi, ali ne i poljupca, i vratio sam se sa istim osećajem – da sam mali i nebitan. Samo, ovog puta, nisam se osećao produhovljeno. Već, nekako, uzaludno.

Baš nedavno sam bio radostan i poželeo sam nešto da napišem o tome. Bio je lep trenutak i bio je sasvim neobjašnjiv. Žvakali smo neku kobasicu, kad me je uhvatila takva radost da sam želeo da se katapultiram u nebo. Narednog dana sam počeo da razmišljam da li je moguće pisati o radosti? Čitavu knjigu, o radosti – ne o tome kako je dostići, niti o tome kako je zadržati, već samo, čitavu stranicu o trenucima radosti. Ne da bih pokušao da je razumem, već da bih pokušao da je osvestim. Biti srećan i biti svestan sreće su dve sasvim drugačije stvari, rekao mi je Dejan jednom prilikom, a mene je to sasvim izbezumilo. Dakle, voleo bih da pišem o radosti, a da ne mislim na tugu, rekao sam Tamari, a ona me je pitala odakle mi sad tuga, kad pominjem radost, a ja sam nju pitao zar je moguće odvojiti te dve stvari – radost i tugu. Mislim da je moguće, rekla mi je, a ja sam joj odgovorio da mislim da nije. Ali sad sam srećan, rekao sam joj i nakon toga se iznenada tako strašno rastužio što mi se čini da je svaki mesec sve kraći i kraći, iako su dani sve duži i duži, a moje želje sve veće i veće i što je veoma uznemiravajuće, sve neusmerenije i nejasnije. I tako, pokušavajući da pišem o radosti, jureći trenutak čiste sreće, koji je bio, i puf, prošao, postajao sam sve tužniji i sasvim već zaboravio da želim da pišem o radosti.

Sigurno je, ipak, jedno. I kad bih uhvatio svoj rep, kao Gara, kad je dopuzao sav krvav na vrata babinog stana – nikad to ne bih priznao. Jurio bih ga i jurio, opet i iznova. Sve dok jednom, samo jednom, ne uhvatim sam kraj. I onda opet, ispočetka.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *