Nova kratka priča Filipa Grujića je tu!
Filip Grujić
Ja sam Filip Grujić, smatram se mladim, voleo bih da pevam, ali pišem, na primer, roman „Podstanar" ili kad sam bio malo luđi, „Bludni dani kuratog Džonija", a kad ne pišem romane, pišem drame komplikovanih naslova „Ne pre 4:30, niti posle 5:00" i „Vilica Ebena Bajersa", a zanimljivo je, po njima su nastale predstave drugačijih naslova: „Pred svitanje" (Atelje 212), odnosno „Velika depresija" (SNP) i tu je palo par nagrada itd.
Deset hiljada koraka: Božićni razgovori
Bilo nas je dvanaest u nekom trenutku, a ja sam došao tik pred večeru iz Beograda
Deset hiljada koraka: Slušalice u ušima
Da upozorim na samom početku: ovaj tekst ne ide nikud, nije duhovit i nema zanimljiv obrt, ali za sad je takav i novembar
Deset hiljada koraka: Uputstvo za upotrebu
Imam jedan cilj za ovu jesen: da naučim sastav lista. Nema više osećanja koje mogu da opišem. Ali ima toliko različitih vrsta biljki koje ne znam da nabrojim.
Deset hiljada koraka: Povratak kući
Povratak kući je uzemljenje, razbijanje i pucanje i niti jedno uzaludno odlaganje ne može da te do kraja pripremi na otključavanje vrata, bacanje stvari u ćošak u koji ih uvek bacaš i padanje u krevet
Deset hiljada koraka: Razglednica iz Amerike br. 2
Stigli smo u Los Anđeles. Gejb je konačno prestao da peva. Vreme je za odmor.
Deset hiljada koraka: Razglednica iz Amerike br. 1
I niko mi neće faliti i ničemu se neću nadati. Osim da put još malo potraje, još malo, sve dok i to ne postane navika.
Deset hiljada koraka: Rocket man
Umesto kratke priče – nekoliko crtica iz života
Deset hiljada koraka: Svi psi detinjstva i starosti
Za mene i za babu i dedu psi su predstavljali drugačije stvari. Ja sam ih gledao zadivljeno i zaljubljeno, kao da će tu biti uvek, zato što nisam znao da stvari samo mogu da nestanu
Deset hiljada koraka: Jureći ljubav
Žvakali smo neku kobasicu, kad me je uhvatila takva radost da sam želeo da se katapultiram u nebo. Narednog dana sam počeo da razmišljam da li je moguće pisati o radosti?
Deset hiljada koraka: O čemu se piše kad se ne piše o onome o čemu bi trebalo?
Ne postoji važnija priča od one o kojoj ne znam šta bih ispričao; i što je još važnije – ne znam kako bih ispričao
Deset hiljada koraka: U mojoj porodici ljudi padaju
Ova godina je počela sa mnogo padova u mojoj porodici.
Deset hiljada koraka: Da li je okićeno dupe jelke?
Nigde nismo tako svesni promena kao pred praznike. Naizgled iste radnje, toliko puta ponovljene, postaju matematički prikaz promene.
Deset hiljada koraka: Bio sam tu, bili smo tu
Nije želja da budeš s nekim. Nije čak ni nedostajanje, ono se prevaziđe,
na ovaj ili onaj način. Samo trenutak, koji ti kaže, bio sam tu.
Deset hiljada koraka: Južna Amerika – Verujem, ne verujem
Neki ljudi u svemu vide smrt, drugi u svemu vide život. Deca, najčešće, ne vide ništa. Osim trenutka u kojem se nalaze.
Deset hiljada koraka: Burnout Baby
U zdravlje, smrt, zaljubljivanje, neću ni da ulazim
Deset hiljada koraka: Glavni ludak grada
Koliko je malo potrebno da postaneš glavni ludak grada?
Deset hiljada koraka: Možda je ovo vrhunac života
Ta budala, kojoj sam se podsmevao i koju sam gledao sa visine, jednom ću da budem ja
Deset hiljada koraka: Kako sam tražio parking i plakao
Čovek pronađe parking, ali šta posle toga?
Deset hiljada koraka: Kafu mi, draga, ispeci
Nova kratka priča Filipa Grujića je tu!
Deset hiljada koraka: O životu znam svega par stvari
Šta je sve FIlip naučio o životu
