Nekoliko razmišljanja za mesec jun, 2023. godine.
- Elton Džon je, kako kaže, odsvirao svoj poslednji koncert na Glastonberiju. Nikad nisam previše slušao gospodina Džona, ali sam na Jutjubu gledao kako izvodi poslednju pesmu „Rocket Man” i svira je čitavih deset minuta, uz silne vatromete i oduševljenje publike i samog benda. I taman kad pomisliš da je kraj, on je opet produži. I taman kad je pesma dostigla vrhunac, on opet pokušava da ga ponovi. Koliko je samo teško otići. I koliko je to lepa pesma. I koliko mi je bilo žao što baš tako mora da bude, da sve jednom prođe.
- Ovo mi je dvadeset i osmo leto od kad postojim na ovom svetu. Mojoj babi je devedeset drugo, baš nedavno je proslavila rođendan. Doneo sam joj knjigu za poklon, a ona je rekla da je sramota imati toliko godina koliko ona ima. Toliko samo ludaci i čudovišta imaju, kaže. Mene je sramota svojih godina, nju je sramota njenih. Nekako ispada da smo oboje nedorasli onome što se od nas očekuje. Ja mladosti, ona starosti.
- Kada legnem na leđa, kao da me spopadne sva muka čovečanstva. Ispada da zaista postoji neka logika u tome, makar mi tako kažu ljudi. Suviše sam onda otvoren, sasvim nezaštićen. Onda se okrenem na stranu, sklupčam se poput puža i pola težine nestane. Zatim legnem na stomak i onda već razmišljam o nečem sasvim drugom.
- Veoma mi se dopada stih „It’s half your fault, so half forgive me”. Ti pola oprostiš meni, ja pola oprostim tebi. Međutim, to je samo stih. Ne znam šta to zaista znači, a voleo bih da to, recimo, saznam u julu. Nešto se krije iza toga, možda čitava jedna mala ljubav.
- Bio sam i ranije umoran, ali sad su ljudi počeli da primećuju. Jedino ne znam da li mi je drago što me konačno razumeju ili mi je strašno što tako upadljivo pokazujem da mi je dosadno.
- Mislim da sam razvio zavisnost prema proveravanju telefona. Nisu u pitanju društvene mreže, već iščekivanje poruka. Kao da me je strah da će svaka poruka da mi promeni život, pa čekam da dođe, a kad dođe, onda ne želim da je pročitam. Jednom sam tako izgubio Wolt porudžbinu i ostao gladan, misleći da je ljubav ili posao.
- Celog života pričam da mi smeta toplota, a ovog leta je sasvim drugačije. Sve mi smeta.
Danas je 29. jun, 11:11 prepodne u trenutku kada završavam ovaj tekst. Trenutno se nalazim na pumpi kod Aleksinca, na putu sam ka Skoplju. Gužve su na granicama, polako počinje odmor. Otići na odmor nije isto što i odmarati se. Čekati leto nije isto što i živeti jun. Voleti nije isto što i biti voljen. Sve je to zamršeno pred leto.
0 Comments