Zevin je ime koje je nedavno odjeknulo na regionalnoj muzičkoj sceni – reč je o umetnici čiji zvuk prkosi žanrovskim granicama, a estetika podseća na eksploziju boja, nostalgije i digitalnog doba. Kombinujući elemente trepa, hyperpopa i alternativnog popa, ona stvara autentičan muzički izraz koji je istovremeno razigran i promišljen.
Njen bubblegum stil nije samo zvučni potpis, već i način na koji pristupa umetnosti – intuitivno, hrabro i sa dozom ekscentričnosti. Dok njene pesme istražuju fenomen savremenog života na internetu, ona sama se trudi da ne izgubi dodir sa realnošću. Od prijave na Doru i inspiracije koju crpi iz umetnika poput Stromea i Michaela Jacksona, do DIY pristupa u režiji spotova – Zevin pokazuje da je umetnost za nju mnogo više od muzike.
Iako njena pesma nije bila deo ovogodišnjeg Dora takmišenja za hrvatskog predstavnika na Evroviziji, Zevin je sasvim sigurno privukla pažnju publike svojom pesmom Internet, te smo ovom prilikom razgovarali o toj numeri, spotu, kao i o odrastanju u internet eri, što je i tema pesme.
Reci mi nešto više o epitetu da si balkanska bubblegum princeza – zašto baš bubblegum?
Zevin: Bubblegum nekako opisuje čitav moj stil, jer ne možeš da kažes da je trap, hyperpop, nego je mešavina svega. Također, za jezik na kom pevam ne bi moglo da se kaže da je hrvatski, srpski, nego samo jezik koji razumeju svi. Podseća na neku nostalgiju, djetinjsvo, boje i razigranost. Tako bih opisala to što radim. Ali istovremeno vidim da taj moj „bubblegum” stil utječe i na novu, mladu generaciju.
Zevin
Koliko ti je uopšte bitna žanrovska identifikacija? Da li voliš takvu vrstu ,,ukalupljivanja’’?
Iskreno ne, nije mi bitno. Sviđa mi se da svako može interpretirat šta god on hoće, mislim da je i teško identificirat žanr, jer kao što sam rekla – ima svega. To je i prednost današnjeg stvaranja, možes da staviš rock u regge i šta je onda to? Ali, ako bih morala reć u kom sam žanru, rekla bih neki alternativni pop.
Koji muzičari i umetnici te inspirišu?
Oduvek me je inspirisao Stomae, Michael Jackson (dan-danas i Little Big). Kao mala sam slušala balkansku muziku, ali nikad nisam našla nešto za sebe, pa sam počela slušat stranu muziku. Onda sam skontala da bih mogla to da donesem na Balkan. Neki novi sound. Sviđa mi se da dan-danas postoje novi artisti, svako stvara nešto drugo, za svakog ima nešto i ljudi imaju više mogućnosti da biraju šta da slušaju.
Kako je došlo do prijave za Doru?
E, pa već neko vreme mi ljudi govore idi na Euroviziju! Naravno, ja sam iz Slovenije i Hrvatske, zato sam bila u fazonu: hajde da probamo Doru, mislim da tamo prolaze više lude ideje. Ali, nažalost, nismo imali sreće, mislim da možemo uvek pokušati sledeće godine.
Kakav ti je utisak o ovogodišnjoj Dori i takmičarima?
Iskreno, izgledalo je produkcijski vrlo dobro, velik show i stage. Zadovoljna sam koga su poslali kao predstavnika Hrvatske, ali još uvek mislim da ne bi trebalo da imaju 10 balada, mogli bi da stave još neki novi žanr, zar nije to i poenta novih stvari i Eurovizije? Ali, svakako verujem da je žiriju na neki način teško jer se svašta očekuje od njih i verujem da treba da nađu za svakog ponešto.
U pesmi kojom si se prijavila se dosta baviš vremenom provedenim na internetu, kako ti najviše provodiš vreme na internetu?
Najviše provodim radeći na pesmama, spotovima i, naravno, zabavljajući se – gledajući YouTube, TikTok i Netflix. Najviše volim da iskoristim internet u svrhu učenja. To mislim da je plus, danas ti ne treba škola, ako hoćeš nešto da naučiš, možeš pomoću interneta.
Kako gledaš na fenomen brainrot-a? Rekla bih da se tvoja pesma bavi i tim fenomenom?
Definitivno se pesma bavi i time, mislim da je brainrot kao lenjost, ima ga previše. Sasvim je okej dok ti otkrivaš sebe i baviš se nečim. Meni je brainrot smešan, i ja ga konzumiram, naravno. Posle čitavog dana rada volim da odem na net i da me nesto nasmije, da se na neki način odmorim. Problem je ako provedeš previše vremena u virtuelnom svetu i ništa ne ostavljaš u realnom.
Kako ti gledaš na svoju generaciju u kontekstu odrastanja sa internetom?
Mislim da smo vrlo opterećeni, toliko informacija dobijamo, vidimo šta ko radi i osjećamo se pod pritiskom, kao da kasnimo. Nova tradicija je postala da jedemo uz YouTube, svajpamo na toaletu… Ja znam da ne mogu suđe da operem bez nekog entertainment-a pored. Zato stariji to vrlo teško razumeju. Mi smo rođeni u svetu gde su non-stop bili upaljeni TV i radio, a desio se i porast društvenih mreža.
Iskreno, kad ugasim telefon mogu tek da vidim šta se dešava oko mene, osjećam se kao da postoje dve realnosti. Mislim da nas je internet naučio puno stvari, možemo da nađemo nešto sa čim rilejtujemo, možemo da radimo od kuće, snalažljiviji smo sa njim. Ali zato možda u realnom životu nismo jer kad se izgubimo u ulici, ulazimo na Google Maps.
Šta misliš da kao generacija propuštamo upravo zbog interneta?
Ljudske odnose. Mislim da smo više social akward, social media ubija romantiku. Uvek znamo gde je ko, šta radi, neka nova stvar kako pokažeš da ti se neko sviđa je postala lajkovanje storija. Ja ne volim ni sms-ove, mislim da nikad ne znaš kako se osoba osjeća, kako reaguje… Retko se desi da se nazovemo i pitamo: „hej, kako si, hajde da popričamo”. Istovremeno znam da je ljudima koji jesu social akward internet baš puno pomogao da nađu prijatelje, realtionship, ali još uvek mislim da to nije način.
Deluje da ti je važan vizuelni aspekt, koliko je on uopšte danas odvojiv od same muzike?
Mislim da je prvo bitno da ti izgradiš neku svoju estetiku, kao brand. Vrlo je bitno da, kada me ljudi pogledaju i bez roze kose, znaju da sam to ja. Tako je i sa soundom, treba da čuju blip blop, glas i znaju: „aha, to je Zevin!” Ja volim da se baš bavim spotovima jer su me oduvek zanimali animirani filmovi i film. Bitno mi je da priču iz pesme prenesem i u vizuelni deo, jer tako mogu da glavnu priču prikazem na još jedan način. To ljudima isto puno znači, jer je entertaining i retko se desi da vidiš kreativan spot.
Čini mi se da danas artist treba, pored muzike, imat još nešto što ga ističe (radit na spotovima, društvenim mrežama…) da bi te ljudi mogli videt. Jer koliko god smo u moru informacija, tako imamo i more pesama, muzike i u današjem svetu samo pevat nije dosta.
Sama režiraš spotove, šta te tu najviše inspiriše i koliko je izazovno biti one (wo)man show?
Iskreno, vrlo teško. Puno svog vremena posvetim svakom aspektu projekta – od teksta, kostima, nakita, ponekad i vfx … Radim to, jer me to ispunjuje, volim da pristupim principu DIY i da radim rukama. Jeste da ja radim 100 stvari, ali mi pomaže i moj producent Dvided21.
Svaki put kad imaš ideju i kad radiš toliko stvari, logično je da ne možeš da budeš dobar baš u svemu. Trebaš još ljudi koji tvoju viziju mogu da transformišu. Zato i surađujem sa specifičnim, ali i različitim ljudima koji kontaju moj fazon i mogu tu viziju da izvuku iz sebe. Stvarno je nešto najlepše kad se nađu kreativni ljudi koji razmišljaju slično. Svakako, želim da me ljudi shvataju kao umetnika, a ne muzičara. Mislim da moraš da se nateraš i kad ti se ne da da bi dosegao nešto.
Kako je došlo do saradnje sa Dunjevačom?
Sa Dunjevačom sam se upoznala na nekom gostovanju. Prvo je bilo malo akward. Ja sam znala šta ona radi i vrlo mi se dopao taj neki akward sarkazam. Vrlo brzo smo se uklopile. Mislim da imamo neku sličnu perspektivu stvaranja, volimo sličan humor.
Zevin i Dunjevača
Kako bi provela dan bez interneta?
Ja ako ne radim vikendom, isključim telefon, odem negde u prirodu sa svojim psom, jedem mango, crtam, radim muziku, kolaže ili kiparim. Ali do sad mi još uvek nije uspelo radit bez serija (smeh).
0 Comments