U domaćem hip-hopu, semplovanje je uvek bilo nešto između poštovanja i provokacije – umetnički alat, ali i potencijalna mina. U poslednjih 30 godina i više, brojni reperi i producenti su vešto (ili manje vešto) posezali za arhivom stare jugoslovenske muzike: od funk melodija iz 70-ih, preko sentimentalnih refrena kantautora, do mračnih akorda alternativnog roka. Sempl je postao temelj – ali i povremena tačka sukoba.
Najnoviji primer tačke sukoba dolazi od pre koji dan, kada je Coby, jedan od najpoznatijih domaćih producenata i hitmejkera, u pesmi „Zimski 3“ koju je radio za popularnog repera Bibu, upotrebio deo kultne numere „Prvi sneg“ benda Suncokret, a čiji je autor Dušan Mihajlović aka Doktor Spira. Ispostaviće se da su semplovali pesmu bez znanja autora, iliti da kažemo bez pitanja.
Nije prošlo mnogo, a Doktor Spira je reagovao javno, putem društvenih mreža, poručivši da sa njim niko nije kontaktirao, niti je on dao dozvolu za korišćenje sempla. Priča je brzo postala viralna, a Coby se jeste izvinio, ali – kako su mnogi ocenili – nevešto, bez konkretne odgovornosti, uz napomenu da mu je pesma bila „inspiracija“.
Sa jedne strane, Coby se nadao da će semplom obrazovati novu publiku, ali da se ne lažemo – svaki hiljaditi slušalac se zanima za sempl novog domaćeg hita, i mnogo je bitnije šta će da svira kao pozadina IG storija tih 10-ak sekundi. Tako da obrazovanje novih naraštaja jeste lepo, ali pitanje ko je šta semplovao više zanima muzičke fanatike nego regularnu publiku.
U moru semplova koji su domaći hip-hop gradili, a ne rušili, ovaj slučaj je pokrenuo staro pitanje po komentarima društvenih mreža – gde je granica između omaža i otimačine? I ima li domaća scena dovoljno mehanizama, poštovanja i dijaloga da tu granicu jasno vidi? Da ne pričamo o tome ko jeste, a ko nije potpisivao semplove koje je koristio – i pitao autore.
U nastavku teksta, vraćamo se na semplove kroz istoriju regionalnog repa – nekad uz dozvolu, nekad na svoju ruku. Nabrojaću neke koji mi prvi padaju na pamet, a pokušavaju da naglase muziku bivše države, ali i da joj udahnu novi život. Sigurno sam nešto zaboravio, nešto nisam znao, a nešto sam namerno nisam stavio – ali siguran sam da ćete vi to negde u komentarima napisati.
VIP – Moj život
Za početak, hip-hop dvojac koji je prava riznica semplova domaće i ex-YU baštine. Cela ta prva generacija Bassivity-ja znala je da pronađe biser iz prošlosti, da ga malo protrese, ubrza, uspori – sve kako su naučili od stranih starijih majstora. Ovde je moglo da se pomene i semplovanje Olivera Dragojevića u večnoj angažovanoj himni Atlantida, ili semplovanje Čole i Balerine u pesmi Moj grad. Na kraju, ipak, ovo dođe možda i najveći hit ekipe koja je išla malo ispred svog vremena, ali se njihov trud i cimanje isplatio u kasnijim generacijama koje su podigli. Semplovali su i Zlatka Golubovića i pesmu Aplauzi, koja ih povezuje sa…
Kid Rađa – Dim
Na originalnu pesmu nakačilo se nekoliko regionalnih autora, ali ja lično najviše volim ovog splitskog padavičara, koji je ostao kao četvrti zaboravljeni član kultne grupe Dječaci – koji je, zbog povučenog života i pomorske karijere, morao da bude dopisni član. Međutim, Zondo iz benda mu je napravio album prepun old school matrica i semplovao, a Rađa je repovao o onome što zna najbolje – o vutri, i po koji stih o devojci koju voli. Ako se pesma zove Dim, možete da pretpostavite o čemu je. Btw, obratiti pažnju i na pesmu Marijana, gde su u pozadini Laki pingvini.
Dječaci – Ne postoji dobar sretan kraj
Malopre pomenuti Zondo je u Dječacima, pored kopanja semplova, bio zadužen i za ljubavne pesme sa dosta kul patetike, koja je odisala kuloćom jer je retko ko u žanru bio spreman da toliko izvrne svoje unutrašnje biće i osećanja. Ne znam gde je taj lik danas posle raspada benda – malo i ne želim da znam – ali sam ga voleo. Znam gde je Vojko, i njega volim i dalje. I Iva, naravno. Nije domaća muzika, ali se malo pričalo u ono vreme – a i danas – kako je kultna balada Za Bebu zapravo sempl Sufjana Stivensa To Be Alone With You.
TBF – Nostalgična
I da završimo triling Splićana sa Toma Bebić Funclubom. Naravno da su Bebića – splitskog Tom Vejtsa – semplovali njegovi najveći fanovi, ali ipak jedan od najvećih hitova je ova oda miru i nekim lepšim i srećnijim vremenima. U kojima, kako kaže pesma, „nije bilo bajno“, ali si barem bio mali i srećan. Nostalgična je jedna od onih pesama koje poput malja mogu da te udare kad se najmanje nadaš, a orkestracija hita Arsena Dedića Sve što znaš o meni se savršeno uklapa. A ako želite da se dokrajčite, onda poslušajte i Fantastičnu, gde su semplovali Olivera.
Struka – 1001 plan
A kad smo već kod Arsena – ovde imamo njegovu verziju pesme koju možda više znate kao onu Čolinu „kad želi da se grli“. Međutim, Struka je rešio da je zavoza u svom hitu sa albuma Muzika iz podruma iz 2007. godine, i pesma o zagrljajima i setnim emocijama postala je pesma o haslovanju i svim tim milim planovima koje moraš da odradiš da bi se snašao bolje u životu.
Juice – Đuskaj
Mogao sam ovde da odem dublje u katalog brata Sđe, sa pesmom Na ulici, gde je semplovana Tereza Kesovija, ali uz Đusovu pojavu i stil više ide disko kralj 70-ih i 80-ih, Boban Petrović. Pa tako njegov hit Đuskaj postaje i hip-hop hit Đuskaj, nekih 20 godina kasnije. Đus ima brdo semplova, domaćih i stranih, ali se retko oslanjao na Jugoslaviju i zvuk 70-ih i 80-ih, više je bio u fazonu tvrdog stranog hip-hopa i domaćih 90s narodnjaka.
Fox – Ekser
Ovo možda i ne bi trebalo da se računa, ali pustiću da ide – jer ova dečija Kolibri/Sedmorica mladih pesmičica, za koju nikad do kraja nije bilo jasno kako i zašto je nastala, postaje trap-guru rep-bos sempl koji pretvara pesmu u taste atlas za amfetamine po Novom Sadu. A i nemam ništa novije iz trepa jer se retko tražila inspiracija u bivšoj državi. Ali tu dolazimo do početka priče – da li nekog uopšte zanima šta ide u pozadini svega?
Ikac – Rasut u komade
Za kraj, da se vratimo tamo gde smo počeli – kod jedne polovine dueta VIP. Ikac je čovek čiji glas toliko volim da bih mogao da ga slušam kako u svom punom naponu snage čita knjige Vase Pelagića o lekovitim travama. Ovde se, ipak, sa sve semplom Miladina Šobića, u epskoj pesmi razračunava sa svim bivšim, sadašnjim i budućim vlastodršcima, objašnjavajući svoje stavove i poglede na svet – u jednoj, da se ne lažemo, retko ispravnoj angažovanoj domaćoj pesmi.
Utisak koji nije na listi:
Nema Bad Copy-ja i Prti Bee Gee-ja – ne zato što ih ne volim, već zato što gotovo da i nema ove vrste domaćih hitova koje su semplovali i prilagođavali svom zvuku. Na poslednjem albumu Prtiji su se neprimetno igrali sa pesmom Za Esmu, u omažu VIP-u i pesmi Gram ujutru, dok Bad Copy više voli da sempluje rumunske i brazilske narodnjake.
Na stranoj, da ne kažemo angloameričkoj sceni, bilo je nekoliko semplovanja raznih funk i disko jugo-hitova – od Arsena do Tihomira Pop Asanovića – ali ipak, najveći uspeh je to što je bend September stigao do Kendrick Lamara i pesme Duckworth.
0 Comments