Kako kaže ona stara narodna – volim klabing i rado ga se sećam. Ove godine sam se osećao matorije nego ikad, a sve je počelo tako što mi je jedna od koleginica iz Oblakodera poslala neku anketu ili istraživanje da popunim, a ja sam morao da odbijem, jer sam bio prestar da odgovaram na ta pitanja. Svoju tužnu staračku priču sam nastavio tako što sam slabije izlazio u klubove ove godine. Nisam slabije izlazio, samo sam mračne podrume sa neonskim osvetljenjem i glasnom muzikom zamenio mestima koja su malo osvetljenija i malo manje bučna.
Otud kad pričamo o rekapitulaciji izlazaka u 2024, možda ne mogu da dam svoj neki konačni sud, koliko mogu da pitam (i da ne skitam). Ono što znam i što mogu da kažem je da su ove godine sklonjeni splavovi kod Brankovog mosta i time je nanet krupan udarac noćnom životu jer su ti splavovi bili ipak nešto po čemu su nas stranci i turisti pamtili i voleli, bilo da su oni bili one kul, ili one šabanske orijentacije. Od svega je ostao samo onaj vrh potonulog Fristajlera koji već dve godine niko ne pomera, i sad u nekoj komično-tragično- a pre svega tako -srpskoj koncepciji stoji kao neka vrsta spomenika beogradskom noćnom životu. Neki od splavova su našli svoj novi dom iza Sajma, ali pitanje je šta će se sve dešavati tamo kad ekipa iz gradskih vlasti krene da gradi kako najavljuje. Raduje što je 20/44 ekipa najavila otvaranje kluba, ovog puta ne na vodi, već u zgradi u Karađorđevoj gde su bili Mladost i Ludost.
Sa druge strane, možda ja ne znam kako je bilo u izlascima po klubovima ove godine, ali znaju moje drugarice iz Oblakodera, Mmmmarije, čiju emisiju i podkast možete da slušate svakog drugog utorka na Radio Apratu ili Spotifaju, a teme su im upravo noćni život, DJ-evi i klubovi. Evo šta one kažu o 2024. godini:
„Za nas je ova 2024. bila dosta produktivna kada su izlasci u pitanju (smeh). Dosta se izlazilo, neki prostori su se zatvorili, drugi su tek otvoreni, neki su održavali svoj standard. Deluje da je možda više nego ranije akcenat na elektronskoj sceni, malo više nego što je na lajv svirci, recimo. Pojavili su se neki novi mladi kolektivi, a neretko nije samo muzika u fokusu, već i druge aktivnosti koje više doprinose tome da se stvaraju male zajednice. Mmmmarijae bi najčešće svoje izlaske započinjale u Cetinjskoj – Spratu, Zaokretu ili Liftu i završvale u Karamkomi, koja je u ovoj prvoj godini svog postojanja imala zaista dobre bukinge i pokazala da je ovakav klub bio preko potreban Beogradu”.
Pomenuta je Karmakoma, pa je logično bilo da uputimo i nekoliko pitanja klubu koji je zaista bio tema mnogih preporuka, kao i razgovora koji su počinjali sa – „E, otvorilo se novo mesto, mislim nije novo, ali kao da jeste”. Dragstorova bašta se lepo upeglala i uljudila i privukla je dosta nove publike, sa tim masivatakovskim imenom koje se brzo pamti.
„Karmakoma je 2024. proslavila svoj prvi rođendan. Kada pogledamo kalendar događaja i napravimo spisak hedlajnera, domaće podrške, bendova i drugih izvođača, možemo da kažemo da je program oslikavao ukus celog tima i drago nam je što se toliko publike osetilo povezano upravo sa tim. Kako je reč o prvoj godini, ovo je verovatno i najdinamičnijih 365 dana koje će klub videti u skorijoj budućnosti, jer je bilo mnogo stvari za podešavanje, završavanje, usavršavanje, i kada je reč o samom enterijeru, svetlu, načinu rada uopšte. Naravno, tu je još mnogo mesta za progres kom se radujemo. Svakako, početak bogat iskustvom za nas”, rekli su nam iz ovog tima.
Sa druge strane, mesto koje je privlačilo i ove godine svojim eklektičnim programom, kako muzičkim, tako i umetničkim, je alternativni kulturni centar Kvaka 22. Tamošnja ekipa nam je rekla kako je i za njih 2024. bila jako uspešna:
„Godina je bila šarenolika u smislu programa koji smo prezentovali našoj publici, bilo je baš jakih dešavanja i koncerata, nekih propraćenih do kranjeg kapaciteta, a nekih nešto manje posećenih, namenjenih za prave sladokusce drugačijeg i eksperimentalnog zvuka”, rekli su iz Kvake, i dodali da vide povećanje publike ove godine usled gašenja nekih bitnih alternativnih mesta poput Bigza ili Jugošpeda, ali i osipanje zbog nekih drugih razloga.
„Popularizacija elektronskog zvuka i DJ kulture je poslednjih godina uzela maha, koju bih blisko povezao sa rastućim individualističkim pristupom životu i stvaralaštvu, naravno uslovljena vrednostima kapitalizma. Možemo slobodno da kažemo da se nismo približili najmlađoj publici i njihovom ukusu, mada radimo aktivno na tome. To se definitivno odrazilo na posećenost samog mesta, jer je mlada publika nosilac jednog mesta (oni mogu da izlaze 4 dana nedeljno), svakako možemo primetiti da se veliki deo naše publike „penzionisao” od izlazaka.”
Kad smo već kod penzionisanja publike, zanimalo nas je koliko je smena generacija prisutna u klubovima i koliko se primećuje:
„Karmakoma je klub koji sa one gornje strane nema neko ograničenje kada je reč o godinama, tako da ćete ovde videti i ljude u sedmoj deceniji u izlasku ili kako nastupaju. S tim u vezi, sve te generacije na jednom mestu su jedna mešavina navika pre nego nekakav linearan scenario u kom se smenjuju ljudi koji odlaze i dolaze. Mlađa publika svakako isprati imena koja rezonuju sa njihovom generacijom”, rekli su nam iz kluba kod Pančevačkog mosta. Sa druge strane, u Kvaki naglašavaju da je smena vidljiva.
„Svakako je došlo do smene generacije i to pred našim očima, a da to nismo ni primetili. Najnovija generacija mladih ljudi ima drugačije navike i ponašanja, takođe ističu kako slušaju sve, i to mešaju bez blama tehno i narodnjake, samo da je gas, a da mi to ne razumemo jer smo „ograničeni” milenijalci. Ne znam ko je u ovoj raspravi u pravu, ali da su se stvari promenile – to je sigurno.”
Pored gasa mladih, zanimalo me je šta se još vrtelo, puštalo i sviralo ove godine. Karmakoma kaže da je program bio zaista i previše šarenolik, ali i da se jedan zvuk iskristalisao.
„Od rok avangarde, preko hardkora, džeza, tehna, trensa, diska, itd, Karmakoma se isprofilisala prevashodno kao haus i leftfild klub. Srećom, taj isti haus ima bezbroj lica. Mi je ne bismo lejblovali ni na koji način, ali, kada već pitate, definitivno je najviše bilo haus žurki u toku ove godine, i zadržavamo pravo da ovo menjamo po sopstvenom instinktu.”
U Ruzveltovoj 29 kažu da je oduvek bio samo jedan:
„Najpopularniji zvuk je uvek bio, pa i ove 2024. pop, jer je to ukus za najveći deo publike, odatle je i dobio ime. To su pop-rock sastavi koji su krcati ove godine, mada su se dešavala i totalna iznenađenja u odnosu na procenu posećenosti nekog koncerta. Takođe su bili dobro posećeni strani bendovi koji su donosili nešto novo i neobično. Iskreno mislim da se na kraju posećenost svodi na dobar marketing, što je malo poražavajuće.”
Za kraj, kad smo već na kraju godine i svih tih silnih rekapitulacija, upitali smo ekipu iz naših omiljenih klubova koje su te žurke i svirke koje će pamiti iz 2024. godine. U Kvaki su bili rezervisani sa poštovanjem ka svima:
„Ne bismo mogli da favorizujemo određeni bend ili dešavanje, jer ne bi bilo profesionalno sa naše strane. Mi intimno volimo sve te bendove, zato ih i zovemo da sviraju kod nas. Zapravo, volimo sve ljude koji sarađuju sa nama i koji posećuju Kvaku 22. Nadamo se da će scena koju podržavamo i gradimo već skoro 10 godina doživeti povratak na velika vrata i integrisati jednu veću i novu publiku. Mi ćemo se svakako potruditi da to tako bude 2025.”
Sa druge strane, Karmakoma nam je dala presek nekih najboljih stvari koje su bile, ali i najavila neke koje će biti:
„Izdvojićemo nekoliko. DJ Hell za doček pravoslavne Nove godine je definitivno bilo veličanstveno iskustvo. Eto čoveka koji je u sedmoj deceniji apsolutno zadržao oštricu i komunicira sa više generacija na istom nivou. Uskoro ćete imati prilike da ga čujete u sestrinskom Dragstoru za doček 2025. (COMBO karte za oba dočeka) Potom, prolećna žurka sa DJ Deep-om koja je ujedno bila i prva rasprodata Karmakoma za nas, i na kraju svima omiljena Jane Fitz koja je u maratonskom setu zabetonirala svoju ljubavnu priču sa Beograđanima. Tu su i Leo Mas, Esa, Joseph Tagliabue, Donato Dozzy…”
Ovaj tekst ne možemo da završimo, a da ne spomenemo i lokalne di-džejeve zahvaljujući kojima je Beograd jedna od najatraktivnijih parti destinacija u Evropi.
Klabing na stranu, mislim da bih mogao da kažem koju o svirkama u Beogradu, s obzriom na to da ih je ove godine zaista bilo. Sve ono što se kuvalo prethodnih godina, podizalo je svoje stepene za još nekoliko podeoka ove. Ruski promoteri su nastavili da rade mahom za svoju publiku i za onih par stotina koji prate alternativniji zvuk. Sa druge strane, domaće kuće sa velikim budžetima su osetile da možda ipak ima para u svemu tome, jer je dupli koncert Ramštajna, dan za danom, bio rasprodat. Iako su svi u startu plakali kako je preskupo, po količini ljudi na Ušću u dva junska dana se pokazalo da ipak ima ko da kupi te karte, kao i da, ako se preskoče dva-tri izlaska ili neka druga nepotrebna trošenja, karta od 100 evra nije toliko nemoguća. Još ako se na to doda da se ulovi termin da budemo jedini u regionu, i onda vam se grad napuni Hrvatima, Bugarima i ostalim nacijama zbog kojih će ovdašnji desničari spavati sa jednim okom otvorenim. Nešto malo manje uspešan je bio koncert Eda Širana, što je možda pokazatelj da novi pop nismo savladali kao lekciju.
Sa druge strane, ove godine smo imali prilike da čujemo alternativni bend sa aktuelnim albumom i hajpom u stranim medijima, The Smile. Tom Jork se drugi put ukazao Srbima, opet ne sa Radiohead-om, ali svakako u paru sa drugarom mu Džonijem Grinvudom, i održao je sjajan koncert za par hiljada ljudi koji još uvek prate novu muziku (dobro, 2/3 su bili Rusi). Nek se ista ta ekipa spremi da na istom mestu dočeka sledeće godine Fontaines D.C. Na istom mestu su se nekoliko meseci kasnije ukazali i Editorsi sa nekoliko Kišobran hitova.
Najbizarniji ivent je svakako bio koncert benda Thirty Seconds To Mars u Areni. Koncert je reklamiran po ruskim Telegram grupama, i na par bilborda kod viđenijih kružnih tokova. Nije kao da bi Beograđani pohrlili u velikim količinama na ovaj koncert, ali zaista zvuči čudno da je Džared Leto bio u Beogradu, a ljudi su to saznali dan posle na Insta-storijima.
Videli smo i Altin gün ove godine konačno, videćemo ih, doduše, i sledeće. Tu je bila i kraljica anadolskog roka, Gaye Su Akyol kao i zemljaci joj, Lalalar. Disko Buvljak muzika nastavlja da živi i raste.
Od festivala imali smo Kontakt, Changeover, Mikser, nekoliko regionalanih, onaj jedan veliki u Novom Sadu koji je imao 2 i po interesantna izvođača, i Arsenal, koji je rešio da mu hedlajneri budu Čola, Dugme i Coby.
Bajaga je slavio 40 godina od prvog albuma, ljudi su bili ljuti što je bila loša organizacija. Jarboli su svirali posle 100 godina, ruski bendovi koji žive ovde su sad već imali druge i treće nastupe i trudili su se da privuku srpsku publiku. Nije im uspelo, a Consecration je na jedno veče oživeo SKC.
U 2025. je već najavljeno brdo koncerata. Neke sam već pomenuo, o nekima ćemo pričati u narednim mesecima. Svakako nam predstoji uzbudljiva koncertna godina. Samo da se ne zarati.
Ustupljena naslovna fotografija: Marija Milić
0 Comments