Svake godine, 8. marta obeležava se Međunarodni dan žena kao prilika za slavlje postignuća žena širom sveta, ali i kao podsetnik na izazove s kojima se suočavaju u borbi za ravnopravnost i sigurnost.
Rodno zasnovano nasilje i dalje je globalni problem koji se ne može ignorisati. Svakodnevno se stotine hiljada ljudi (i ne preterujemo kada to kažemo), posebno žene i LGBTQ+ osobe, suočavaju s fizičkim, emocionalnim i seksualnim nasiljem utemeljenim na rodu. U sklopu napora da se ova tema osvesti i pokrene dijalog, a na inicijativu Fondacije Ana i Vlade Divac, nastao je podkast koji pruža platformu za glasove stručnjaka i stručnjakinja, aktivista i aktivistkinja koji se bave ovom temom.
Kroz serijal od četiri epizode, slušaoci i slušateljke imaju priliku da saznaju više o različitim oblicima rodno zasnovanog nasilja, ali i da nauče kako da prepoznaju znakove istog i pruže podršku onima koji su tim nasiljem pogođeni.
Kroz podkast nas vode četiri mlade osobe – Anđela Savić, Darko Radomirović, Sofija Pljaskić i Nađa Jovanović koji su prošli kroz mentorski program medijske pismenosti pre nego što su prvi put stali pred kamere i oprobali se u voditeljskoj ulozi, a za poslednje dve za Oblakoder otkrivaju kako je izgledao sam proces rada na podkstu, kao i šta je bilo najvažnije što su naučile.
Nađa Jovanović je dvadeset četvorogodišnja studentkinja Bezbednosti i kriminalistike u Novom Sadu i aktivistkinja. Sofija Pljaskić ima dvadeset godina i studira na Filološkom fakultetu u Beogradu na Katedri za iberijske studije.
Kako kažu, sagovornice su birale prema sopstvenim afinitetima, te je tako Sofijina gošća profesorka doktorka Jelena Filipović koja je govorila o rodno osetljivom jeziku, dok je Nađa o načinima na koje zdravstvo odgovara na rodno zasnovano nasilje razgovarala sa profesorkom Bosiljkom Đikanović.
„Konkretno sam izabrala temu kako zdravstvo deluje u slučajevima rodno zasnovanog nasilja jer je moja bliska osoba doživela vid fizičkog nasilja i zdravstvena radnica nije reagovala adekvatno u njenom slučaju. Bukvalno joj se obratila rečima: Ma, nije tebi ništa, što me je baš pogodilo. Dosta mojih i prijateljica i poznanica su pretrpele fizičko i psihičko nasilje od strane momaka, tako da mislim da je to jako bitna tema. Lično, mene boli, ali mislim da je važno da neko to čuje i da možda probam da nekom pomognem na taj način, pogotovo u toj formi podkasta. Svakodnevno ulazimo na društvene mreže, pa mislim da je to dobar način”, objašnjava Nađa.
Sofija, s druge strane, navodi da je, kada je odabrala temu, videla da su mnogi ljudi „digli obrvu”, a društvo je sklono da nam svima lepi etikete bespotrebno, pa su usledila i pitanja da li mrzi sve muškarce, što je njoj potpuno bilo nejasno.
„Meni je ta tema važna još od srednje škole, ili možda čak od kraja osnovne. Ja sam imala, i žao mi je što tako moram da kažem, sreću u detinjstvu da takve stvari nisam gledala u svojoj porodici, ali čim sam izašla iz svog kruga zaštićenosti susrela sam se sa svetom koji ne funkcioniše baš tako i gledala sam stvari za koje sam instinktivno osetila da nisu u redu. Nisam znala možda da ih definišem, ali sam osećala nelagodu prilikom situacija koje se ne smatraju nasiljem, ali jesu mikro agresije. Kada sam malo postala starija, osvestila sam ih i onda sam htela da se potrudim da u mom okruženju bar obraćam pažnju na takve stvari i da pokušam da ih svedem na minimum, koliko god je to moguće”, navodi Sofija.
Dok sam se spremala za intervju, gledala sam emisije u kojima su gostovali pravnici koji su govorili o rodno osetljivom jeziku i koji ni po čemu nisu bili kompetentni, pa mi je bilo važno da se u mom slučaju to ne desi, zbog toga sam birala ovu temu.
Za podkast kao format izražavanja, odlučile su se jer i same prate podkaste, ali i zato što smatraju da to rade i njihovi vršnjaci, pa im je bilo važno da tema kojom se bave bude preneta na način prijemčiv mladma, međutim, ističu i da su imale tremu prilikom snimanja.
„Prvi put sam pred kamerama i pričala sam o meni veoma teškoj temi, pa me je malo uhvatila trema, ali sam na kraju zadovoljna i svojim pitanjima i profesorkinim odgovorima. Siurno bih se opet oprobala u tome, iako nije toliko vezano za moju struku”, kaže Nađa.
Sofija govori i da, iako je imala druge vidove javnog nastupa, snimanje podkasta za nju ipak jeste bila jedna vrsta izazova.
„Ne očekuješ kada kreneš da radiš podkast da ti je jedna kamera iza leđa, jedna pored tebe, jedna preko puta tebe i da konstantno moraš da obraćaš pažnju na stvari na koje inače ne bi kad pričaš o takvim stvarima. Verujem da većina nas prati taj format, ali sam shvatila koliko smo neupućeni, koliko rada stoji iza svega toga, jer to deluje kao najlepše i najlakše zanimanje ikada, ali zapravo ima dosta pripreme u svemu tome”, navodi Sofija.
Na pitanje zbog čega bi neko trebalo da pogleda njihov podkast, Sofija odgovara da misli da su njihovi podkasti dosta praktični:
„Čak i kada se priča o ovim temama, sve mi deluje dosta suvoparno i slično. Naravno, ne uvek i ne svi, ali nekako mi deluje da smo mi iz drugog ugla obrađivali stvari i da se u svakoj epizodi na neko od ustaljenih pitanja daje odgovor”.
Nađa napominje da se i dalje ne priča toliko o ovim važnim temama, kao da su i dalje tabu:
„Svi izbegavaju da pričaju o nasilju, a trebalo bi da budemo svesni šta se sve dešava oko nas. Ja smatram da što više treba da se priča o tome.”
Ovaj podkast ima posebnu važnost uoči Međunarodnog dana žena jer podseća na nužnost borbe za sigurnost i prava žena i svih marginalizovanih grupa. Epizode služe kao podsetnik na to koliko je važno kontinuirano raditi na stvaranju društva u kojem je svako siguran i poštovan, bez obzira na pol, seksualnu orijentaciju ili identitet.
Dok obeležavamo još jedan Dan žena, pozivamo vas da pronađete vremena za slušanje ovog podkasta i pridružite se diskusiji o rodno zasnovanom nasilju. Možda se svet ne može promeniti preko noći, ali svaki korak prema osvešćivanju i akciji vodi nas bliže društvu jednakosti i poštovanja.
Kampanja opisana u tekstu je realizovana u okviru regionalne inicijative „Youth 4 Inclusion, Equality & Trust“ (Mladi za inkluziju, jednakost i poverenje) koju realizuju Fondacija Ana i Vlade Divac i Populacioni fond Ujedinjenih nacija u Srbiji, u saradnji sa UNDP Srbija, UNESCO i UN Women, uz finansijsku podršku Fonda za izgradnju mira generalnog sekretara UN-a.
0 Comments