Malo ću sebi slomiti srce ovim tekstom i podići jedan od poslednjih velova iluzije koje nosim iz detinjstva, jer sam, kao i većina, odrasla na serijalu o Hariju Poteru. Moram biti iskrena – ovde ću se ograditi od serijala filmova Fantastične zveri, koji sam prestala da gledam nakon drugog filma, jer je sve počelo da ima prizvuk loše telenovele, kao i knjige Ukleto dete, koja je prepuna nelogičnosti. Ali obećala sam vam ovaj tekst kada smo se bavili arhetipom veštice, a ovaj serijal je bio posebno važan za obrt u posmatranju arhetipa na prelazu iz 20. u 21. vek, a obećanje je obećanje. Zato, ovih pretprazničnih dana, pre nego što se ušuškate pod ćebence i pustite ovaj serijal filmova ili uzmete neku od knjiga, koji su postali sinonim za praznične dane, hajde da sagledamo globalni fenomen tokom prazničnog perioda, koji je već i predmet brojnih analiza koje se bave društvenim i političkim temama.
Čarobnjački svet koji je Roulingova stvorila, iako zasnovan na magiji, zapravo odražava mnoge strukture i nepravde prisutne u stvarnom svetu. Jednim delom ovo razumem jer je serijal nastajao krajem 90-ih i početkom 2000-ih, a ta sličnost sa stvarnim svetom verovatno je jedan od razloga njegovog uspeha širom sveta. Meni je, na primer, jako zanimljivo kada uzmem još dva, verovatno najpoznatija serijala fantastike iz skorije prošlosti, kao što su Gospodar prstenova ili Igre prestola, koji su svoje svetove više gradili po ugledu na srednjovekovno doba, za razliku od Harija Potera. Razmišljajući o ovoj temi, na pamet mi je pao ikonični citat: Lakše ćemo zamisliti smak sveta nego kraj kapitalizma, što mi je bilo jako zanimljivo da posmatram u odnosu na to koliko su se mehanizmi kapitalizma ukorenili u kolektivnu imaginaciju, te koncept magije ne može da transcendira sistemske problematike s kojima se kao društvo suočavamo. Analizom segmenata u svetu Harija Potera poput institucija, ekonomskih praksi i tretmana magičnih bića, lako je uvideti da je svet Harija Potera duboko ukorenjen u konzumerizmu, klasnim podelama i etičkim dilemama koje podsećaju na našu svakodnevicu.
Kroz likove, institucije i društvene sisteme, ovaj svet nam pokazuje kako moć, novac i diskriminacija oblikuju sudbine pojedinaca. Hajde da detaljno razmotrimo vrednosti koje prožimaju čarobnjačko društvo unutar sveta Harija Potera, ulogu institucija, medija i politike, i nehumani tretman magičnih bića, koji odražavaju duboke društvene nejednakosti.
Magija konzumerizma
Kada razmatramo svet Harija Potera, već na samom početku serijala susrećemo se sa konzumerizmom. U jednom od prvih poglavlja, na primer, Dudli za svoj rođendan dobija 36 poklona, dok je prošle godine imao 37. Ovaj detalj je gotovo karikiran, jer se odmah postavlja slika roditelja koji podstiču njegovu želju za materijalnim, čime on postaje sinonim za konzumerističku kulturu. Dadli i teča Vernon su takođe prikazani kao korpulentni, gotovo proždirači, i svi ti detalji teraće nas da instant osuđujemo ovaj bezdušni konzumerizam. Ipak, nekoliko poglavlja kasnije, kada Hari ulazi u svet magije, suočava se upravo sa tim istim konzumerizmom, samo u drugačijem obliku.
Kako taj konzumerizam izgleda u magičnom svetu? Dijagon aleja, mesto na kojem mladi čarobnjaci nabavljaju svoju opremu, nije ništa drugo nego savršen prikaz savremenog šoping centra. Ovde se prodaju metle, čarobni štapići i sve vrste magičnih predmeta, koji postaju statusni simboli. U tom kontekstu, ne možemo da ne primetimo ingenioznost Dž.K. Rouling kada je u pitanju brending, jer je broj proizvoda koji je serijal inspirisao i koje možemo da kupimo, izuzetno veliki. Merch iz sveta Harija Potera je možda čak i uspešniji od onog iz drugih velikih franšiza, poput Ratova zvezda ili Gospodara prstenova. Dijagon aleja nas uvodi u svet u kojem se sve kupuje, a čak i magična oprema postaje komodifikovana, kao i npr. metla Nimbus 2000, koja je luksuzni proizvod. U ovom kontekstu, svi ti predmeti – metle, čarobni štapići, pa čak i magični ljubimci, postaju vrlo jasno – statusni simboli. Pa, čak i izbor Harijeve sove je, na neki način, modni trend, jer mu je Hagrid upravo kupio Hedvigu zato što su „u trendu”. S druge strane, žabe nisu „u trendu”, i to nam je jasno naglašeno, pa je postavljeno pitanje da li je slučajnost što Nevil ima žabu umesto sove. Sve ove sitnice čine da konzumerizam postane integralni deo sveta koji Roulingova stvara, a čini se da svaka scena u kojoj se pojavljuje Dijagon aleja ima na umu prodaju i potrošnju.
Još jedna značajna scena jeste kada se Ron i Hari združuju u vozu, jer je Hari otkupio sva kolica sa slatkišima. Ovaj naizgled simpatični trenutak, još jednom nas podseća na to da u svetu Harija Potera nisu svi jednaki – bogati mogu da priušte luksuz, dok siromašniji, poput Ronove porodice, moraju da se zadovolje sa onim što im je dostupno. U istoj sceni malo kasnije, vidimo da je 11-godišnja Hermiona sposobna da izvrši „Reparo” čaroliju, koja popravlja predmete, dok se u poslednjem delu serijala pojavljuje čin duplikacije, u kojem se pehar u Belatriksinom sefu duplikuje do besvesti. Dakle, ako ovakve čini postoje, zašto je onda sve u svetu Harija Potera toliko zasnovano na konzumerizmu? Zašto su, na primer, Vizlijevi i Professor Lupin stalno u izlizanoj i otrcanoj odeći i oskudici?
Još jedan aspekt konzumerizma vidimo u Hogsmidu, selu koje učenici Hogvortsa posećuju na izletima, a koje zapravo funkcioniše kao svojevrsni šoping centar. Tamo se prodaju proizvodi namenjeni mladim čarobnjacima i nalaze kafići u kojima se služi puterpivo. Ovaj konzumerizam unutar sveta Harija Potera otvara ozbiljna pitanja o prirodi same magije. Magija, koja bi trebalo da predstavlja nešto transcendentalno i intrinzično povezano s prirodom, materijalima i resursima dostupnim svima, postaje podložna zakonima tržišta. To ne samo da umanjuje njenu pravu snagu, već postavlja i duboko društveno pitanje: kako se magija koristi u društvu koje je očigledno ukorenjeno u konzumerizmu?
Klasne podele
Čarobnjačko društvo u svetu Harija Potera nije samo podložno konzumerizmu i tržištu, već je duboko podeljeno kroz klasne razlike koje oblikuju sudbine likova. U srcu tih podela nalaze se bogatstvo, status i moć, koji imaju ključnu ulogu u životima čarobnjaka i veštica. Porodica Melfoj, koja je među najbogatijima i najmoćnijima, predstavlja oličenje elitističkog društva. Oni ne samo da uživaju u bogatstvu i privilegijama, već koriste svoje veze i novac da bi ostvarili još veću moć, čak i u okviru čarobnjačkog društva koje se, naizgled, temelji na veštinama i sposobnostima. Lusijus Melfoj je najbolji primer ovih odnosa, gde bogatstvo i čistokrvnost postaju ne samo statusni simboli, već i oruđa koja omogućavaju uticaj na političke odluke i upravljanje svetom magije.
S druge strane, imamo porodicu Vizli, koja je suprotnost Melfojevima. Siromašni, sa mnogobrojnom decom, ali odani i pošteni, Vizlijevi su prikazani kao „niža” klasa čarobnjaka, koja nije u stanju da se bori sa ekonomskim izazovima u čarobnjačkom svetu. Ron se stalno suočava sa teškoćama koje njegov status i novčana situacija donose, i često se oseća inferiorno zbog svoje skromne porodice, koja nije u mogućnosti da pruži luksuz koji bogatiji čarobnjaci smatraju normalnim.
Ova klasna podela ne završava se samo na bogatstvu. Čarobnjački svet je duboko podeljen i kroz društveni sloj koji se odnosi na poreklo. U svetu Harija Potera, čistokrvni čarobnjaci, poput porodice Melfoj smatraju da imaju pravo da vladaju, jer potiču iz duge linije čarobnjačkih porodica, dok „blatokrvne” čarobnjake i veštice poput Hermione tretiraju kao manje vredne. Ovaj sistem klasnih podela utemeljen je na poreklu i čistokrvnosti, stvarajući duboku društvenu stratifikaciju.
Iako magija, kao ključni element čarobnjačkog sveta, ima potencijal da menja svet na bolje, njeno korišćenje se ipak svodi na perpetuiranje društvenih razlika. Mesto koje magija zauzima u životima likova ne služi da premosti jaz između bogatih i siromašnih, već upravo suprotno – koristi se za njegovu duboku afirmaciju.
Diskriminacija magičnih bića
Tretman magičnih bića u svetu Harija Potera simbolično je prikazan u fontani koja se nalazi u atrijumu Ministarstva magije, gde bića poput goblina, kentaura i kućnih vilenjaka ponizno i sa niže pozicije gledaju u vešticu i čarobnjaka, dok u stvarnosti njihova magija i inteligencija nisu inferiorni u odnosu na njih. Iako su ova bića od suštinske važnosti u čarobnjačkom svetu, kao što to pokazuje uloga goblina u vođenju Gringots banke ili čak profesora Flitvika, oni nisu integrisani u širi društveni sistem. Sam izgled goblina, u kombinaciji sa njihovim poslovima vezanim za novac, može se povezati sa predrasudama koje vuku paralele sa antisemitizmom, koji je često karakterisan stereotipima o kontrolisanju bogatstva i ekonomije.
Kućni vilenjaci su najdrastičniji primer ove diskriminacije, jer su tretirani kao robovi, čiji životni ciljevi su svedeni na služenje čarobnjacima i vešticama. Situacija sa Dobijem, koji je bio rob porodice Melfoj i kasnije postao zaposlen u kunjinji u Hogvortsu za platu, otvara pitanje kako je moguće da Dambldor dopušta postojanje institucionalnog ropstva, i zašto se niko sem Hermione ne bavi ovime tokom njene kratke epizode aktivizma? U tom kontekstu, postavlja se i pitanje da li čarobnjaci stvarno koriste svoju magiju za pravdu, ili je ona, kao i mnoge druge stvari, u službi njihovih privilegija.
Kentauri, pored svoje inteligencije i razumevanja prirode, su takođe marginalizovani i potisnuti u Zabranjenu šumu, te gotovo odstranjeni iz svakodnevnog života, iako su tokom serijala možda najglasniji kada je reč o protivljenju diskriminaciji svoje vrste, Kao još jedan primer, treba pomenuti diskriminaciju prema vukodlacima i džinovima. Vukodlaci, iako većinu vremena opasni, proživljavaju predrasude koje im nameće čarobnjačko društvo. Videli smo da je Dambldor bio u stanju da pomogne mladom Lupinu da pohađa Hogvorst i da kasnije tu predaje, ali zašto nije učinio isto za druge vukodlake ili pripadnike marginalizovanih magičnih vrsta, uključujući kentaure, ili čak kućne vilenjake?
Džinovi, iako vrlo retki, suočavaju se sa diskriminacijom, a njihova laka orijentacija prema Voldemoru ukazuje na to kako ustaljeno čarobnjačko društvo marginalizuje i potiskuje ove grupe. Hagrid, koji je polu-džin, stalno je na meti napada, i to samo zbog svog porekla. Iako je bio ključan za mnoge važne događaje, čarobnjačko društvo je i dalje smatralo njegov status nedovoljno dobrim, i da opet nije bilo raznih intervenisanja od strane Dambldora, ne znam koliko bi bio u situaciji da o(p)stane unutar čarobnjačkog društva.
Ovaj obrazac nejednakosti postavlja pitanje: Da li čarobnjaci i veštice zaista koriste svoju magiju da unaprede svet, ili je njihova magija samo još jedan način da zadrže svoju moć i privilegije, dok marginalizuju i potiskuju sve one koji su odbačeni, drugačiji ili manje privilegovani? Na kraju, postavlja se i pitanje o stvarnoj prirodi borbe između dobra i zla, i da li ta borba uopšte može da bude „pravedna“, kad su svi koji nisu ljudska bića već unapred stavljeni u poziciju manje vrednih i nejednakih?
Institucije magije i manipulacija medijima
Kako drugačije zamisliti svet magije nego uz politiku? Jer nažalost, ovde je magija moć, a moć, kao što vidimo u svetu Harija Potera, je instrument za napredovanje i dominaciju. Ministarstvo magije, kao centralna vlast u ovom svetu, ne štiti sve čarobnjake, već se stara o privilegijama onih koji već imaju moć. Ova institucija, u kojoj političari poput ministra magije Kornelijusa Fadža ignorišu stvarne pretnje kako bi sačuvali svoje pozicije, pokazuje da je magija sredstvo za očuvanje hijerarhije i statusa quo. Slično kao u savremenom društvu, političari i oni koji kontrolišu informacije koriste moć da bi sakrili istinu, a ne da bi je razotkrili. Na taj način, svet magije postaje kopija stvarnog sveta, u kojem se moć nalazi u rukama manjine. Magija, dakle, u ovom svetu nije duhovno sredstvo, već ekonomski i politički alat.
Kontrola nad informacijama, kao što je to slučaj sa medijima, postaje ključna za usmeravanje mišljenja i održavanje kontrole nad čarobnjačkim društvom. Novinari poput Rite Skiter i novine Dnevni Prorok, koriste svoju poziciju da manipulišu javnim mnjenjem, stvarajući lažne narative koji služe političkoj agendi. Slično tome, i druge institucije u čarobnjačkom svetu, kao što su Gringots banka, pokazuju kako magija može da bude oruđe za očuvanje ekonomske moći.
Zato, umesto da posmatramo magiju kao nešto izvan političkih i ekonomskih interesa unutar sveta Harija Potera, moramo je razumeti kao moć koja oblikuje društvo i odnose moći, kao i sve ostale sisteme u stvarnom svetu. Magija je u ovom kontekstu sredstvo za unapređenje vlastitih interesa, a ne nešto što je inherentno čisto ili duhovno, kako bismo možda želeli da je vidimo.
Influens je važan
Koncept slave u svetu Harija Potera je izuzetno važan i duboko ukorenjen u strukturi moći, društvenim normama i političkoj dinamici, jer je slava valuta koja određuje status i otvara vrata moći. Hari Poter nije samo dečak koji je otkrio da je čarobnjak, već je bogat a uz to i najpoznatiji dečak na svetu. U svojoj suštini, Hari predstavlja ostvarenje želja mnogih čitalaca: obična, „prosečna” osoba koja iznenada otkriva da je magična – u prim. prevodu – bogata i slavna. Šta nam to govori?
Još jedan od aspekata slave u ovom svetu je njena zloupotreba od strane likova poput Gilderoja Lokharta, koji koristi magiju kako bi ukrao tuđa postignuća i stekao slavu u svoje ime. Njegova manipulacija s ciljem da postane poznat prikazuje koliko je lako zloupotrebiti slavu kao alat za ličnu dobit, dok on ozbiljno povređuje ljude i koristi magiju kao instrument za izgradnju svog imidža. Lokhartov slučaj jasno ukazuje na to koliko slava može biti opasna kada se koristi da se stvori lažni narativ.
S druge strane, profesor Slaghorn koristi svoju poziciju kako bi okupljao obećavajuće studente u Hogvortsu. On im pomaže da dosegnu slavu u raznim poljima, ali i koristi ih kao sredstvo za širenje vlastitog uticaja. Slava, u ovom slučaju, postaje alat za društvenu trgovinu i političku moć, gde je za njega slava nešto što se mora podjednako deliti i koristiti kako bi se održala ravnoteža moći.
Ovaj fenomen slave, zloupotrebe i manipulisanja njome u svetu Harija Potera izuzetno je sličan načinu na koji slava funkcioniše u našem svetu. Javni status postaje ključni faktor u oblikovanju mišljenja i uticaja na društvo, a mediji, javne ličnosti i političari koriste slavu kako bi formirali narative koji služe njihovim interesima, dok je moć poznatih ogroman faktor u oblikovanju mišljenja, uverenja i društvenih stavova.
//
Nakon poraza Voldemora, Ministarstvo magije doživljava promene pod vođstvom novog ministra Kingzlija Okovgroma, ali mi ne saznajemo koje su konkretne promene desile unutar društva, jer imamo vremenski skok od 20-ak godina sa poslednjom rečenicom: „Sve je bilo u redu.”
Hmmm, pitam se da li se to odnosi na promene strukture moći? Da li je čarobnjački svet zaista postao pravedniji i ravnopravniji za sve, ili se stvorila nova forma dominacije i nejednakosti?
Ono na šta imamo odgovor jeste koliko se svet Harija Potera zapravo ne razlikuje mnogo od našeg. Taj svet, koliko god magičan bio, istovremeno je i nedosledan, jer uprkos magiji, ekstremne nejednakosti, političke manipulacije i diskriminacija i dalje opstaju. Možda upravo u tome leži jedan od razloga za uspeh ovog serijala – u prikazu duboke dinamike moći koja oblikuje i naše društvo. U tom svetu moć nije samo pitanje nadmoćnosti i magije, već i kontrole nad informacijama, bogatstvom i društvenim statusom, što omogućava opstojnost postojećih struktura i čini ih teško promenjivim.
Iako je reč o fikciji, svet Harija Potera na mnogo načina predstavlja paralelu našem društvu, podsećajući nas na naše vrednosti. Ove praznične sezone, pozivam vas da se, kada se ponovo upustite u ovaj magični svet, ne prepustite samo eskapizmu, već ga sagledajte iz drugačije perspektive. Razmislite o tome koliko institucije, mediji i pojedinci doprinose održavanju nejednakosti i društvenih nepravdi. Jer, u vremenu u kojem se bitke između dobra i zla doslovno odvijaju na našem pragu, ključno je osvestiti i razumeti sopstvenu ulogu i (ne)moć u kreiranju boljeg društva za sve.
0 Comments