Kroz ljude možeš videti svašta. Bez da pričaju, govore ti mnogo; šta vole, šta vide, šta im promiče, tužni su, srećni su, nestrpljivi, nespretni i spretni… Ili samo hodaju. Ili ne, ali ipak se kreću. Pa i ja, dok se krećem kroz staklo zapažam više. Uglavnom kadar nije ni zumiran, ali me ipak tera da posmatram dublje.
Ko zna koliko sati x 60 minuta x 60 sekundi x 30-ak slika koliko oči vide, i tako svaki dan, a ti treba da izdvojiš neki trenutak. Zato je škljocanje kul.
Pitala me jedna osoba koju sam upoznao na putovanju: „Zašto ti putuješ?”
Prošlo kroz sočiva do filma 2022. godine.
Peća
0 Comments