Nevena Jeremić je prisutna na beogradskoj DJ sceni u poslednjoj deceniji, a njene setove neretko imamo prilike da čujemo u mnogobrojnim barovima i klubovima u glavnom gradu. Najčešće, zvuk za koji je publika vezuje je disco, balearic, house, ali njen izbor muzike je od samog početka eklektičan i otvoren ka svim muzičkim žanrovima. Za ovih skoro deset godina, puštala je na mnogobrojnim festivalima i u većim klubovima, ali ono što joj najviše prija i gde najčešće možemo da slušamo njene setove su upravo manja i intimnija mesta. U predstojećem periodu imaćemo prilike da je vidimo i čujemo na mnogobrojnim događajima, ali onaj kom se posebno radujemo i na koji se Nevena vraća, nakon što je nastupila 2021. godine, je ovogodišnji Velvet na ostrvu Krk.
U susret nastupu razgovarale smo o setovima, odnosu sa publikom i dosadašnjem razvoju njene DJ karijere.
Nevena Jeremić
Reci mi malo više o svojim počecima, kako si se našla za DJ pultom?
Nevena Jeremić: Iako je u tom trenutku to bilo nešto što mi se duži vremenski period kretalo kroz misli, ideja da počnem da puštam muziku mi se stvorila tokom jednog od putovanja u Barselonu. Bila sam inspirisana nakon jedne žurke tamo i odlučila da napravim prvi korak u tom smeru. Uz splet nekih srećnih okolnosti, podršku prijatelja iz BURT-a, mog tima za trčanje, i DJ Iron-a smo napravili žurku u Monsun baru i praktično je odatle sve počelo. Sve je bilo spontano i bez nekog konkretnog plana, i puštala sam da se prirodno razvija iz jedne etape u drugu. Jedino što sam sve vreme htela je bilo da mogu da puštam muziku i sada, kada pogledam unazad, nerealno mi je da se sve to i desilo.
Ubrzo su posle tog nastupa krenuli veći gigovi, festivali i klubovi, pa sam tek posle par godina odlučila da fokus prebacim na manje klubove i barove, jer sam osetila da mi to više prija i odgovara mom senzibilitetu i muzici koju puštam. Ono što je ostalo isto za sve ovo vreme je entuzijazam i energija sa kojom pristupam muzici, a sve ostalo usput se dosta menjalo.
Pre 6 godina u intervjuu za Oblakoder si rekla da je tvoj stil eklektičan i da je to ono što puštaš, ali da se još uvek gradiš; kako bi ga sada opisala?
Rekla bih da je house bio moja baza od samog početka, s tim što se tokom vremena to mnogo proširilo i produbilo. Tokom godina je postajalo sve više raznoliko, otkrivala sam nove žanrove i bilo je raznih faza, ali ono što se najviše prepliće i prožima trenutno su house, disco, soul, afrička, latinska i brazilska muzika. Dve godine sam provela u Barseloni i pristup kvalitetnim prodavnicama ploča, poput Discos Paradiso mi je otvorio neke nove dimenzije.
Jedan period života tamo mi je obeležio i lockdown, i ono čega nisam bila svesna tad, a zapravo je bilo pozitivno u svemu tome, je da sam imala vremena da slušam muziku bez pritiska i razmišljanja o tome gde bih nešto mogla da pustim i šta će gde da odgovara. U tom periodu su mi nekako prirodno više odgovarali ambient, downtempo, balearic, soul – uglavnom sporije i manje klupski orijentisano. Ono što je proisteklo iz toga je bila daleko veća širina, i samim tim i mogućnost da se izrazim na više načina. Samim tim sam svoj zvuk mogla da prilagodim različitim situacijama i prostorima, a da ne odskačem od onoga što sam ja.
Eklektično je možda najbolji opis jer mi je bitno da me niko ne stavlja, a pre svega ja samu sebe, u neki kalup, jer se onda ograničavam i uskraćujem sebi da istražim nešto novo što će mi možda omogućiti da se izrazim na različite načine.
Kako balansiraš između onoga što ti želiš da pustiš na nekom nastupu i očekivanja publike?
Najviše je stvar osećaja i zato je vrlo subjektivno. Nekad se meni čini da sam mogla da izvedem set na potpuno drugačiji način, a zapravo je sve prošlo okej. Što sam duže u svemu ovome, nalazim bolje mehanizme da savladam svoje unutrašnje borbe i da se prepustim situaciji, ali nekad prosto ne uspem u tome (smeh). Na to dosta utiče pritisak koji sama sebi stvaram i uz više samopouzdanja svakako postaje lakše. To je ono što učim da prihvatim kao deo procesa.
Osećaj koji najviše volim je kad se stvori obostrano poverenje i onda postoji, pre svega, strpljenje za svaki deo seta, a isto tako i sloboda da podelim nešto što verujem da će publika imati želju da sasluša i da percipira i oseti na isti ili sličan način kao i ja. To se ne dešava uvek i jako su posebni momenti kada se dogodi.
Je li pamtiš neki nastup koji ti je u tom kontekstu poseban?
Definitivno mnogo puta u Liftu, to mi je jedno od dražih mesta gde volim da puštam. Prvi put kada sam puštala u Karmakomi mi je bilo jako posebno, jer sam donekle znala kontekst, ali nisam znala kako prostor izgleda niti išta i od trenutka kad sam ušla u klub sam osetila potpunu slobodu. Takođe, sa Luom kad smo puštali b2b u Karmakomi, kada je dolazio Esa, stvarno je bila neverovatna atmosfera od početka večeri. To je bio jedan od onih momenata kada se sve kockice sklope.
Nastup koji mi baš ostaje u sećanju je na festivalu Zero Beghe u Italiji prošle godine, koji se održava u jednoj vili u Toskani. Festival organizuje Pitaya Soundsystem, i čitav sklop festivala – od lokacije, lineup-a, publike do samog okruženja i generalno opuštenosti koja se oseća tokom ta tri dana defintivno doprinosi tome da mi je to trenutno omiljeni festival.
Pomenula si da voliš intimnije prostore, kako bi izgledalo savršeno mesto na kom bi puštala muziku?
Možda stvarno ta vila u Toskani (smeh). Ali pored toga, ako bih zamišljala idealno mesto gde bih ja nešto organizovala, verovatno bi bilo negde na plaži, pored mora, i u nekoj intimnijoj atmosferi.
Kakav ti je odnos prema b2b setovima? Znam da imaš iskustva u tome, ali koliko ti prijaju takvi setovi?
Najčešće im pristupam kao nekom eksperimentu i mogućnosti da se povežem sa drugom osobom. Pošto uglavnom puštam solo, to su mi, na neki način, iskakanja iz onoga što mi je standardno, ali mnogo volim da ih radim. Za početak, postoji momenat smanjene odgovornosti i pritiska (smeh). Zahteva određenu dozu poverenja i najčešće radim sa ljudima koje već dovoljno dobro poznajem muzički, pa mogu da budem prilično opuštena, iako nikad ne mogu da znam u kom smeru ćemo da odemo. Jako je lepa razmena i stvaraš sa tom osobom atmosferu, zajedno percipirate situaciju i samo predstavlja mogućnost da sa drugim komuniciraš na neki drugačiji način koji nije verbalni.
Radiš i mikseve za različite radio stanice, kako to doživljavaš u odnosu na setove u klubovima i barovima?
Za mene je to deljenje nečeg malo intimnijeg, jer uglavnom kada snimam mikseve, to je ili kod kuće ili sa muzikom koju biram dok sam kod kuće i apsolutno uživam u tome. Jedino se nekada dosta preopteretim, jer za mene svaki miks mora da ima određenu priču ili značenje, pa nepotrebno mnogo razmišljam, i onda nekada taj proces previše dugo traje. Ipak, na kraju moram da budem zadovoljna onim što je izašlo, i zapravo uvek dopustim kreativnom procesu da traje onoliko koliko treba da traje.
Ono što mi predstavlja problem je da snimam klupske mikseve, jer ne vidim previše poentu u tome. Teško mi je da prenesem tu energiju kada nema razmene sa ljudima. Isto tako, izbegavam i u klubu da snimam mikseve, jer vrlo često ono što se dešava tamo ima smisla u tom trenutku, a ako preslušavaš snimak kod kuće i nije ti poznat kontekst i situacija, mnogo toga može da nema smisla i da nema neki jasan flow.
Čiji setovi se tebi trenutno baš dopadaju? I u klubovima i ovako da slušaš kod kuće?
Postoje različiti mix series i record labels koje volim da pratim poput Life Classics, Planet Trip, Bar Part Time, Balearic Banana i mnogi drugi putem kojih saznajem za nova imena i slušam mixeve koje izbacuju. Pored toga, postoje DJ-evi poput Hunee, Antal, Marcelus Pittman, Esa, Kleo koje sam u poslednje vreme imala prilike da slušam i čiji setovi su me na različite načine inspirisali.
Kako gledaš na razvoj elektronske muzike u Srbiji i regionu tokom ovih godina, koliko si i sama deo scene?
Mislim da imamo baš mnogo talentovanih ljudi i kolektiva na sceni, što je neverovatno za ovako relativno mali prostor. Kada uporedimo sa drugim gradovima u Evropi, gde postoji značajno više mogućnosti, veći protok ljudi, broj klubova, kultura i slično – mi smo na istom nivou. Isto tako smatram i za region. Čini mi se i da je mnogo više devojaka odlučilo da se oproba u puštanju muzike, što je, rekla bih, neki pomak koji se napravio u tom smeru u odnosu na prethodne godine. Ono što sam takođe primetila jeste da postoji mnogo veće interesovanje kod stranaca da dođu ovde, zanima ih šta se to tačno ovde dešava i sa kakvom energijom mi pristupamo muzici, žurkama i provodu generalno.
Slušamo te na predstojećem Velvetu, kakvo te iskustvo vezuje za ovaj festival?
Puštala sam na Velvetu 2021. godine i bilo je strava, jedino što je pala kiša, pa je to malo poremetilo čitavu noć. Sada se baš radujem, mislim da je lineup nikada bolji. Super mi je što ima toliko ljudi iz čitavog regiona, što dosta ljudi iz Beograda pušta, a opet što ima toliko stranih kvalitetnih imena. Za mnoge sam baš uzbuđena što ću konačno moći da ih slušam.
Fotografije: Jelisaveta Ivković
0 Comments