Ako niste pratili prethodnih nekoliko epizoda svetskih trendova, bučni gitarski indie rok se vraća na velika vrata. Zovite ga vi kako želite, post hard core, emo, shoegaze, ali klinci sa zapada su ponovo postali interesantni ekipi koja je prethodnih nekoliko godina birala druže žanrove za slušanje ali i reklamiranje raznih proizvoda.
Bendovi kao što su Turnstile, Cindy Lee, Wednsday, Liquid Mike, MJ Lenderman, pored milionskih pregleda i strimova, postali su i zaštitna lica reklamnih kampanja kao i deo nominacija na Gremijima i drugim muzičkim nagradama. Takav zvuk ulazi u pop komercijalne vode, pa se često pop zvezde vataju gitara i u intervjuima naglašavaju njih kao uzore.
Mi smo navikli da kod nas svaki trend dođe sa 3 – 5 godina zakašnjenja, ali izgleda da se nešto dešava iza brda i izgleda da nećemo morati toliko da čekamo. Na relaciji Beograd – Sremski Karlovci nastao je bend Biskup zauvek. Sve ove malopre pomenute indie žanrove sublimirali su na EP-iju Kad bismo vratili vreme barem bar malo unazad… koji smo poslušali a i zaintrirgirla su nas natpisima o sebi na svojoj Bandcmap stranici:
„Zatočeni u podrumu kod Stevana, dva mlada momka odlučuju razmenom misli i ličnih neuspeha otići u neistraženo polje emocija svojih bivših ljubavi, te zvukom nostalgije ranih 2000-tih očarati i izabranu publiku vratiti u stanje bezbrižnosti, nekih boljih vremena, baš kao onog leta 2007. na moru u Bečićima.”
Zbog svega toga rešili smo da ih upoznamo, da nam se predstave i kažu šta žele, koji im je cilj i je li kul danas svirati emo.
Za početak predstavite bend, ko ste, odakle ste, otkud sve ovo?
Nastao je kao duo projekat od strane mene (Igor, Turbo Trans Turisti, ex. Neven), i Vladimira (Polywhy), relacija Beograd – Sremski Karlovci, sa idejom da pravimo indie emo muziku iz nama nostalgičnih ranih 00ih godina. U međuvremenu su nam se pridružili u lajv sastav Andy (Polywhy) i Luka (Monica).
Interesantno ime, je li postoji neko veće objašnjenje za njega, neka veća priča?
Super tajno.
Vaš bandcamp krije sjajan opis koji malo toga objašnjava koliko priča neku priču samu za sebe. Pa, za početak, kako je bilo u Bečićima 2007. godine?
Bečići. Sunce. So. More. Upoznavanje prve iteracije sebe i slušanje hitova na kompakt disku na putu do mora i nazad. Osećaj blagostanja. Verovatno poslednji put. Njen pogled. U daljini. Zauvek.
A sad ozbiljno, da li muzika može da bude ta spona i vremenska mašina koja vraća u prošlost i neka srećnija vremena? Da li je vama uspelo?
Može. I nama je uspelo. Možda. Puno pozitivnih rekacija.
Ovo je sve još uvek garaža i „oštro po ivicima”, ali s obzirom na melodiju i refrene, ali i svetski trend u kom ovakva muzika ima sve više fanova, da li postoji želja i tendencija da se izađe iz garaže pred veći broj publike?
Svakako. Imamo dosta planova što se audio-vizuelnih komponenata tiče, planiramo da iznesemo to, pa ko voli. Mi volimo.
Kakav je vaš odnos prema terminu i žanru emo u današnjem svetu, s obzirom da sam video na nekoliko mesta to uz vaše ime. U moje vreme, kad sam ja odrastao, to je bio krst koji mnogi nisu voleli da nose. Deluje mi da je sad situacija drugačija?
Ne interesuje nas previše žanrovska klasifikacija. Može da se protumači kao emo, kao indie, shoegaze (neke novije stvari) itd. Ima dosta različitih bendova koji se klasifikuju kao emo koji nemaju naročito veze sa time kako mi zvučimo.
Koje su teme koje vas još interesuju, da li je ovaj EP pravi presek ili samo delić interesovanja?
Jedina tema je patnja i bol, sve ostalo je između redova.
Šta se sve sluša da bi ovako bend zvučao?
Poslednja glavna inspiracija je bend iz Njujorka, Hotline TNT. Jedna od meni glavnih inspiracija je domaći bend VVHILE koji je nažalost trenutno neaktivan. Poseban shoutout za Stewart Copelanda koji mi je na snimanju bio najveća inspiracija za bubnjarske delove…
Gde vidite sebe na domaćoj sceni, s kim vaš zvuk i vaša pojava najbolje leži?
U suštini gde nas smeste. Mislim da je ovaj žanr usko povezan sa većinom danas čak i relativno popularnih žanrova muzike u svetu, tako da mislim da možemo da sviramo i sa podzemljem i na nekim većim festivalima. Gde se pronađemo, tu smo.
Šta je ono što fali domaćoj sceni i muzici, a sa čime ste baš zadovoljni ?
Ja mislim da fali širi spektrum muzike i žanrova koji utiču na bendove. Mislim da većina bendova, u kojoj god sceni ili žanru, crpi samo taj određeni žanr koji sviraju. Takođe, mislim da najviše fali sviranja i putovanja. Dosta bendova koje viđam sviraju samo ili u Beogradu, Zagrebu, ili na nekim festivalima po prostorima bivše Juge. Evropa ima dosta dobrih alternativnih bendova i mislim da je šteta ne upoznavati se ili otkrivati nove ljude i mogućnosti.
Kad će nešto novo, svirke, nove pesme?
Za nekoliko dana od ovog intervjua ulazimo u studio da snimimo još neke nove stvari, pa u zavisnosti od toga ćemo da se organizujemo i za koncerte. Ne sumnjam neka zima najranije.
Fotografije: Lea Bodor
0 Comments