Prošlog septembra, nakon dve duge godine koliko je pandemija virusa korona onemogućavala volontiranje, konačno su otvorena vrata svima nama koji smo bili željni da pomognemo različitim ustanovama, od kojih mnoge i zavise od svojih volontera. Ako bih morao da odgovorim šta je to što me je nagnalo da se prijavim kao volonter u Svratištu, rekao bih najpre – želja da pomognem. Potraga za svrhom uvek je prevrtljiva: taman kada sam svoje delanje svrsishodno usmerio ka pisanju i samostalnom objavljivanju zbirke, ona je iščezla, zajedno sa odštampanom knjigom. I nesumnjivo me je ovo lebdenje između dovelo do želje za volontiranjem. Uz to bih se pozvao na snažan citat esejiste Ralfa Emersona:
„Svrha života nije biti srećan, već koristan i saosećajan – svojim životom i načinom življenja težiti ka tome da se načini promena.”
Svratište za decu je jedan od tri programa Centra za integraciju mladih, njegovi korisnici su deca od 5 do 15 godina koja se nalaze u uličnoj situaciji. Moguće je prijaviti se kao volonter u okviru terenskog Programa obrazovanja, i u Svratištu za decu, koje se nalazi na dve lokacije: Zvezdara (Krfska 7), i Novi Beograd (Bulevar Arsenija Čarnojevića 145).
Pošto je Svratište mesto gde deca dobrovoljno dolaze, definitivno je i sama atmosfera drugačija u odnosu, na pimer, na domove i privremene ili trajne smeštaje gde deca borave odvojena od svojih porodica. Zbog toga je Svratište uvek toplo i prijatno okruženje gde radnici i volonteri zajedno sa decom saučestvuju u različitim aktivnostima. Ovo je bitno napomenuti zbog toga što se često zadesi da mnogi ljudi imaju želju za volontiranjem i radom sa decom – ali se plaše da bi to moglo biti iscrpljujuće po njih. No, doći ćemo i do konkretnih detalja šta tačno možete očekivati prilikom volontiranja u Svratištu.
Sam čin prijavljivanja za volontiranje vrlo je jednostavan: potrebno je popuniti formular Centra za integraciju mladih, potom ćete biti obavešteni od strane Koordinatora usluga Svratišta o sastanku, gde se upoznajete sa ostalim novopridošlim kolegama i detaljima o volontiranju. Potpisuje se volonterski ugovor u trajanju od tri meseca, a potom je moguće produžiti ga… iako je i sasvim prikladno da neko od prijavljenih odustane, ako dođe do uvida da ne uspeva da uskladi svoje obaveze sa volontiranjem, ili iz drugih razloga nije u mogućnosti da nastavi s ovom delatnošću.
Potrebno je odabrati smenu, jedan ili dva termina tokom nedelje u trajanju od 2 do 4 sata. Radno vreme Svratišta je od 8 ujutru do 6 sati uveče svakog dana, kao i tokom raspusta i praznika, što znači da su deca svakodnevno dobrodošla – kao i volonteri. Tokom trajanja školske godine obično dolaze pre i posle časova, najčešće od 11h do 13h, a potom i od 14h do 16h. Vikendom je drugačija situacija i teže je predvideti dolaske, a takođe je bitan faktor i godišnje doba, jer dece ima više tokom jesenjih i zimskih meseci kada je na ulici hladnije. Volonteri, naravno, shodno svojim obavezama mogu organizovati i dolaske, a odabir termina bitan je i zbog same dece jer se ona naviknu na nas i očekuju da se pojavimo
određenog dana u određeno vreme.
Aktivnosti volontera podrazumevaju niz radnji koje se obavljaju svakodnevno, ali i neke vanredne delatnosti koje sam volonter ili radnik Svratišta mogu predložiti. Među svakodnevnim aktivnostima su: pomoć deci pri odabiru odeće za kupanje, sortiranje garderobe koja stigne u vidu donacija od organizacija i građana, davanje obroka deci u kuhinji, deljenje užine prilikom odlaska u školu. Volonteri, zajedno sa radnicima, teže ka tome da aktivno rade sa decom na domaćim zadacima i vežbama za školsko gradivo.
Deca koja posećuju Svratište pretežno su romskog porekla i pored njihove životne situacije gde su im u neformalnim naseljima uskraćene neke osnovne ljudske potrebe, prosvetni sistem je oblikovan tako da ih uglavnom zanemaruje. Mnogi od njih imaju izrazitu želju za znanjem, ali ne
dobijaju posvećenost od strane prosvetnih radnika, koja je neophodna da bi se iskorenile neke loše navike kad je u pitanju učenje i organizacija vremena.
Pre svega, neophodno je ustanoviti da se proces podučavanja druge osobe, a pogotovo deteta, oslanja najpre na temelj poznavanja toga kako se nešto uči i saznaje. Svaki radnik i radnica suočavaju se sa ovom idejom, sa konceptom učenja po sebi, gde je neophodno da proniknemo u mehanizme podučavanja da bismo određeno znanje, koje mi uzimamo za gotovo, preneli drugima. U naizgled banalnim pitanjima koja deca postavljaju, kako i zašto, shvatamo da ni sami često ne znamo da dođemo do brzog, smislenog odgovora. U tome, zapravo, leži draž rada sa
decom, jer odavno naučene koncepte uspevamo da preisputujemo, dok sami pokušavamo to znanje da prenesemo.
Naravno, pored vežbi i učenja, deci je potrebna i kreativna stimulacija, te se veoma često održavaju radionice crtanja, slikanja, pravili smo i radionice fotografije, face-paint događaje i slično. Deci su u Svratištu obezbeđeni materijali za ovakve aktivnosti, uz društvene igre, slikovnice, knjige i igračke. Po inicijativi volontera, ili izražene želje od strane dece, može se organizovati i zajedničko pravljenje palačinki ili kolača, kao zamena za užinu. Starija deca tinejdžerskog uzrasta navikla su da pomažu oko kuće i da spremaju hranu, te se uvek i ponude da pomognu oko pravljenja jela.
Postoje i razne vanredne aktivnosti poput odlaska u pozorište ili muzej, ali i pored svega navedenog, ipak je ključna stavka, vezivno tkivo svih delatnosti – interakcija sa decom i želja da im svojim prisustvom, pažnjom i strpljenjem, omogućimo da imaju prijatno detinjstvo. Naravno,
deca imaju i određena zaduženja u Svratištu kako bi stekla neke zdrave navike, kao što su čišćenje stola nakon jela, odlaganje sudova u sudo-mašinu, ali i vođenje računa o higijeni prostora u kupatilu, radionici i dnevnom boravku. Uloga volontera ovde je da ih usmerava ka tome, pomogne po potrebi, ali bez potpunog preuzimanja njihove odgovornosti za ovakve delatnosti jer se time podstiču loše navike.
Svakako, deca su najčešće uredna i postupaju shodno pravilima Svratišta, jer i sami žele da budu deo jedne zajednice koja ima pozitivan uticaj
na njih. Odnos prema deci uvek je dvostran, tako da treba imati na umu njihove potrebe, ali isto tako i postavljati određene granice, koje će oni uvek testirati jer je to priroda dečije (pa i ljudske) znatiželje. Raditi sa njima, kao volonter, u tom smislu jeste plemenito.
Izazovno – da, ali i izuzetno životodavno iskustvo gde obe strane dobijaju mogućnost da rastu. Nažalost, zbog nedostatka dubljih društvenih reformi, pogotovo u okviru socijalne zaštite u Srbiji, teško je napraviti drastične promene svojim samostalnim uplivom. Ali iako možda ne
postoje vidljive, opipljive naznake da činimo razliku, ta struja kretanja motivišuće snage da se pomogne nekome ko je ugrožen – ipak uspeva da načini promenu… u nama, i u deci sa kojom radimo.
Fotografije: Stefan Gašić
0 Comments