Osnivač benda Death in Vegas, Richard Fearless, u subotu 8. marta nastupa u Karmakomi. Richard će izvesti produženi di-džej set u pratnji Sache Mamba i Vlade Janjića. Fearless, pravo prezime Maguire, može da se pohvali neobičnom biografijom koja uključuje odrastanje u Africi i prva sećanja uz gramofon dok njegovi roditelji plešu, kaljenje u Reckless Records i Mr Bongo prodavnicama ploča, rezidencijama u klubovima The Job, Blood Sugar, Saber Sonic i kasnije Haywire Party, remiks Chris & Cosey za njegovu koprodukciju Sashe Grey, koji je kasnije predstavljen u sagi Nemoguća misija sa Tomom Kruzom.
Uoči žurke u Beogradu razgovarali smo sa muzičarem o prvim momentima uz gramofon, klubovima koji su obeležili njegovu karijeru, saradnicima i di-džejevima koji su ga inspirisali.
Richard Fearless
Ljudi Vas ovde poznaju uglavnom kroz vaše poduhvate sa bendom Death in Vegas. S obzirom da ćete raditi DJ set u Karmakomi, možete li u nekoliko reči da opišete svoje DJ putovanje koje je počelo 90-ih? Derrick May, Dave Angel, Weatherall – svi su bili tu kada ste počeli.
Richard Fearless: Odrastao sam u Africi u kući u kojoj je gramofon stajao na magičnom mestu. Jedno od mojih najdražih sećanja iz detinjstva je puštanje ploča i gledanje mojih roditelja kako plešu. Moj otac je u Irskoj kao mladić učestvovao na takmičenju u čudnom plesu, a moja majka je vežbala tradicionalni škotski ples. Kasnije je nastupala na Hajlendskim igrama, tako da su oboje voleli da se zavrte. Ali, jasno se sećam čarobnog osećaja kada pustim ploču i razigram ljude.
Kao mlad počeo sam da pratim bendove kao što su Loop, Felt i My Bloody Valentine sa svojim starijim rođakom. Radio sam u prodavnicama ploča Reckless Records i Mr Bongo, a zatim sam na umetničkom koledžu koristio svoju stipendiju da kupim gramofone. Acid House je počinjao i zgrada u kojoj sam živeo ubrzo je postala mesto za aftere sa prijateljima i duge miks sesije u ranim jutranjim časovima.
Kako je dalje tekao vaš put?
Otprilike u to vreme zamolili su me da budem jedan od rezidenata u The Job klubu u Sohou. Klub je bio fantastičan, j**eno lud i tamo sam mogao da puštam sa ljudima kao što su Dave Angel, Claude Young, Andrew Weatherall. Uvek me je privlačio leftfield tehno, brain dance Black Dog, Rephlex i posebno mašinski fank Detroita, UR, Interdimensional Transmissions. Jedini britanski DJ kojeg sam uhvatio u svakoj prilici bio je Andrew Weatherall. Andrew je definisao sve što sam ja voleo, Throbbing Gristle, Dub, hard as nails tehno, elektro. Uvek sam voleo Endrjuovu težu stranu i izlazio bih kad god sam mogao u njegove klubove Blood Sugar, Saber Sonic i kasnije Haywire Party. Tada me je preuzeo i zastupao Endrjuov partner/agent koji je u to vreme sa njim vodio Haywire Parties. Mnogo godina kasnije uzeo sam slobodnu sobu u njegovom legendarnom studiju Rotters Golf Club, gde sam napisao album Trans-Love Energies.
Koliko su ti rezidenture, poput one u Heavenly Socialu, bile važne za Vašu karijeru i na koji način su uticale na Vaš stil i pristup DJ-ingu?
Pred kraj mog boravka u Umetničkoj školi osnovao sam Death in Vegas, a onda su me ubrzo nakon toga zamolili da budem jedan od rezidenata u Heavenly Social sa The Chemical Brothers i Jonom Carterom. Jon je više zaljubljen u svoju Raggu, The Chems u svoja s**nja, a ja više u tehno i elektro. Klub je trajao tri godine umalo nas je sve ubio iz raznih ludačkih razloga. Ali kao DJ iskustvo je bilo neprocenjivo. Puštali bismo svake nedelje ili intro, u prajm tajmu ili u završnom setu. Kada puštam, idem na malo putovanje i najsrećniji sam kada puštam dugi set. U muzičkom smislu uvek su me privlačile te neobične ploče, ali ipak na kraju dana samo želim da nateram ljude da plešu. Trenutno vodim klub pod nazivom Goo sa Danielom Averyjem u kojem nas dvojica sviramo cele noći koncentrisani na tripi zvuke iz naše kolekcije. Upravo se spremam da započnem novo dub veče u istočnom Londonu.
Objavili ste različite stvari – od Silent Servanta, Legowelta i Daniela Averyja, da spomenemo samo neke, za svoju izdavačku kuću. Koje izdanje iz prošlosti biste voleli da ste Vi objavili?
Ø, Punctum, TM 404, Basic Channel, Grouper, Bee Mask, Ramleh, Bochum Welt……
Kakva ste iskustva stekli na nedavnim svirkama?
Osećam se ponizno što sam i dalje u poziciji da ovo radim više od tri decenije i iskreno volim to što radim. Kako starim, moj stav prema di-džejingu je postao ozbiljniji, sve više džedajski. Shvatam da sve više ulazim u stanje transa kada puštam. Nikada nisam puštao b2b dok Daniel i ja nismo započeli Goo jer sam više voleo da radim produžene setove sam, ali sada volim da puštam sa Danijelom. To je mnogo reakcionarniji način di-džejinga jer se stalno izigravamo. Jedan gura drugog ili će pratititi ili će se povući, što zaista doprinosi magiji Goo-a.
Kako se nova publika širom sveta odnosi prema Vama?
Ha! Manje ljudi mi govori da se smejem kad puštam. Kao di-džej koji pušta samo vinil vidim da ljudi odlepljuju za tim, što je slatko.
Ima li novih posebnih trenutaka kojih se rado sećate?
Poslednji Goo koji smo uradili u The Pickle Factory je bio magičan. Puštao sam sa Danijelom u White Hotelu u Mančesteru i našem novom škotskom domu za Goo. Berkeley Suite je bio lud! Ništa nije bolje od škotske publike, totalni šampioni!
Taj čuveni remiks Chris & Cosey, kako se to dogodilo?
Cosey sam sreo nekoliko puta na umetničkim izložbama, ali kao veliki obožavalac svaki put bih se zaledio. Kada sam uradio album sa Sashom Grey, predložio sam da Chris & Cosey remiksuju jednu od pesama „Consequences of Love”. Sasha je sarađivala sa Throbbing Gristle na Final Report-u, poznavala ih je i pitala u naše ime. Tako da Sashi mogu da zahvalim za taj remiks.
Death in Vegas – Consequences of Love (Chris & Cosey Remix).
Pozovite beogradsku publiku na svoj set sa jednom pesmom?
0 Comments