fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Kanye West – između genijalca i antisemite

Možemo li razdvojiti umetnika od svog dela?

31. January 2023

Kanje Vest je oduvek bio sklon kontroverzi, no da bismo shvatili šta je to što ga čini primamljivim kao izvođača koji je nesumnjivo uticao na brojne generacije muzičara različitih žanrova, moramo da saznamo šta je to što ga gura ka pobunjeništvu.

U knjizi „Doktor Faustus“, Tomas Man govori da je umetnik brat zločinca i ludaka. Takođe, Fuko govori kako je geniju i ludaku zajedničko to što su nezavisni, i što definišu sopstvenu realnost izvan domašaja spoljašnjeg autoriteta, gde se pobuna protiv istog uspostavlja kao vrhunski estetski čin.

Netflix dokumentarac „Jeen-Yuhs“ većim delom prati početak Kanjeove karijere, i baca svetlo na određene mehanizme koji su mu omogućili da se probije kao reper, i da uostalom postane veći od mnogih izvođača za koje je pravio bitove, pre toga. Takođe, film nam obelodanjuje gotovo patološku (ali svakako divljenja vrednu) sklonost ka tvrdoglavoj potrebi da svoju ideju pretvori u delo, po svaku cenu. Uz veliku podršku svoje majke, koja je bila njegov jedini oslonac, Kanje uspeva da se probije sa albumom „The College Dropout“, time otvarajući svoj put ka mejnstrimu.

No, pored svojeglavosti i očigledne narcisoidnosti, Kanje je dugi niz godina ostao bez dijagnoze bipolarnog poremećaja koju dobija tek 2016. godine, na vrhuncu svoje karijere. Činjenica je da je sa gubitkom majke izgubio i jedinu osobu koja je uspevala da ga drži prizemnim, poniznim, a dvojaka priroda ove bolesti – uz sklonost ka snažnoj potrebi za stvaranjem – uslovila je nastanak velikog niza albuma kao što su „808s and Heartbreak“ i „Yeezus“ koji su nesumnjivo jedni od eksperimentalnijih u njegovoj diskografiji, i definitivno su ostavili veliki uticaj na hip-hop scenu. Međutim, album na koji želimo da se fokusiramo ovde jeste „The Life of Pablo“ (TLOP), koji je, pored svojih kontroverzi, ipak zanimljiv slučaj predstavljanja albuma u ranoj fazi ere striming servisa.

Naime, album je najpre bio dostupan ekskluzivno na Tidal platformi, koju je tada još uvek posedovao Jay-Z, dugogodišnji Kanjeov prijatelj. Ovo je uslovilo kontroverzu jer Tidal ni tada nije imao ogromnu bazu korisnika, a sam potez su čak i njegovi veliki fanovi prezreli jer su smatrali da moraju da se priklone striming servisu koji im nije potreban. Ali Kanje je uvek dvojak u svojoj nameri: s jedne strane jeste utilizovao novitet striming platformi i usmeravao svoje fanove da postanu korisnici (album je zadobio 250 miliona strimova u 10 dana na servisu), ali je sa druge na kreativan način iskoristio potencijal platforme. Pošto je TLOP bio dostupan samo digitalno, njegova prisutnost je podložna promenama: Kanje je to iskoristio kako bi posle nekog vremena izmenio album, doradio neke numere, izbacio pojedine segmente, izmenio miks određenih instrumenata, i dodao novu pesmu kojom završava album na prikladniji način.

Samim tim, donekle se razjašnjava misterija naslova, Pablo je verovatno aluzija na Pabla Pikasa, te Kanje ovde sebe smatra naslednikom slikara apstraktne umetnosti, gde album doživljava kao platno koje se vremenom može modifikovati, a sama platforma – u ovom slučaju Tidal – dala mu je adekvatne alatke.

Dakle, u pokušaju da obelodanimo genij Kanjeovog dela, pre no što pređemo na ludilo, bitno je osvrnuti se ne samo na gotov proizvod, već na proces. Posle TLOP-a Kanje je našao novu alatku: nedovršene albume izvodio je u vidu žurki/sesija slušanja, gde je pred fanovima i odabranom publikom izvodio dotad stvorene pesme, a potom ih, do naredne sesije, ispravljao i korigovao u odnosu na reakciju. Ovakav otvoren proces javnog nastupa i kreiranja nije često viđen među mejnstrim umetnicima, koji se umnogome trude da javnosti prikažu zaokruženo, potpuno, gotovo savršeno delo. Time što nam nudi svoje „otpatke“ nedovršenih pesama, Kanje daje izjavu o samom procesu koji postaje umetnički čin za sebe.

Na sličnu situaciju nailazimo i kod njegova dva poslednja albuma, „Donda“ i „Donda 2“. prvi u ovom nizu doživeo je drastične izmene posle nekoliko meseci, gde je Kanje potpuno izmenio redosled pesama, i dodao još nekoliko novih, na već obiman broj postojećih. Među kritičarima i fanovima ključna zamerka je bila to što je album naduven sadržajem, gubi direkciju, ima viška sala čije bi sečenje definitivno dovelo do ugodnijeg iskustva slušanja. U ovom slučaju Kanje očigledno nije slušao publiku, već je otišao u suprotnom smeru, vođen pobunjeničkim instinktom. Sa albumom „Donda 2“, koji i posle godinu dana još uvek nije završen, odlazi još dublje u mutne vode gde se gubi granica između kreativnog objavljivanja albuma, i prevare sopstvene publike.

Kanje je odlučio da izbaci album ekskluzivno na Stem player uređaju, spravi koja ima mogućnost razdvajanja elemenata pesme na različite ćelije, za „svega“ 200 dolara. Njegova izjava u kojoj govori da je muzička industrija predatorski nastrojena prema umetnicima, te da želi da preuzme stvar u svoje ruke, deluje pomalo licemerno kad se uzme u obzir činjenica da on, kao jedan od najbogatijih muzičara, predatorski zahteva od svojih fanova da izdvoje veliku sumu novca za jedan album. A potom i činjenica da je u pitanju album koji još uvek nije dovršen, predstavlja konačni ekser u kovčegu dileme gde prestaje umetnost, a gde počinje korporatizacija sopstvenih kreativnih sposobnosti radi uvećanja profita.

Prema DSM-V priručniku, odlike manične epizode bipolarnog poremećaja podrazumevaju neke od sledećih simptoma:

– Izrazito povećan osećaj sopstvene grandioznosti
– Smanjena potreba za snom
– Veća pričjlivost i potreba za produženim razgovorom
– Velika angažovanost u aktivnostima koje imaju veliki potencijal za bolne posledice

Pomno prateći intervjue u prethodnih par godina, tačno se može primetiti na kojoj poluperiodi svog bipolarnog poremećaja Kanje orbitira. I ovo je ključna činjenica u razrešavanju dileme: da li je Kanje zapravo nacista i antisemita kakvim ga sad nazivaju? Pomenuli smo sklonost kontroverzi, ali jedno je čin oduzimanja mikrofona Tejlor Svift da bi rekao kako Beyonce zaslužuje nagradu, a drugo je gostovanje u podkastu Aleksa Džounsa, osobe kojoj je YouTube obrisao kanal zbog širenja dezinformacija i panike… osobe koja je rekla da hemikalije u vodi čine da žabe postanu gej. Međutim, pored njegovih šokantnih izjava, ipak je čak i on bio iznenađen Kanjeovim rečima gde pominje kako voli sve ljude, i naročito Hitlera, a ovlaš se dotakao i sumnje u postojanje holokausta.

Posle ovog skandala, njegovi fanovi su r/Kanye subreddit pretvorili u mesto širenja proverenih informacija o holokastu, u znak protesta protiv muzičara kojeg su nekad izuzetno cenili. Opšta osuda ljudi na internetu govori o tome da čak i pored smanjenja stigme prema govoru o mentalnom zdravlju, ipak nismo potpuno slomili te okove da bismo mogli da govorimo o napretku, prihvatanju i opraštanju. Osim ako ovo nije Kanjeov razrađeni plan da ga svi prezru, onda je činjenica da iz njega progovora mentalna bolest ukombinovana sa jednim izuzetno opasnim faktorom: šapatom ljudi koji ga okružuju. A činjenica je da osobe koje pate od bipolarnog poremećaja bivaju više sklone sumanutim idejama, i verovanju u teorije zavere.

Čak i kad se osvrnemo na neke od ranijih šokantnih izjava (jedna u kojoj je izjavio kako je ropstvo Afroamerikanaca bilo njihov sopstveni izbor), možemo ustanoviti shemu propagiranja suludih ideja, u ovom slučaju i prikaz internalizovane mizoginije i rasizma. Na ovo se oslanja i njegova podrška Donaldu Trampu tokom kandidature 2016. godine, dok je sada nakon Trampove vladavine postalo očigledno koliko jedna moćna osoba svojim izjavama može uticati na mase podložne uticaju. Ali dosad je Kanje prolazio gotovo neozleđeno iz svih drama, makar na nivou podrške fanova i saradnje sa brendovima. Nakon legalne promene imena u „Ye“ tokom 2021. godine, dolazi do značajnije promene u ponašanju, kao da je time Kanje omogućio sebi delanje pod alter-egom, ili makar drugom personom, da opravda svoje ispade nastale pod uticajem svoje bolesti. Konkretno u ovom tekstu i dalje ga zovemo prvobitnim imenom, jer se veći deo njegovog stvaralaštva nalazi upravo pod njim, međutim – da li ćemo u jednom trenutku morati zapravo da i mi sami napravimo tu distinkciju između ove dve persone, i da se suočimo s činjenicom da je zajedno sa svojim imenom, Kanje Vest iščezao?

Ključni argument većine, s kojim se možemo složiti, jeste da čak iako Kanje pati od mentalne bolesti, i dalje poseduje izuzetan uticaj zbog svoje popularnosti, i da svojim rečima definitivno pravi veliku štetu. Da li je Kanje antisemita? Verovatno nije, ali to ne znači da njegove izjave ne mogu biti antisemitske. Prava opasnost dolazi od šapata ljudi koji ga okružuju i koji koriste njega kao platformu za širenje svojih opasnih ideja, te je ključno da napravimo ovu distinkciju pre direktne osude. Treba uzeti u obzir da se bipolarni poremećaj i doživljava dvojako s razlogom, jer je sigurno i omogućio Kanjeu da tvrdoglavo juri uspeh po svaku cenu, ne slušajući druge. Dakle, na reči da nikad neće postati reper, uspeo je u svojoj nameri; istu prepreku je prevazišao kad su mu govorili da nije dovoljno dobar biznismen za modnu industriju… da li nas onda čudi kad je istom linijom otpora (ili borbe protiv istog) postavio kandidaturu za predsednika Sjedinjenih Američkih Država?

Pitanje s početka, doduše, ostaje retorsko – jer se ne može dati jasan odgovor da li je moguće razdvojiti umetnika od dela. Pozitivistički pristup tumačenja podrazumeva da uzimamo biografske podatke kao ključne, ali delo često ume da živi samostalno, i da funkcioniše izolovano čak i od autorove namere, omogućavajući ambivalentna tumačenja koja daju dubinu tamo gde bi biografski pristup suzio na samo jednu mogućnost. Čak i da ne izbaci novi album, Kanje Vest je iza sebe ostavio pozamašan broj sjajnih albuma koji izdržavaju teret vremena, i koji će ostati bitni bez obzira na pokušaje da se retro-aktivno izopači njihovo značenje učitavanjem njegovih trenutnih izjava u stare stihove.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *