U savremenom svetu usled vrtoglavog razvoja tehnologije menjaju se mnogi segmenti života, pa i sam način na koji živimo. Razvijaju se i menjaju različite oblasti i industrije, od medicine, preko marketinga, komunikacija, do muzike. Ukoliko niste pasionirani slušalac klasične muzike, vrlo je verovatno da već dugo niste imali priliku da čujete neku klavirsku kompoziciju. U moru elektronike, raznih efekata i albuma komponovanih u kompjuterskim programima, nije ni čudo. A onda na scenu nastupa Klavirsko nebo.
Klavirsko nebo je projekat posvećen novoj klavirskoj muzici Srbije, koji su pre godinu dana pokrenuli Pop Depresija i Kišobran u saradnji sa LP Duom. Inspirisani muzikom koju stvaraju ili interpretiraju Nils Fram, Maks Rihter, Hauška, Olafur Arnalds, Lubomir Melnik, Jan Tirsen, Piter Broderik, Majkl Prajs, LP Duo, Branka Parlić, Tim Heker, Ilja Bešelvi… i pod velikom uticajem nasleđa Filipa Glasa i Erika Satija, pokrenuli su akciju koja je imala za cilj da na površinu izvuče srpske kompozitore za solo klavir i pijaniste da predstave svoju muziku, impovizacije, kolaže i osećanja. Poslednjih dana 2017. godine raspisali su konkurs Klavirsko nebo i pozvali kompozitore iz Srbije da pošalju svoje nove radove napisane za klavir. Krajem septembra ove godine objavljena je komilacija “Klavirsko nebo: Nova muzika kompozitora iz Srbije” na kojoj se nalazi 17 kompozicija koje na najbolji način prenose duh ovog vremena i značaj koji klavir ima u savremenoj muzici XXI veka. Kako bismo vam što bolje predstavili ovaj projekat, razgovarali smo sa Ivanom Lončarevićem ispred Pop Depresije.
Fotografija: Andrea Vajda Bauk
Kako ste došli na ideju za konkurs klavirsko nebo?
Poslednje 3-4 godine pre većine koncerata koje organizujem puštam album “Piano Nights” grupe Bohren & Der Club of Gore. Reakcije su uglavom bile pozitivne, a meni je to pomoglo da shvatim kako pretežno rokenrol publika reaguje kada je u koncert uvedeš na malo drugačiji način. Zanimljivo je da to isto rade i Pearl Jam – pre svakog njihovog koncerta, poslednja numera koja se emituje sa razglasa, kao neki intro, jeste “Metamorphosis 2” Philipa Glassa. Nekako u isto vreme počeo sam da pravim mikstejpove nove klavirske muzike. Do danas ih je 12. Vremenom sam u te “Piano Night mikseve” počeo da ubacujem i kompozicije domaćih autora i sledeći korak je nekako bio logičan: da sami ponudimo izbor nove klavirske muzike za koji smatramo da je specifičan.
Zašto baš kompozicije za klavir?
Harfa još nije postala dostupna svima na način na koji je to klavir 🙂 Šalim se, klavir za mene ima neku posebnu moć. Kroz ceo život prolaziš i ložiš se na gitaru, ali klavir je magična sprava. Način na koji se zvuk stvara, složenost mehanizma i jednostavnost pokreta, mogućnosti koje pruža kako da se “moduje”, pa onda efekat koji zvuk iz klavira izaziva. Sećam se prva dva CD-a koja sam kupio pre par miliona godina – “Born in the USA” Brusa Springstina i Ivo Pogorelić koji svira Šopena.
Kako će se ovaj projekat dalje razvijati?
Za koji dan objavićemo CD i raspisati novi konkurs. Organizovaćemo promocije Klavirskog neba po Srbiji. Plan je da napravimo zajednicu koja će moći da pomogne kompozitorima i pijanistima oko svega za šta im je pomoć potrebna, a mi možemo nešto da učinimo.
Koliki broj kompozicija se nalazi na projektu i ko su sve učesnici?
U finalni izbor je ušlo 17 kompozicija, autori su Jovana Backović, Stefan Simonović, Milica Tegeltija i Luka Ignjatović, Svetlana Govorković (Monamie), Ilija Ludvig, Petar Stevanović (Ljubičice), Milica Predolac, Andrej Negić, Marko Marić, Veljko Nenadić, Tijana Mićović, Marija Živanov, Jan Nemeček, Pavle Popov, Vladislav Rac, Dušan Gajić i Ana Ćurčin.
Kakve su bile prijave za konkurs i kako ste procenili ko će se naći na kompilaciji, a ko ne?
Na konkurs je stiglo više od 70 kompozicija, a neki uži izbor su, uz mene, napravili Svetlana Đolović (Radio Aparat) i Andrija Pavlović i Sonja Lončar (LP Duo). Moja ideja je bila da napravim kompilaciju/mikstejp koja će moći da se sluša u kontinuitetu. Morao sam da prilagodim tu ideju na razne načine da bi mogla da funkcioniše. Drugi limitirajući faktor bila je dužina CD-a, tako da je na kraju “Klavirsko nebo” svedeno na 64 minuta. Odgovornost i kritike za finalni izbor snosim sam, a pohvale svi zajedno.
Kakva je klavirska scena u Srbiji? A kakva kada govorimo o neoklasici baziranoj na klavirskoj muzici?
Za one koji žele da prate i slušaju – zanimljiva i uzbudljiva. U nekoj bliskoj budućnosti klavirske albume sa autorskim kompozicijama će objaviti Dejan Ilijić (EYOT), Andrija Pavlović (LP Duo), Pavle Popov… uz nekoliko zaista neverovatnih pijanista zbog kojih smo počastvovai što žive i nastupaju u Srbiji – Branka Parlić pre svih – baš je uzbudljivo vreme pred nama. Što se klasične muzike i autora u širem smislu tiče, maštam o mladim ljudima koji će biti talentovani kao Ljubica Marić, Aleksandra Vrebalov, Isidora Žebeljan, Nataša Bogojević, Miloš Petrović… Mislim da sam negde video da će uskoro biti reizdata Petrovićeva “Istorija Vizantije” – voleo bih da tome bude dat značaj kakvo to delo zaslužuje.
Da li ima prostora za nastupe? I da li je publika zainteresovana?
Svakako da je utisak drugačiji kada je “pravi” klavir taj na kome se svira. Ali u današnje vreme sve može da bude prostor za sviranje, a i električni klaviri su sasvim prihvatljiva opcija. Ne mislim da je publika manje zainteresovana za klasičnu muziku u odnosu na neku drugu vrstu muzike. Mislim da je sve pitanje procene kome se obraćate i na koji način.
Kakvi su utisci generalno što se tiče konkursa – kakve su bile reakcije javnosti, muzičara i mladih koji su se prijavili?
Oduševljen sam kompozicijama koje su stigle i prilikom da uopšte mogu da pravim izbor u skladu sa svojim snovima i pričom koju sam hteo da ispričam kroz muziku. Reakcije javnosti su do sada bile izuzetno pozitivne, muzičari, i mladi i stariji, koji su se prijavili su bili izuzetni profesionalni, uz entuzijazam koji je preduslov da ova ideja uopšte može da se izgura na pravi način.
Tizer za Klavirsko nebo možete čuti ovde:
Celu kompilaciju možete poslušati putem ovog linka.
Oblakoder je razgovarao i sa nekoliko mladih muzičara i kompozitora, čije su kompozicije deo Klavirskog neba. Predstavljamo vam Pavla Popova, o kome je Oblakoder već pisao, kao i MIlicu Tegeltiju i Milicu Predolac.
Pavle Popov, 28 godina, Osnovne studije teorije muzike i kontrabas, trenutno na Master studijama na odseku jazz kontrabas
Fotografija: Srđan Veljović
Šta je bilo inspiracija za tvoju kompoziciju?
Kompozicija “Japanski Vrt” je jedna od retkih ideja za koju sam od početka imao konkretnu viziju kako treba da zvuči. Ona govori o jednom zamišljenom mestu, gde je život spor i jednostavan, o jednom malom vrtu sa potokom, negde u Japanu.
Da li inače pišeš kompozicije za klavir? Da li si se ranije oprobao u komponovanju?
Komponovanje je nešto čime se bavim svakodnevno, ne samo na klaviru, već i na još nekoliko instrumenata, kao i kompjuterskim manipulacijama zvuka.
Da li se baviš muzikom i da li imaš želju da se u budućnosti baviš klavirskom ili klasičnom muzikom?
Muzika je moj život, ona je za mene suština, naravno da ću nastaviti da se bavim.
Kako doživljavaš muzičku scenu Srbije?
Teško je govoriti o muzičkoj sceni, a pogotovo umetničkoj u Srbiji. Moja muzika je autorska i specifična u izrazu, pa samim tim zahteva veću pažnju publike i upućenost u nove umetničke tokove, a takvu vrstu publike je moguće očekivati u kulturnim institucijama, koje su moj prvi izbor za održavanje nastupa.
Milica Tegeltija, 29 godina, FMU
Šta je bilo inspiracija za tvoju kompoziciju?
Inspiracija za kompoziciju “Pavana” dolazila je sa više strana. Prvi impuls došao je iz emotivnog stanja u kojem sam se u tom trenutku nalazila. U to vreme sam dosta slušala muziku Morisa Ravela što je sigurno imalo uticaja. Kompozicija “Pavana” je originalno zamišljena za dva klavira i posvećena jedinstvenom sastavu LP Duo. Dovoljno je bilo da maštam o tome kako oni to sviraju i ideje su same navirale i letele kao kokice na vrelom ulju ☺.
Konkurs “Klavirsko nebo” davao je mogućnost uključivanja još nekog instrumenta pored klavira, pa sam imala dobar “izgovor” da pozovem na saradnju jednog od vodećih muzičara sa domaće jazz scene, saksofonistu Luku Ignjatovića. Kad bih ja inače svirala s njim? Šalu na stranu, njemu se na sreću zaista svidela muzika koju pravim, tako da smo pored “Pavane” snimili i kompoziciju “Cassiopeia”, a uskoro ćemo snimiti još jednu koju sam nazvala “Vodopad”.
Da li inače pišeš kompozicije za klavir? Da li si se ranije oprobala u komponovanju?
Nedavno sam objavila svoje prvo autorsko izdanje klavirskih kompozicija pod nazivom “Igra” koje se može čuti i preuzeti na bandcamp-u.
Da li se baviš muzikom i da li imaš želju da se u budućnosti baviš klavirskom ili klasičnom muzikom?
Bavljenje muzikom je moj poziv, a muzička škola gde predajem moja utopija.
Kako doživljavaš muzičku scenu Srbije?
Muzička scena Srbije je toliko bogata, toliko pasioniranih muzičara poznajem. Ono što je potrebno, to je više ljudi koji će imati viziju, okupiti muzičare oko neke ideje, snimiti ih kvalitetno, objaviti to i inicirati dobre stvari.
Milica Predolac, 28 godina, Master – klavira na FMU u Beogradu
Šta je bilo inspiracija za tvoju kompoziciju?
Delo je inspirisano fiktivnim likom Varvarom koji sam razvijala dok sam komponovala, a ona se, kao i svi, na svom usamljeničkom putu kroz stepu suočava sa svim onim stvarima koje te snađu kad si sam i rešen da pobeđuješ.
Da li inače pišeš kompozicije za klavir? Da li si se ranije oprobala u komponovanju?
Varvara je prvo delo koje sam zapisala, to jest, prvo (meni) ozbiljno delo.
Da li se baviš muzikom i da li imaš želju da se u budućnosti baviš klavirskom ili klasičnom muzikom?
Bavim se muzikom s obzirom da sam pijanista i kada komponujem ne ograničavam se na neki specifičan žanr, već od znanja i inspiracije koje imam napravim nešto sebi svojstveno.
Kako doživljavaš muzičku scenu Srbije?
Klasična ( u najširem smislu) muzička scena u Srbiji naravno nije dovoljno cenjena, ali sve više se mladim (i starim) kompozitorima i muzičarima pruža prilika da svoje umeće predstave na festivalima, konkursima i slično.
0 Comments