fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Lazar Mečanin o muzičkom projektu There There

O There There projektu, opasnim frekvencijama, inspiraciji i stvaralaštvu

26. October 2021

There There je muzički projekat oformljen u Beogradu od strane muzičkog entuzijaste, Lazara Mečanina. Prvo EP izdanje Phases je dalo prikaz jednostavnih lo-fi numera koje su uživo izvedene na festivalu Prepad u Kulturnom centru Beograda. Ove godine, Lazar je odlučio da pruži slušaocima zreliji i ozbiljniji materijal na novom albumu Dangerous Frequencies. Kroz široki dijapazon eksperimenata u pesmama, dobili smo nešto što se može smatrati osveženjem na današnjoj alternativnoj muzičkoj sceni. U iščekivanju preciznijeg datuma izvođenja novih numera, razgovarali smo sa Lazarom o nastanku projekta, daljim planovima i svemu onome što There There čini autentičnim i opasnim.

Kako je izgledao početak projekta 2019. godine?

Lazar: Prvi EP je bio poprilično rough, sve je snimljeno kod mene u sobi. Nije rađen miks, jer sam imao raniju verziju programa. Sve je nastalo iz želje da probam nešto novo. Daleko od toga da sam mislio da ću praviti album sa ljudima jednog dana. To je bio moj eksperiment da vidim da li mogu nešto sam da uradim. Zato kompozicije i jesu toliko jednostavne. Skoro sve je bilo napisano u 2 akorda u The Velvet Underground fazonu. Posle toga sam probao da radim nešto sa glasom, jer su prve pesme bile instrumentali. Tada sam izdao pesmu Mirror, na kojoj sam, takođe, sve sam radio. Kasnije sam upoznao Savu Nikolića, koji je tad bio audio inženjer, a sada je dečko prešao i na filmsku režiju. On je moj jako dobar prijatelj i s njim sam radio ovaj album. U međuvremenu smo uradili pesmu Cellar Door gde je gostovala Vera Nikšić. To je bio momenat kad sam pomislio: „Okej, mogu da radim sa drugim ljudima i pod određenim okolnostima“. Nisam imao prilike da budem u bendu. Imao sam probe sa million ljudi, ali ništa nije kliknulo. Više sam radio sa pevačicama i svirao po kafićima.

Koliko ti je značajna pesma There There benda Radiohead i zašto si odlučio da nazoveš projekat po njoj?

Trebalo mi je baš dugo vremena da nazovem projekat. Prvo mi je bila zanimljiva ideja benda Talk Talk gde se reč ponavlja dva puta. Takođe mi se dopalo kako su se pojedini bendovi nazvali po pesmi benda koji vole, na primer, Radiohead su se nazvali po pesmi Radio Head od Talking Heads-a i Slowdive po Slowdive od Siouxsie and the Banshees. Tada mi je kliknulo da obožavam There There: ima tu foru sa ponavljanjem reči, a uz to mi je omiljena pesma od Radiohead-a.

Ljudi tvoj projekat porede sa projektima Tame Impala i Massive Attack. Pored Radiohead-a, koje muzičare bi naveo kao svoje glavne uticaje?

Kada je o sviranju gitare reč, Frenk Zapa, Frušante i Dejvid Gilmor. Njih trojica su mi veliki uticaji. Ako govorimo o There There-u kao konceptu, najviše Massive Attack. Uz to i Nine Inch Nails koji su mi dali ideju da, zapravo, mogu nešto da uradim, jer je Trent Reznor radio to mnogo pre Kevina Parkera. Štaviše, to je radio na zahtevniji način: po količini instrumenata koje je svirao i po harmonskoj kompleksnosti muzike. Ideja Massive Attack mi je, takođe, bila beskrajno zanimljiva, jer su i oni skoro na svakom albumu imali gosta na svakoj pesmi, a opet su sami radili muziku. Nekako sam spojio ta dva. Pored Radiohead-a, uticaji su mi Bitlsi: Beli album, Abbey road, ma sve od Bitlsa. Dobro, logično, i Pink Floyd.

Ko ti je trenutno zanimljiv na regionalnoj sceni?

Glupo je, jer mi je prijatelj, ali Vasilije. Ne mogu da kažem da ima originalnu priču, daleko od toga. Nije on prvi čovek koji je uzeo akustičnu gitaru, ali njegov pristup muzici je jako iskren. Mislim da to fali sceni danas.

Vidiš li bavljenje muzikom bez izdavačke kuće kao izazov?

Zanimljivo pitanje. Mislim da definitivno jeste. Prvo, u Srbiji ne postoji adekvatna kuća za koju bih potpisao. Retko je da neko daje kompletnu autorsku slobodu i otvoren ugovor, sem promocije. Ovde se to čini kao veliki izazov, ali mislim da su slobode koje umetnik dobija mnogo veće. Ako umetnik može sam da uradi promociju albuma i da sam finansijski izdrži da napravi par fizičkih primeraka za baš velike fanove, mislim da nema potrebe za izdavačkom kućom.

Kakvo je bilo iskustvo snimanja tvog prvog EP-a Phases?

Nastao je kao eksperiment. Samo bih rekao sebi da napišem pesmu u određenoj harmoniji. Uzmem dva akorda iz te harmonije i vidim kuda će to da ode. Sve je snimljeno relativno brzo. Za dva meseca je sve bilo gotovo, s tim da nisam snimao svaki dan. Uglavnom bih odmah završavao pesme, u jednom popodnevu.

Šta je bilo drugačije pri stvaranju novog studijskog izdanja Dangerous Frequencies?

Dobio sam samopouzdanje jer sam shvatio da zapravo mogu da napišem pesmu. Bavio sam se muzičkom teorijom i harmonijom i kombinovao koncepte koje sam naučio. Mislim da je to samopouzdanje gurnulo pesme u neku zahtevniju sferu, što se čuje na albumu.

Kako te je inpirisao film Crni bombarder?

Imamo mali insert u prvoj pesmi, koji je legalno odobren, to je kul. Album nema neku temu koja povezuje sve pesme, sve je spontano pisano. Bio mi je zanimljiv koncept koji se konstantno pojavljuje: da starije generacije odbacuju ono što nova generacija pravi. Mislim da je to u Srbiji nekako stagniralo. Ovde se, po mom mišljenju, nije radilo nešto u korak sa svetom, već je sve reciklaža onoga od ranije. ‘Ajmo da sviramo kao Idoli, ‘ajmo
da sviramo kao Šarlo. Koliko god da je to super i koliko god ti bendovi imaju taj status sa razlogom, mislim da je nakon toga prilična tišina u Srbiji. Odatle smo izvukli želju da napravimo opasne frekvencije koje ne bi odgovarale starijoj generaciji.

Zašto ste odabrali singl Lighthouse da najavi album? Kako je protekla saradnja sa Ilijom i Katarinom iz benda Daze?

Za početak, Ilija je druga osoba s kojom sam uspeo da napišem pesmu, prva je Petar. Uglavnom ne pišem sa ljudima, jer, da bih napisao pesmu sa nekim, moram pre toga da se jako dobro upoznam sa tom osobom i da već imamo neki odnos. Pisanje mi je jako intimna stvar. Ne mogu s bilo kim da sednem i napišem pesmu, to neće biti to. Lighthouse smo izabrali jer je jedina bila logična da bude singl. To se čuje kad se posluša album: format od 3 minuta, brz tempo, jasna strofa, bukvalno kao checklist (smeh). Ima sve što treba da ima jedan hit singl. Poprilično je jasno bilo da će to biti najava za album. Sama saradnja je tekla poprilično brzo. Mislim da smo napisali celu pesmu u dva sedenja.

Singl je propratio i odlično primljen spot u režiji Andreja Tomina. Koja je bila ideja iza njega?

To ćeš već morati njega da pitaš (smeh). On je osmislio većinu kadrova. Imali smo grubi koncept pre toga, ali je sigurno 70% kadrova u spotu rađeno ad hoc. Videli smo sa čime imamo da radimo, pa smo na osnovu toga pravili scene. Mislim da je Andrej tu pokazao ozbiljan talenat jer je spot, zapravo, super ispao. Nije imao nikakav budžet. Imali smo kameru i otišli smo na Avalu, to je bilo to. Jedno simpatično iskustvo.

Koja pesma sa novog albuma je bila najveći izazov?

Verovatno bih rekao treća. To su u početku bile tri zasebne pesme i onda sam shvatio da, ako se malo pomučim, mogu to da povežem i napravim nešto nalik onoga što je Makartni radio na svojim solo radovima ili Abbey Road medley. Ta je definitivno bila izazov.

Koliko muzičara učestvuje u stvaralaštvu?

Za EP sam sve radio sam. Što se tiče albuma, uglavnom sam ja odsvirao instrumente. Moj prijatelj Luka Domazet svira gitaru na jednoj pesmi. Ilija Maršićević iz Daze-a svira klavijature na jednoj, a drug Petar Marković na dve pesme. Što se tiče vokala, malo je drugačija priča. There There sam uvek više video kao svoj odnos prema muzici. Ljudi su se spontano uklopili na kraju. Prvo me je Ilija pitao da sviram na Prepadu i tada je formirana prva postava: sa Lukom i sa njim. Bas i bubnjeve smo vukli preko kompjutera, a ostatak smo odradili mi. To je ispalo skroz okej, s obzirom na pesme koje smo izvodili. Što se postave za ovaj album tiče, tu su upali i Boris Pažin koji svira bubnjeve u tribute bendu za Red Hot Chili Peppers i Katarina Zarić koja svira bas sa Ilijom u Daze-u.

Kakvi su ti bili utisci nakon nastupa na ovogodišnjem Prepad festivalu?

Super je priča, definitivno ću nastaviti sa radom uživo. Verovatno ću ostati pri ideji da imam jedan lajv nastup za svaki projekat. Koncept There There-a je da se stalno menjaju članovi. Hvala Iliji što je organizovao.

Šta sledeće možemo da očekujemo od There There-a?

Nemam pojma, ništa ne mogu da kažem. Toliko sam potrošen od ovog albuma, sigurno ništa pre 2022. kada je reč o novom materijalu. Koncert je sledeći korak, pa ćemo posle toga videti kuda dalje.

Kada možemo da očekujemo nastup?

Nažalost, ne mogu da dam konačan datum jer nemam pojma šta se dešava sa koronom. Ja imam navežban bend, sutra možemo da sviramo, ali nije pametno. Mogu da kažem novembar ili decembar, ali nemam pojma šta će biti do tad.

Fotografija: Arhiva benda
Autorka teksta: Ivana Jovanović

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *