Marko Šelić Marčelo je na muzičkoj sceni aktivan 22 godine, računajući i početke u grupi Rhyme Animal. Iza sebe ima objavljenih 5 solo albuma: De Facto (2003), Puzzle Shock! (2005), Treća strana medalje (2008), Deca i sunce (2010) i Napet Šou (2014). Za 16 godina, koliko je prošlo od izdavanja prvog albuma, prešao je dug put od dečaka koji pošto-poto želi da dokaže da je njemu mesto na rep sceni do čoveka potpuno ograđenog od hip-hop kulture.
Koristeći se njegovim citatima, karijerni put bi se sveo na: od „Kada kažem ʻjedna ljubav za hip-hopʼ to je, veruj, mnogo više od fraze“, preko „Kada kažem ʻjedna ljubav za hip-hopʼ to je, veruj, mnogo više od kazne“, do „Jer od danas nisam reper i nemam ništa s ovim svetom“, zaključno sa „A kad godine prođu i galama snizi ton, znaćemo ko je više učinio za ʻhopʼ.“
Počeci i predstavljanje
Svoj prvi i jedini (striktno) hip-hop album De Facto Marčelo izbacuje 2003. godine za izdavačku kuću Bassivity Music, koja je u to doba radila na pokretanju drugog talasa hip-hopa u Srbiji. Na momente naivan i dečački iskren, album je ispunjen reprezentima, u kojima se Marčelo predstavlja publici i pokušava da objasni zašto mu je mesto na rep sceni i zašto je baš on taj koji predstavlja taj pravi rep.
Drugi najveći deo albuma zauzimaju pesme s izraženom ličnom notom, u kojima se provlače teme poput otuđenja srodnika, izgubljenosti mladog čoveka između detinjstva i odraslosti, kao i nezaobilazna pesma Jedan, vrlo iskrena i pomalo patetična balada o nečemu kroz šta je svako, pre ili kasnije, prošao – prvom raskidu.
Najveća mana albuma, uz povremenu naivnost i pretencioznost u tekstovima, na koje se ipak može zažmuriti, imajući u vidu da su tekstovi pisani kada je Marčelo imao 18-20 godina, jeste to što su, uz izuzetak Kuće na promaji, svi pančevi upućeni „pozerima“, „fejkovima“, odnosno „fenserima”, što veoma otupljuje oštricu koju bi trebalo da ima album čiji će se autor izdavati za glas generacije. Osim toga, sve ʻkontroverzeʼ oko ovog albuma vezane su isključivo za odabir gostiju i činjenicu da je prvi posleratni album na kom sarađuju muzičari iz bivših ex-Yu republika.
Korak dalje od scene
Sve „slabosti” koje je sa sobom poneo album prvenac, Marčelo je u roku od dve godine eliminisao i objavio Puzzle Shock! za izdavačku kuću Multimedia Records.
Zbog određenih nesporazuma došlo je do promene izdavačke kuće, kao i do prvog od dva preokreta u Marčelovoj karijeri.
Pre svega muzički, ali i tematski mnogo raznovrsniji (donekle konceptualni) album donosi društvenu kritiku na mnogo zreliji i direktniji način, fokusira se pretežno na storytelling, i za razliku od De Facta: a) udaljava Marčela od rep scene (Sve Oke, skitovi Geto i Kola); b) podiže prašinu tekstovima (Triptih o Bogu i ljudima, Senke, Sveti bes). Osim toga, sa Otkucajima kao velikim radijskim hitom svojevremeno, plasira ga u domaći mainstream u kojem se drži još uvek.
Odstupanje i konačni preokret
Treća strana medalje (2008), možda i najmračniji album, izbačen je nakon brojnih konflikata i kontroverzi koje su se desila u periodu od izdavanja Puzzle-a. Otvara ga pesmom Testament, kojom se i zvanično oprašta od hip-hop kulture, koju, simbolično prati (skit) Minut ćutanja. Nakon ove pesme, Marčelo nastavlja da se služi repom formalno, kao načinom izvođenja i pisanja svojih tekstova, ali nikada više ne uzima zvanje repera, iako je na De Factu bio „ponosan na MC titulu“.
Osim u pesničkom, album i u muzičkom smislu nastavlja preokret započet Puzzle-om, te, koliko je on bio inspirisan rokom, nastavlja sa eksperimentisanjem u tom pravcu, ali uz sve manje korišćenje semplova i insistiranju na živim instrumentima. Tematski ostaje dosledan putu koji je odabrao na Puzzle-u: album se gotovo ceo sastoji od storytelling pesama (uz izuzetak skitova Minut ćutanja i Slova [autoparodija skitova s prošlog albuma]), i pesme Svetla Gore!
Paralelno s Trećom stranom medalje, Marčelo objavljuje svoj prvi roman Zajedno sami, i tako završava svoj umetnički preobražaj, koji će u kasnijim godinama nazvati „pisac kome se dogodila muzika.“ Godinu dana kasnije objavljuje drugu knjigu pod nazivom O ljudima, psima i mišima, koja se sastoji od odabranih kolumni koje je do tad pisao za Huper, Politiku i druge časopise, kao i od tekstova pesama svojih dotadašnjih albuma.
Deca i sunce (2010) kao četvrti album donosi, ponovo, zvuk za sebe. Album je gotovo ceo od storytellinga, izuzeci su samo Mastilo (neka vrsta nereperskog reprezenta) i intro albuma Filter iz ranijih epizoda, u kome DJ Raid uz skrečeve i isečke raznih pesama predstavlja put nastanka grupe Filteri.
Muzički, Deca i sunce su bliži hip-hop izražaju od svog prethodnika, iako je i dalje prisutan veoma jak autorski pečat i semplovi na albumu su svedeni na minimum.
Nakon ovog albuma, Marčelo pravi četvorogodišnju pauzu u muzičkoj karijeri. Na polovini, odnosno 2012. izbacuje novi roman – Malterego: Rubikova stolica, prvi deo najavljene trilogije. Roman je, stilski i žanrovski, znatno moderniji od prvog, pa se može primetiti kako razvojni putevi Marčela kao muzičara i pisca imaju (donekle) sličnosti.
2014. izbacuje svoj, za sada, poslednji album Napet Šou. Album je pratilo i izdavanje istoimene knjige sa tekstovima pesama i propratnim pričama uz svaku. Napet Šou je, autorski, najveći iskorak, s obzirom da je muzički od početka do kraja odsviran. Prateći bend za ovaj album nazvan Napeti Quintet, sastoji se od određenog broja džez muzičara, pridodatim Filterima kao (više) vokalnoj grupi, uz DJ Raida.
Tekstualno, Marčelo se ponovo vraća društvenoj kritici, nakon njenog blagog izostanka sa protekla dva albuma, ali to čini s mnogo manje oštrine nego što je bio slučaj na Puzzle Shock!-u. Moglo bi se reći da su tekstovi, iako najzreliji do sada, po britkosti negde između prva dva albuma. Storytelling zato ne pati od ove boljke, i te pesme izvlače kvalitet albuma.
Sredinom i krajem 2017. Marčelo objavljuje drugi deo Malterega – Higijenu nesećanja u dva toma, gde ostaje veran žanru i stilu odabranom u prvom delu knjige, uz izvesno stilsko napredovanje.
Ovih dana, Marčela ne viđamo u svetlu autora. U povremenim gostovanjima po emisijama češće govori o politici nego o stvaralaštvu, koje jedino provlači kroz priču o cenzuri. Istina je i da su nekoliko nastupa i književnih večeri otkazivani iz raznoraznih razloga. Od prvih protesta pod nazivom 1 od 5 miliona preko društvenih mreža pruža podršku, a na nekoliko skupova je bio i govornik.
Stiče se utisak da je, u proteklih godinu i nešto, Marčelo bio radije viđen izvođač na inostranim pozornicama nego na domaćim. Od maja prošle godine, kada je nastupao u Jagodini, ređala su se gostovanja u inostranstvu, što u svojstvu muzičara, kao ona u Ulmu, Helsinkiju ili Nikšiću, što u svojstvu književnika u Banjaluci , Tesliću ili Brčkom. Između svih ovih nastupa našli su se ređi nastupi u Srbiji (Mokrin, Zappa Barka, Nišville) i književne večeri (Smederevo, Požarevac, Beograd otkazan), uz već famozno otkazivanje predstave autora Uroša Mladenovića pod nazivom Stvar izbora – zašto slušam Marčela iz „nepoznatih” razloga.
Šta očekivati dalje?
Marčelo je, nedugo nakon objavljivanja drugog toma Higijene nesećanja rekao da se „ponovo navikava na pisanje na ritam“, čime je nagovestio šesti album. Od tada do danas je samo gostovao mladom Leskovčaninu Delkoru (istina, malo pre Higijene nesećanja) u svojevrsnom remiksu Podzemlja sa De Facta, i na nastupu u Sarajevu, 17. februara repuje uživo akapelu neobjavljene strofe u kojoj spominje „predsednika koji i dalje drži čas fašizma“, te tako, imajući u vidu aktuelne društveno-političke prilike i njegov angažman u njima, možemo očekivati da sledeći album (kad uopšte bude stigao) bude još više prožet socijalnom kritikom od Napet Šoua. S druge strane, u muzičkom izražaju se, verovatno, nećemo naslušati tvrđeg zvuka, s obzirom da je Napeti Quintet i dalje aktuelan kao prateći bend. Završni deo Malterego trilogije je nešto što takođe treba očekivati, ali bih se usudio da ga na listi prioriteta ipak smestim iza novog albuma.
Autor teksta: Ivan Dželajlija
Fotografija: Screenshot FB
0 Comments