Srpska alternativna scena postala je bogatija za još jedno ime vredno naše pažnje, a to je – Mitsko biće. Iza ovog projekta stoji mladi muzičar Jovan Ilić, kome su se nedavno u bendu pridružili i Tamara Milošević, Boris Milanović (Palms Voice, Triko, Laplander…), Aleksa Majstorović (Savana) i Nemanja Đorđević. Zajedno sa talentovanim momcima Reljom Popovićem i Ognjenom Boškovićem, koji stoje iza projekta Kineski restoran, snimio je EP Tužne pesme u slatko kiselom sosu za izdavačku kuću Kontra. Indie, bedroom tonovi i melanholični tekstovi sa ovog EP-a predstavljaju pravo osveženje i odvešće vas u sanjivi ambijent sa kojim već par godina nismo imali prilike da se susretnemo na srpskoj alternativnoj sceni. Svih pet pesama sa ovog izdanja sada imaju i svoje propratne spotove za koje režiju potpisuje upravo Jovan, koji je ovim spojio svoja dva najveća interesovanja – režiju i muziku.
Sa Jovanom smo razgovarali o njegovim muzičkim uticajima, nastanku pesama, ali i tome sa kim bi nekada u budućnosti najviše voleo da deli binu.
Foto: Miloš Radovanović Migovac
Kako si počeo da se baviš muzikom?
Mitsko biće: S obzirom na to da se moji roditelji bave umetničkim profesijama, igranje na tom polju je uvek bilo prisutno. Počeo sam sa časovima gitare u osmom razredu osnovne škole i imao mnogo sreće, jer sam naleteo na divnog pedagoga i profesora Dušana Dudu Bezuhu. Nakon što me je naučio osnovne akorde i skale, tražio je od mene da improvizujem i da sviram nešto svoje. To je bila ogromna stvar za mene, jer sam imao za šta da se držim u tim čudnim godinama. I dalje se držim za te iste stvari!
Kako bi ti opisao svoj projekat?
Čini mi se da je muzički i tekstualni pravac projekta Mitsko Biće trenutno vrlo vezan za dva pojma. To su – bliskost i apsurd. U jednom od spotova, sa mojim rođenim sestrama odlazim u vikendicu u kojoj sam proveo detinjstvo sa babom i dedom. Snimamo ga dokumentarno, iz ruke, ne može bliže od toga. U drugom spotu se ekipa i ja se nalazimo u zamišljenom Kineskom restoranu u kojem vlada neka sumorna, psihodelicna atmosfera u kojoj se sve topi i distorzira. Možda su mi najdraži radovi u kojima uspevam da spojim oba pojma. Da budem iskreno ironičan, da budem istovremeno apsurdan i blizak. Mislim da se to u najvećoj meri desilo sa spotom za singl Sa tobom.
Zašto baš Mitsko Biće?
Mitsko Biće kao nick za društvene mreže i igrice nastaje u istom trenutku kad sam počeo sa sviranjem. U vreme pubertetske depre blejao sam na opskurnim delovima interneta, te sam tako jedno dobro vreme proveo gledajući klipove sa drekavcima na YouTube-u. Uživao sam u sadržaju i komentarima ispod kratkih klipova u kojima neprepoznatljivo sivkasto biće proleti kroz kadar, uz pratnju nekakvog krika. Jedan od komentara vrlo samouvereno je tvrdio, parafraziram: Drekavci su mitska bića poreklom iz Afrike. Nastali su od jedne vrste pacova. Srednjeg su rasta, životni vek 35 godina. Smešno mi je to bilo.
Sa tobom nastupa i Kineski restoran, reci nam nešto više o vašoj saradnji i ko sve njega čini?
Kineski restoran i Mitsko Biće su ostvarili zajedničko debi izdanje i od tada oba projekta započinju svoj samostalni put. To je bio prvi korak za oba projekta i mnogo mi je drago da je to bila baš ova saradnja! Kineski restoran čine Ognjen Bošković i Relja Popović. Dva vrlo talentovana mlada bića! Pored njih, u studijskoj izgradnji ovog izdanja je učestvovalo dosta muzičara sa strane. Tu su: Luka Domazet, Todor Parabucki, Marta Čkonjević, Boris Milanović…
Foto: Miloš Radovanović Migovac
Kako je nastao EP Tužne pesme u slatko kiselom sosu i zašto baš takav naziv?
Prvi demo snimci za EP Tužne pesme u slatko kiselom sosu nastaju na proleće 2020. Relja i Ogi iz Kineskog restorana su imali neke audio skice pesama. Meni se to jako dopalo i predložio sam im da zajedno završimo započete pesme, napravimo neke nove i zaokružimo sve to nekim izdanjem. Pravljenje tih demo snimaka meni lično je ostalo u baš lepom sećanju. Snimali smo kod Relje na gajbi, u dnevnoj sobi. Tu prolaze njegovi ćale i keva, spreme nam neku klopu, mačke se jure po stanu, skaču po nama…a mi kidamo taj bedroom pop, pravimo hitove… Naziv Tužne pesme u slatko kiselom sosu je nastao potpuno prirodno. Pesme su svakako tužne, pa su tužne, slatke jer su neke od njih vrlo sladunjave, a kisele jer patetika prelazi granice dobrog ukusa, ukiseli se. I, naravno, sve u skladu sa konceptom Kineskog restorana.
Imaš li pesmu koja ti je lično najdraža?
Ako je lično i najdraže, onda to mora biti Bilo nekad. Tu je sve i lično i najdraže.
Ko piše tekstove i kako uopšte izgleda tvoj proces stvaranja?
Proces stvaranja u okviru ovog projekta za mene predstavlja iskustvo drugačije od onog kako inače radim. Jer, ovde su postojale neke skice pesama, audio snimci sa raznih proba Kineskog restorana, postojale su neke reči, nezavršeni tekstovi, asocijacije koje sam uzimao u obzir dok sam radio na pisanju novih tekstova. Ima puno referisanja na detinjstvo. Poslednja pesma sa izdanja izlazi polovinom juna! Nju je skoro celu sam napisao Ognjen. Po mom mišljenju, to je najlepši tekst na ovom izdanju.
Pesme objavjuješ za izdavačku kuću Kontra, kako je došlo do saradnje sa njima?
Kada smo završili mikseve kod Andreja Mladenovića, počeo sam da se raspitujem gde bismo mogli da izdamo EP. Po preporuci koju sam dobio od ostalih kolega, a i po nekom ličnom nahođenju, Kontra mi je delovala kao logičan izbor! Evo nas sada u pripremi 6. singla po redu! Pozdrav za Marka!
Ko su ti neki muzički uzori i na domaćoj i stranoj sceni?
Ovo izdanje muzički svakako se oslanja na neke grane indie, bedroom pop muzike čiji su glavni predstavnici Mac DeMarco, Boy Pablo, Clairo… Ali nešto što mi se čini kao najveći uticaj na emotivni i tekstualni deo mog rada, je domaća narodna muzika. Imao sam prilike da se naslušam dobrih narodnjaka putujući kolima do gore pomenute vikendice, sa babom i dedom. „On je zaljubljen u nju, ona njega ne voli…”, „Ona pati za njim, on se seli u neko mesto daleko od nje”, takve arhetipske postavke ljubavnih tekstova su verovatno vrlo rano odzvonile u meni.
Foto: Strahinja Vukić
Studiraš Filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti, primetila sam da režiju za spotove potpisuješ ti, pa koliko uspevaš da spojiš studije sa svojim muzičkim stvaralaštvom? Koliko ti to olakšava ceo proces vizuelne reprezentacije tvog projekta?
Video spotovi predstavljaju priliku za stvaranje nove dimenzije ovog projekta. Uživanje je primeniti filmske, vizuelne elemente u izgradnji tog sveta. Stvarati logičnost odnosa između onoga što vidimo i čujemo. To je mnogo lepa stvar, pogotovo kada sarađuješ sa ljudima koji razumeju to što radiš i kada ti razumeš njih. U tom smislu, jedna od najvažnijih i najlepših saradnji ovog projekta bila je sa Milošem Radovanovićem Migovcem, koji je bio direktor fotografije skoro svih spotova. Hvala, Migi, hvala svim ljudima koji su bili tu, a tih ljudi je bilo zaista mnogo!
Kako gledaš na regionalnu muzičku scenu? Imaš li neke izvođače koje bi posebno izdvojio?
Neke stvari sa novog albuma proto tipa preslušavam i dalje! Super mi je Dubak! Super mi je ono što rade Laplanderi. Pozdrav za Azzu, Paju i Bokija!
Nastupao si kao predgrupa Velikom preziru u Dragstoru prošle godine, sa kim bi još voleo da deliš binu, bilo da su regionalna ili strana imena?
Da! Baš je bilo lepo to sa Prezirom! Ja nekako sve čekam da se desi neka nova faza Jarbola, deliti scenu sa njima, biti u publici, šta god….Nadam se da ću prisustvovati tome! Mada, bilo bi kul zasvirati i sa Zvonkom Bogdanom… Od stranih – King Krule, Kevin Morby, Connan Mockasin…možda neki davno pokojni bluzeri…Sonny Boy Williamson II, Lonnie Johnson…
Foto: Mila Kuzmančević
Šta je dalje plan Mitskom biću i Kineskom restoranu?
Mitsko Biće je od skoro dobilo svoju bend formu koju čine: Tamara Milošević, Boris Milanović (Palms Voice, Triko, Laplander…), Aleksa Majstorović (Savana) i Nemanja Đorđević. Nadamo se svim radostima koje idu uz život benda, neka nova snimanja, festivali, koncerti, novi spotovi! Kineski restoran je ove godine na pauzi, jer nosioci tog projekta imaju razne projekte sa strane! Ali očekujte nove stvari od njih, ne planiraju da stanu!
Naslovna fotografija: Strahinja Vukić
0 Comments