Za sve ljubitelje elektronske muzike Zoran Petkoski, poznatiji kao DJ Petko, je ime koje odavno odzvanja na klupskoj sceni. Njegova muzička karijera, koja traje više od dve decenije, obuhvata nebrojene nastupe širom Balkana, ali i van granica ovog regiona. Kao jedan od pionira house muzike na ovim prostorima, DJ Petko je svojim jedinstvenim stilom i energijom uspeo da se pozicionira kao jedan od prepoznatljivijih i cenjenijih DJ-eva u Srbiji.
Jedan od ključnih trenutaka u njegovoj karijeri bio je angažman na beogradskom radiju Studio B, gde je vodio emisiju Playground, a da mu je radio jedan od omiljenih medija za izražavanje, govori i činjenica da je trenutno glavni urednik Radija D59B u Srbiji. Osnivač je i DJ škole Playground, koja je postala jedan od glavnih centara za obuku novih generacija DJ-eva i koju je pokrenuo jer je, kako kaže, nakon 30 godina bavljenja ovim poslom osetio potrebu da svoje iskustvo prenese drugima koji žele da uđu u DJ svet.
Sa DJ Petkom smo ovog puta razgovarali o njegovom dugogodišnjem muzičkom putu, radiju, DJ školi, ali i trenutnoj sceni elektronske muzike.
Zoran Petkoski
Iza tebe je 30 godina karijere, kako danas gledaš na svoj put? Koji su tvoji dosadašnji „hajlajtsi“?
Petko: Nikada nisam posmatrao muziku kao karijeru, niti sam sebe video isključivo kroz prizmu profesionalnog uspeha. Muzički put bio je deo mog života i ja sam ga jednostavno pratio. Bez obzira što je moj DJ život počeo sredinom 90-ih, u vreme koje je bilo sve samo ne lepo, muzika i DJ-ing omogućili su mi da mladost provedem u igri i provodu na žurkama sa mnogim dragim ljudima.
Bilo je mnogo prelepih trenutaka, a jedan od najznačajnijih delova puta svakako je rad sa ekipom Happy People. Od velikog značaja je i rad sa Oliverom i Andrijom, koji nastupaju kao duo AKIOKI. Pošto Andrija živi u Berlinu, danas zajedno mnogo više puštamo Oliver i ja. Jako dugo izlazimo i radimo zajedno i veoma se dobro kapiramo i zanimljivo mi je da radim taj b2b, jer je sve vreme improvizacija i tok se stalno menja. Ljudi to vole da čuju.
Možda i najveći highlight je moja DJ škola. Mislim da sam trenutno na delu puta koji je najlepši i na kojem jako uživam.
Reci mi malo više o žurkama Happy People. Koja je bila ideja?
Happy People je imao veliki uticaj na popularizaciju rejv kulture kod nas. Pored DJ-eva, HP je okupljala i druge umetnike poput slikara i glumaca. Naše žurke bile su kombinacija različitih umetničkih formi, vizuelnim elementima obogaćivali smo prostor, a time i samo muzičko iskustvo. Takav pristup dao je Happy People žurkama jedinstven pečat.
Dugo si radio i imao svoju emisiju na Studiju B, koliko te je to oblikovalo?
Veoma. Moj urednik i tadašnji muzički urednik Studija B Slobodan Konjović uticao je mnogo ne samo na moj muzički razvoj na radiju i proces realizacije moje emisije, već i na moje rano detinjstvo. Parada Albuma i Vibracije Slobe Konjovića na Studiju B bile su emisije koje sam slušao kao jako mlad i koje su mi otvorile vrata ka različitim žanrovima i izvođačima, što je uticalo na moj ukus i sposobnost da budem svestran i raznolik kao DJ. Radio me je fascinirao, moj jedini san bio je da imam sopstvenu emisiju na Studiju B i da budem radijski DJ. Sve to je oblikovalo moj show i otvorilo mi vidike po pitanju muzike, a i same produkcije i kvaliteta programa koji se emituje. Tokom 15 godina snimio sam i realizovao više od 830 dvočasovnih epizoda. Koncept emisije bio je jednostavan: puštanje celih numera uz kratak komentar o izdanju i autoru. Verujem da je važno informisati i edukovati publiku, ali je jednako važno omogućiti ljudima da u potpunosti uživaju u muzici.
Za mene je radio bio način izražavanja emocija i ljubavi prema muzici. Popularnost me nikada nije zanimala, vodio me je entuzijazam. Bio sam prilično stidljiv i introvertan i nisam želeo previše da se eksponiram, što važi i danas. Ipak, imao sam snažnu potrebu da se izrazim, a radio je bio moćan medij koji mi je omogućio da nenametljivo utičem na emocije slušalaca.
Puštaš muziku u klubovima, ali veliki deo tvoje karijere čine radio emisije, kakav ti je odnos prema jednom, a kakav prema drugom? Koliko ti se razlikuje pristup prema lajv setu i prema miksevima?
DJ svoje znanje može da primeni na mnogo načina, koristeći različite žanrove i stilove na različitim događajima. Radijski DJ-ing, ipak, donosi potpuno drugačije iskustvo. Kreiranje radijskog miksa nije nimalo jednostavan zadatak. Dok u klubu ili baru fidbek od publike nudi inspiraciju i prostor za improvizaciju, radijski miksevi su obično pažljivo planirani i unapred pripremljeni. Često snimam svoje nastupe na mestima gde mogu da puštam radijsku muziku, poput Cveća Zla. To je odličan način da pokažem svoju širinu i iskustvo u miksovanju različitih žanrova i muzike koja ne mora nužno da bude uplifting.
Koja muzička imena ili pravci su najviše oblikovali tvoj muzički ukus?
Odrastao sam uz muzičke izbore mog starijeg brata, u vremenima kada je muzika imala značaj sličan onome koji danas ima internet. Radio je bio najvažniji medij, a Studio B jedna od vodećih stanica. Nisam razvio poseban ukus kada su u pitanju žanrovi, jer mi se muzika sviđa bez obzira na žanr. Mislim na osnovne žanrove, a ne na nove kategorije koje su novinari stvorili kako bi imali o čemu da pišu. Bila mi je značajna rana elektronika, industrial i EBM (electronic body music), bendovi poput Skinny Puppy, Front 242, KLF, Orbital…
Koji gig posebno pamtiš i koji ti je posebno drag?
Pamtim nastup na prepunoj Exit Dance Areni kada smo slavili 20 godina Happy People organizacije, a jedan od omiljenih je i nastup u skopskom MNT davne 1998.
U jednom intervjuu rekao si da voliš da puštaš na intimnijim mestima, šta je ono što ti prija kod takvih prostora i gigova?
Uvek mi prija kada vidim da ljudi istinski uživaju u muzici koju DJ pušta. Povratne reakcije, bilo kroz ples, osmehe ili verbalni kontakt zaista su neprocenjive. Upravo zbog toga najviše volim manja, intimnija mesta gde je kontakt između DJ-a i publike prisniji.
Kada govorimo o festivalima, koliko su oni bitni za promociju DJ scene, kako ti gledaš na to?
Naravno da su festivali važni i sjajno je što pružaju priliku da se na jednom mestu u par dana čuje mnogo kvalitetnih izvođača. Međutim, smatram da su za promociju DJ scene ključni klubovi i njihovi rezidenti. Scena se razvija tokom cele godine, a ne samo tokom nekoliko letnjih meseci. Različite platforme za promociju, kao što su radijske emisije, internet platforme i magazini, mogu značajno da doprinesu razvoju domaće muzičke scene i pruže talentima priliku za dalji napredak i veću prepoznatljivost. Oblakoder, u tom smislu, igra značajnu ulogu.
Uređuješ program na Radiju D59b, šta je glavna ideja koju pokušavaš da preneseš kroz izbor ljudi koji tamo puštaju?
Radio D59B je muzička platforma koja se fokusira na online strimovanje i promociju muzike, i to ne samo priznatih umetnika i DJ-eva, već i entuzijasta koji nisu profesionalno angažovani. Nedostatak kvalitetnog radijskog muzičkog sadržaja kod nas uticao je na javljanje ideje o stvaranju platforme gde bi prvenstveno mogli da se čuju muzički kvaliteti naših ljudi i ljudi iz regiona. U tom kontekstu, izbor umetnika koji imaju svoj prostor temelji se na njihovoj svestranosti i otvorenom pristupu prema kreiranju muzičkog sadržaja.
Šta najviše ceniš kod drugih DJ-eva?
Sviđa mi se kada vidim umerenost i samopouzdanje, a uživam u miksevima koji nemaju jasno izražene žanrovske granice.
Reci mi nešto više o DJ školi koju vodiš – kako je nastala, koja je bila ideja za osnivanje i kako funkcioniše?
DJ škola je nastavak puta. Nakon 30 godina bavljenja ovim poslom osetio sam potrebu da svoje iskustvo prenesem drugima, mladima koji žele da uđu u DJ svet. Škola je mnogo više od obuke i časova, to je zajednica u kojoj se ljudi upoznaju, povezuju i međusobno podržavaju. Mnogi od njih danas uspešno nastupaju u klubovima, barovima i na festivalima kao što su Exit i Lovefest. Rad se odvija u grupama sa dvoje učenika, što omogućava veću pažnju, bolju interakciju sa mnom kao edukatorom i veću brzinu i kvalitet učenja. Muzika je živa stvar i kroz realne situacije i primere uče se različiti načini miksovanja.
Šta je najbitnija stvar koju pokušavaš da preneseš mladim polaznicima škole?
Najbitnija stvar je da pronađu sebe u svemu tome. Da bi u tome uspeli, neophodni su dobar mentor, dobri uslovi i dobar pristup. Pojednostavljen program, uz elemente igre i oslobađanja, predstavlja veoma efektivan pristup.
Prvi korak učenja je savladavanje tehničkog dela, odnosno opreme, nakon čega sledi razumevanje strukture pesama, brojanje muzike, taktova, barova i ono što smatram najvažnijim – a to su fraze, naročito u elektronskoj muzici. Praktični rad omogućava učenicima da razvijaju veštinu miksa, a sve to, uz teorijsku podršku, doprinosi boljem razumevanju celokupnog koncepta.
Šta još uvek nisi uradio, kada govorimo o tvojoj karijeri, a voleo bi u budućnosti?
Nisam siguran, nemam neki plan. Možda da se vratim produkciji i stvaranju muzike. Prepustiću se, pa ćemo videti. Tako je život uzbudljiviji.
Fotografije: Dejan Stojanovic „El Pistolero”
0 Comments