,,Ništa ne znam” Nina Dragutinović

Ništa ne znam

Ne znam matematiku
I ne pamtim nikada brojeve
Ne znam da kuvam
I jos manje znam da skijam, sviram neki instrument ili pevam
Imam očajnu orjentaciju
I stalno se gubim
jako sam smotana
I uvek gazim ljude jer imam velika stopala
onda se izvinjavam
I uvek slučajno laktom gurnem osobu koja sedi do mene
Jer levoruka sam
I dnevno sto puta premeštam stvari iz desne u levu ruku
i obrnuto
Samo tačno određenom rukom
umem da držim određene stvari
Na primer
Samo desnom umem da držim makaze
a samo levom umem da otključam stan
I samo desnom rukom mogu da prebacim ranac na leđa,
u suprotnom moj mozak se zbuni
i stvari pocnu da mi ispadaju iz ruku

Nikada nigde ne stižem na vreme jer vreme nekako uvek stigne pre mene i onda se ljute što kasnim
Nisam dobra ni u kartama
ni u bilo kakvom takmičenju
jer mene to sve smara
Kao takmičiš se sa nekim i kao neko pobedi i kao neko je bolji od tebe
I sve tako u krug

Nisam dobra u toliko toga
sad ne mogu ni da se setim u čemu sam dobra
ali sigurno ima nešto

Neko mi je jednom rekao da mi je duša lepa
A to valjda znači nešto.

Nina Dragutinović