Nojz pod otvorenim nebom — Artan Lili na Beer Gardenu

Trećeg vikenda Beer Gardena na makiškoj strani Ade Cinganlije nastupili su sastavi Dogs In Kavala i Artan Lili.

Prvi bend koji je svirao ove večeri oprostiće, nadajmo se, ovoj nesrećnici koja je na samom kraju radnog vremena dobila radni zadatak da ide na teren i radi hroniku, te njihovu svirku potpuno propustila, a stigla tačno na početak nastupa Artan Lilija.

Mnogi su bili voljni da plate kartu za ovaj koncert, te se nakon deset sati na ulazu u koncertni prostor formirao red, a sa izlaskom benda na binu svi koji su se u tom momentu nalazili na ulazu požurili su da što pre stignu do bine.

Kako to biva na festivalskim nastupima, naročito onim koji su besplatni, publika je bila šarenolika i sastavljena ne isključivo od fanova benda, te je atmosfera bila mlaka u odnosu na njihove samostalne koncerte. Prve redove držali su, svakako, ljubitelji benda, ali i mnoštvo klinaca. Pritom kada kažem klinaca, mislim to bukvalno — rekla bih da je uzrast dece u publici bio pet-šest godina, pa naviše.

Bend je otvorio koncert pesmom „Ono što te neće”, a prve ozbiljnije reakcije publike dobili su tek nakon nekoliko pesama, kada je tematika prešla na malo konkretniju i ozbiljniju i to putem pesme „Salonac”.

Nakon toga atmosfera je bila na odličnom nivou, a bend je, uz sjajnu komunikaciju sa publikom, prečešljao sve svoje hitove, mešajući one s početka karijere s novijim.

Već očekivano, veće reakcije okupljenih izazvale su pesme poput „Ako stanemo tu”, „Novi zvuk u gradu” i „Džoni”, kada je redovni deo koncerta, koji je trajao oko sat vremena, bio u pitanju. Nakon tog perioda, bend se povukao sa bine, ali ih je publika, naravno, vratila na bis pesmom „Jutro”, a tokom ovog povratka na binu, nakon nje su odsvirali još tri pesme.

Iako je delovalo da je koncert nakon pesme „Najbolje što znam” priveden kraju, publika je znala da nastup u ovoj fazi benda ne može da se završi bez kolektivnog igranja i pevanja pesme „Nije svejedno”, te se bend nije ni trudio da ponovo silazi sa bine i čeka poziv na drugi bis, već su obećali da će da odsviraju „još samo jednu”, a za mikrofonom, na prednjem delu bine, pridružio im se i bubnjar Marko Ajković.

U tonu horskog pevanja i glasnih aplauza, nakon sat i po vremena svirke, završilo se i ovo Beer Garden veče, a mene je pri izlasku iz koncertnog prostora sustiglo saznanje da Artan Lili više nema tako malo pesama i da je počeo period kada ću i sa njihovih koncerata izlaziti sa pomišlju da je baš šteta što nisu svirali neku pesmu koju volim.

Autorka teksta: Jelena Ostojić