Ovaj tekst me prosto mami da počnem nekom klikbejterskom pričom kako nikad nećete verovati da su ovi proslavljeni muzičari svirali u ovim bendovima, ili znate ih ceo život, ali pojma niste imali da su svirali u ovim bendovima. Tako nešto. Ali na Oblakoderu ne idemo u tom smeru (negde drugo kad pišem onda možda idem, hehe). Ipak, ovde poštujemo to šta znate ili ne, a siguran sam da informacije iz ostatka ovog teksta znate, i da ćemo vas samo podsetiti na nešto što ste zaboravili.
Znate kako se kaže – najviše se voli prvo dete i druga žena. Muzičari bi valjda imali svoju parafrazu – najviše se voli prvi bend i svaka žena (ili muškarac, ako su u tom fazonu). E sad, to prvi ne mora nužno da znači vremensku odrednicu, kao da su prvo zasvirali baš tamo, već onaj u kom su zaista uspeli i po kojem ćemo ih pamtiti za vjek i vjekova.
A šta je sa drugim bendovima, odnosno onima u kojima su omiljeni muzikalni likovi voleli da sviraju, ali jednostavno nisu dobacili do veće publike? Ili možda nisu ni imali mogućnosti da dobace ili nisu ni želeli, već su ostali onako, za odabrane u elitističkom društvu. E pa, sad ćemo koju da ispričamo upravo o takvim bendovima. Voljenim, zaboravljenim, nikad istaknutim, nepoznatim. Bendovima, mislim. Ovi što sviraju u bendovima su uber poznati.
Napomena: pričamo samo o bendovima, ne i o solo radovima. I da, u pravu ste, zaboravio sam na taj bend. Možda namerno ili slučajno. Ali svaka čast ako ste se vi setili!
Angel’s Breath
Možda i razlog koji me je inspirisao za ovaj tekst, album Angel’s Breath istoimenog benda, ove godine slavi 30. rođendan. Sa jedne strane, saradnja dvojice prijatelja i pokojnih velikana, Mitra Subotića Sube i Milana Mladenovića, koji su snimajući u Brazilu ukrstili svoje inspiracije i izbacili nešto drugačije od onoga što smo do tad navikli da čujemo od njih dvojice. Plus, sve nastaje u, po ljude sa ovih prostora, najmračnijem delu 90-ih, što se u stihovima svakako čuje. Ceo album je možda uspeo da nam odškrine vrata budućnosti koja nikad nije došla, i dobili smo priliku da čujemo kako bi muzika Milana Mladenovića možda izgledala i u nekom kasnijem periodu. Pesma Crv je najveći hit, a poslednjih nekoliko godina je ponovo bila aktuelna kad se našla u špici serije Porodica.
Vještice
Bendovi kao što su Film, Azra, i Haustor uvek će biti ta prva liga zagrebačkog i ex-Yu roka, voleli vi to ili ne. Vještice, iako nastale kao neka vrsta supergrupe, nisu dobacile do te prve lige u kojoj ih vaša mama sluša na Radiju S svaki dan, ali su zato imale tih nekoliko albuma i pesama koje i dan-danas mogu da se slušaju, jer nisu potrošene kao bendovi iz prve rečenice. A da, u bendu su bili Lajner (Azra), Mak Jurčić (Film), i Saher (Haustor). Nakon prvog, najuspešnijeg albuma, Saher odlazi, a ova dvojica nastavljaju dalje da sviraju svoj miks novog talasa, regea, kao i zagorsko-dalmatinskih etno melodija. Sva trojica će nakon, ili uporedo sa Vješticama, svirati u još bendova koji će biti manje poznati, ali id za muzičke sladokusce (Šo Mazgoon, Naturalna Mistika).
Ivana Pavlović
Imam jedno filozofsko pitanje: šta je veće u životu Ivane Pavlović iliti Ivane Peters, zavisi iz kojeg perioda života je znate, Tap 011 ili Negativ? Da, kad većina nas pomisli na nju, kaže Ivana Negativ, a ne Ivana Tap 011, ali da se ne lažemo – Tap 011 je ipak imao veću fan bazu i popularnost nego Negativ, iako su i sam Negativ voleli mnogi, pogotovo devojke koje znaju da pevaju i koje su se nadale da će moći da reprodukuju Ivanin vokal. Tako da, možda je Negativ taj Ivanin bend kojim je ona jurila slavu svojih prethodnika, ali možda i grešim.
B- mater
Ivan Ivanović Juice je, pre svega, konceptualni umetnik. Kad su svi bili rep, on je bio trep, kad su svi prešli na trep, on je prešao na narodnjake. Kad su svi prešli na narodnjake, on je napravio pank bend. Ali onaj pravi, sa gitarama i vikanjem. Ne ono kad kažu kako je trep novi pank. U nekoliko pesma se izvikao, u jednom momentu se čak pojavio u trendingu jer su ljudi želeli da vide kako to izgleda, ali se nije zadržao tamo. Ipak, ostaje kao zanimljiv pokušaj Brata Minlog da nas iznenadi, što je i uspeo.
Babe
Kao i kod Ivane Peters, samo sa malo manje filozofske zapitanosti. Iako Žiku Milenkovića često nazivamo Žika Baba, on je ipak član, gitarista i hajpmen najvećeg rokenrol benda na ovim prostorima – Bajage i Instruktora. U Babama je imao više prilike da raširi svoj, nešto malo drugačiji i opičeniji humor, i da, tamo nekad devedesetih, odsvira i koju drugačiju i tvrđu rokenrol melodiju. Babe su malo čudnije starile (hehe), pa deluje kao da nove generacije ne znaju za njih, a i da su ih one stare zaboravile, ali kad bismo krenuli da odmotavamo njihov best of, videli bismo koliko tu ima bisera.
Familija
Kad su se Vampiri i U škripcu raspali, ostaci bendova su se okupili u Familiju i napravili dva albuma devedesetih koji su predstavljali mejnstirm roknerol u medijima u kojima rokenrola nije bilo. Zbog te mejnstim pozicije, imali su toliko hitova da je u nekim momentima delovalo kao da će zaseniti svoje originalne bendove. Ali to se ipak nije desilo. Danas kad se priča, prvo nam padnu na pamet Vampiri i Era i svi oni njihovi ramalamadingdong tripovi, kao i U škripcu i Delča i sve te Nove godine, dok se pesme kao što su Ja volim taj seks i Mala grupa pedera znaju, ali se i malo zabaguje kad treba da razmislite ko beše peva to.
Zaa
Jedna od najpopularnijih pevačica današnjice je svakako Sanja Vučić. Malo sa svojim bivstvovanjem u Hurricane, malo i kao solo pevačica kad peva one svoje Đerdane i ostalo. Ali pre svega toga, Sanja je bila pevačica rege benda Zaa, koji nikad nije dobacio do mnogo ljudi, iako su se trudili i smekšavali zvuk za širu publiku. Smekšavali, smekšavali, da bi Sanja otišla skroz u moderne pop buljotres folk vode. Ali i dalje kači snimke kako sluša rok i ide na koncerte Ramštajna i ostalo.
Shappa
Dva enfant terible-a domaće alternativne scene 21. veka, Skaj Vikler i Kojot, imali su pored svojih osnovnih grupacija, Bad copy i Eyesburn, milion i jedan drugi projekat, rad i šemu, ali i jedan zajednički, na kom su zajedno sa Francuzom, King Kyll-om, pevali, svirali, i igrali dab i rege, i to dok su bili cimeri. U ono staro vreme SKC radija, nastao je ovaj pomalo zaboravljeni album, koji pali ako baš volite ovakav zvuk ili volite da konzumirate ono nešto što je legalizovano u mnogim zemljama, a rimuje sa Maja Marijana.
Četvorica Idola kasnije u životu
Vlada Divljan je nakon Idola imao najbolju karijeru, ali je sve bilo upakovano u njegov solo rad i prateći bend. Jedino gde je otišao korak dalje je kraut rok meets elektornika bend Die Tonzentrale koji iz godine u godinu zvuči interesantnije nego onda kada je izašao, davne 2003. godine. Ona dvojica manje omiljenih, pored političko-marketniško-šlihtarske karijere su pevali u Dobrovoljnom pevačkom društvu, koje je imalo onaj jedan poveći hit 90-ih koji i dalje može da se čuje – Čekaj, čekaj me. Zdenko Kolar i dalje svira u svom bendu Zvuk ulice. To je, sudeći po nepostojanju hajpa i komentarima, malo kome interesantno, ali lepo je znati da Kolar i dalje svira i radi stvari koje voli.
0 Comments