fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹

Pet puta u hotelu Bristol 

O hotelu Bristol znam mnogo manje nego što bih volela. Počeo je da radi 1912. godine i nalazi se prekoputa mog fakulteta.

27. August 2018

O hotelu Bristol znam mnogo manje nego što bih volela. Počeo je da radi 1912. godine i nalazi se prekoputa mog fakulteta. U kafeu u prizemlju hotela sedela sam svega pet puta. U prvi mah, kada sam razmišljala o tome, učinilo mi se da je taj broj znatno veći. Nije, samo pet. Jedan odlazak na pivo, jedan na pileću čorbu i tri na kafu.

Ono što sasvim izvesno znam o hotelu Bristol jeste da ima izuzetno ljubazno osoblje. Nisu mi bili potrebni sati kako bih to zaključila. Poznaju se godinama, šale se jedni sa drugima i sa stalnim gostima. Slušaju, najčešće od taksista, o politici, neljubaznim mušterijima i turistima i klimaju glavom. Ono što takođe znam je da sam jednom, kada sam sedela sama čekajući drugaricu čula od dva starija gosta romantičnu priču. Prisećao se jedan gost, a drugi ga je slušao kako je jedna lepa Mara njemu obećala da će se naći ispred Bristola kako bi popili kafu i jeli kolače. Mara se nije pojavila. Kasnije je saznao da se Mara udala, a da joj je bilo glupo da mu kaže, jer se sve dogodilo mnogo brzo. Imala je dugačke noge i crnu kosu, ko zna šta je sad sa njom, je li živa uopšte.

Znam i da sam jednom sedela na bordo plišanim foteljama hotela Bristol sa momkom koji mi se mnogo sviđao i da sam, dok je on bio u toaletu, gledala u plafon i mislila koliko bi bilo lepo da pričam nekad nekom kako smo se baš tu smuvali. To se nije dogodilo, a ja neko vreme nisam sedela na bordo foteljama.

Vratila sam se, ipak, i sa fotelja se pomerila u salu za ručavanje. Konobar me je ljubazno pozvao da se prebacim tamo, tek kada su mi ugrejali čorbu. Htela sam tada da pitam koliko košta noćenje, više iz radoznalosti – nisam planirala da zapravo dođem. A možda bih i došla, jer me je zanimao izgled soba.

Moram, nakratko, da se vratim na još nešto što znam. Znam da sam se prvi put kada sam ušla u hotel Bristol osetila isto kao kada sam ušla u prostorije Francuske 7. Osetila sam breme vremena. Osetila sam korake – sastanke i rastanke, pijanke i anegdote.

Ove nedelje hotel Bristol je zatvoren, a ja se ne sećam kada me je nešto rastužilo kao fotografija zaposlenih ispred hotela. Tužna mi je bila pomisao i na poslednju kafu u Bristolu, jer nisam znala da je poslednja. Od tupoće osećaja, negde na dnu stomaka, od misli na kafu, taksiste, Maru i pileću čorbu danima pevušim Kendijevu pesmu Arapske pare. Ne volim Kendija, ali izgledaće grad kao Marakeš, kao Bangladeš, samo daj im keš. 

Preporučeni tekstovi

40 godina davljenja

40 godina davljenja

Ovih dana slavimo bitan jubilej najbolje komedije strave i užasa sa ovih prostora – Davitelj protiv davitelja

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *