Parazit
Parazit ti se uvukao u svaku šupljinu doma
U svaku poru tvoje kože
Izjeda te do koštane srži i opšti sa tvojim neuronima
Malo sivu
Melo belu masu
Nekada mali mozak
Da ne možeš da se uspraviš mesecima
Već povijen vapiš za dostojanstvom
Nekad amigdalu
Da ti se jeca i cereka satima
Sve dok ne posumnjaš u svoj razum
Uvukao ti se u misli
Obavija strahom i tupi ih čekićem
Sve dok ne shvatiš da ti od njega zavisiš
On te ne jede on te hrani gladnog
On te ne jebe već te zadovoljava
Sve je dobro ćuti
Samo ćuti neka ga
Sakupljaš sve mrve koje dobiješ da nahraniš dete
Koje ti veruje dok te doziva
Sakupljaš sav moral koji nađeš da pokriješ dete
Koje spava u sobi
Zuriš u njega da zapamtiš sve crte
Da ništa ne zaboraviš
Kada jednog dana ode daleko od svega
Sve je dobro ćuti
Samo ćuti neka ga
Aleksandra Marković, iz Uroševca, rođena je 1994. godine. Trenutno je na doktorskim studijama biologije u Pragu. Izgubljena između nauke i umetnosti, stvarnosti i sna, bežanja i vraćanja. Poezija je njena prva ljubav.
Podstičemo vas da ukoliko i sami pišete poeziju ili prozu, pošaljete nam svoje radove na našu mejl adresu: [email protected]
0 Comments