Zamak za avgust
tu, na ovom mestu, sagradiću zamak za mene i tebe
sad je ceo linija i ideja i ne veruješ mu uopšte
ali će imati baštu u srcu i hiljade prozora koje ću otvarati da te udahnem i
dočekam i stotine vrata da zalupim kad te oteram.
Biće ceo celcat,
izliven iz komada,
stvaran kao ova moja praznina u grudima.
Znamo i ti i ja da ga može podići samo bolji čovek nego ja sad.
Za nekih četiri, pet avgusta više nego onomad.
Ti ćes u njega ući kad te na stari način stegne u grudima ona jedna pesma,
a ja ću dotle eksere zakucavati i smehom pluća ispunjavati.
Biće on svetkovina za oči,
sav od toplog mermera i dasaka sa mirisom našeg znoja
u njemu budićeš me pesmom pre svitanja, igraćemo tango po lusterima i ješću
samo hleba, viskija i tvojih obraza.
On ce nas spasiti, mili moj, kad se izgubimo u džungli vremena i išiba nas oluja
što mislimo da je poslednji Zemljin uragan,
kad od krošnji više ne budemo videli nebo i zvezde severnjače i kad vetar pocepa poslednju mapu;
on će nas spasiti, otvoriće nam vrata, zagrliti nas limenim rukama i spavaćemo
ispod kamina snom mučenika
kao da nas nikada pre toga nije dotakla ruka nevernika.
On će nas spasiti i rodićemo se ponovo goli i izranjavani, izaći iz njegove kamene
utrobe i dati mu da nas gleda kako prvi put opet bosom nogom gazimo jedno uz drugo
Kad se slegne poslednji kamen, samo ćeš znati.
Put ćeš dovde samo osetiti.
Usput ćeš zaspati, probuditi se, osmehnuti se životu, pa opet zaspati,
sanjati smrt, i stići ćeš mlađi nego što si ikada bio.
Iskrsnućeš iz šipražja, i znaćeš — da si došao kući.
Aleksandra Obradović je dvadesetosmogodišnja glumica i arhitekta iz Čačka. Veći deo života se bavila plesom, a sada studira glumu na Fakultetu Savremenih Umetnosti, trenira aikido i piše.
Ilustracija: Marija Ognjanov
Podstičemo vas da ukoliko i sami pišete poeziju ili prozu, pošaljete nam svoje radove na našu mejl adresu: [email protected]
0 Comments