Visoko*
Autobuska stanica Beograd
zaostavština komunističkih
reklamnih spotova
s desne strane Simpo, levo dotrajali autobusi
ispred naše kuće komšija Safet prodaje sladolede
svaki put kad prođem
da mi prazan kornet
jer se lepo smejem
živimo u šupi, i to mi je smešno
imam psa, hrčka, dve divlje mačke
stare merdevine i polovne igračke
onda se penjem na merdevine, visoko
padnem
majka me kudi
smotana sam i nesmotrena
boleće me kolena kad ostarim
rospijo, pusti dijete
sevne moja prababa
koja se gega kao patka
i čuva me od straha
njihovog nesrećnog braka
koji nije ni brak
jer mi nikad nisu pokazali
slike sa venčanja
baba sedi u dvorištu
gleda autobuse
mrmlja sebi u bradu
ne kaže se pantolone, već pantole
nije pas nego šćene
nisu ljudi već ikasani
zbog loših iksana
ona više nema kuću
konje, dukate u nedrima
nema sine prvenca
samo mene ima,
smotanu i uplašenu
onda dođe otac
pijan i ljut, pobiće nas sve
majka ćuti, a baba ga kori
kako treba da se obrije
jer liči na mudžahedina
*Grad u Bosni i Hercegovini
Anđela Đokić rođena je 1993. godine u Beogradu. Studirala je norveški jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu, pored toga bila je i stipendistkinja Univerziteta u Agderu i Univerziteta u Helsinkiju. Predaje norveški jezik danju, a noću je muzikopuštačica, koja je na putu da postane profesionalni disko džokej. Ove godine dobila je nagradu Timočka lira i trenutno piše svoju prvu knjigu. Veruje da je Sizif srećan.
Ilustracija: Marija Ognjanov
Podstičemo vas da nam, ukoliko i sami pišete poeziju ili prozu, pošaljete svoje radove na našu mejl adresu: [email protected]
0 Comments