Zvonko Karanović filozofira u zgradi
Ulazak u kuću bića
zahteva:
odsraniti jezičko salo,
pogledati u umorno
ogledalo odreći se
šumskih totema utonulih
u sablasne etrurske lobanje
kaže Zvonko komšiji
Oktavijusu, profesoru
muzeologije u penziji,
preminulom pre dve godine
od hronične insomnije.
Oko njih se mota mačak Baribus
obučen u viktorijansko odelo
spava u sopstvenoj senci
zbog problema sa leđima,
za koga Zvonko govori
da je rođen iz Heraklitovog ždrela
koji usisava nestale egipatske mitove
putem sematičke mašine za
preradu otpada.
Profesor tvrdi da je
to pogrešna pretpostavka
iznikla iz potonulih menhira
i gigantskih sibirskih skeleta
u Zvonkovoj glavi,
Stanari slušaju rapravu
i gutaju gvozdene lastavice.
Vreme skače ulevo.
Boris Mandić rođen je 26.01.1985 u Zadru. Završio je Fakultet političkih nauka u Beogradu. Pored poezije piše i druge književne i literarne forme, kao i slikarske recenzije. Objavljlivan je u različitim časopisima. Živi i radi u Beogradu.
Ilustracija: Marija Ognjanov
Podstičemo vas da nam, ukoliko i sami pišete poeziju ili prozu, pošaljete svoje radove na našu mejl adresu: [email protected]
0 Comments